12. januar 2016.
Na početku suđenja advokat optuženih Zora Dobričanin Nikodinović optužila Slavko Ćuruvija fondaciju i Cenzolovku da ih finansiraju strani donatori i rekla da protiv toga ona „ne može da se bori”. Advokat Slobodan Ružić odgovorio da su ovakve tvrdnje podmetanja u stilu devedesetih, kada su protivnici režima proglašavani izdajnicima i ubijani
Piše: Tamara Ognjanović
Na suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije danas je svedočio Ratko Ljubojević, jedan od šefova smena u Devetom (pratećem) odeljenju beogradskog centra Resora državne bezbednosti.
Ljubojević, čija ekipa na dan ubistva nije stigla na red da prati Ćuruviju pošto je praćenje ranije prekinuto, dobio je umesto toga zadatak da na osnovu beleški prethodnih smena sačini zvaničan dnevni izveštaj o praćenju.
Svedok je govorio o uništavanju dokumentacije DB-a „oko 5. oktobra”, o belom golfu koji je, prema optužnici, u to vreme koristio četvrtooptuženi Ratko Romić i o svom susretu sa Miloradom Ulemekom Legijom, na osnovu čijeg iskaza je 2014. istraga o ubistvu Ćuruvije pokrenuta sa mrtve tačke.
Za ubistvo Ćuruvije 11. aprila 1999. godine optuženi su bivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković i bivši načelnik beogradskog centra RDB Milan Radonjić, kao organizatori, pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, kao neposredni izvršilac, i Ratko Romić, u vreme ubistva glavni obaveštajni inspektor Druge uprave RDB, optužen da je drškom pištolja udario po glavi Branku Prpu koja je u vreme ubistva bila sa Ćuruvijom.
Ipak, najupečatljiviji utisak prvog ovogodišnjeg dana suđenja nije bilo Ljubojevićevo svedočenje – naporno za praćenje i zbog toga što je svedok tvrdio da se gotovo ničega sa sigurnošću ne seća – već rasprava o pisanju medija o ovom slučaju.
Branioci optuženih su odmah na početku ročišta zatražili od suda da „zaštiti integritet okrivljenih i sadržinu sudskih spisa, koji se iznose u javnost”, a zastupnik okrivljenih Radonjića i Ratka Romića, advokat Zora Dobričanin Nikodinović taj zahtev je obrazložila i optužbom na račun sajta Cenzolovka i Slavko Ćuruvija fondacije da njihov rad finansiraju strani donatori, protiv čega ona „ne može da se bori”.
Fondacije i (advokatske) manipulacije
Branilac okrivljenog Miroslava Kuraka (optuženog za izvršenje ubistva), advokat Stevan Protić od suda je tražio da, posle nedavno objavljenih tekstova u Blicu, za koje je ocenio da predstavljaju paralelno izvođenje dokaza koji tek treba da budu predstavljeni u ovom predmetu, zaštiti integritet okrivljenih i ustavno načelo pretpostavke nevinosti, kao i sadržaj sudskih spisa, koji se plasira na neodgovarajući način u javnosti.
„Na delu imamo izlivanje informacija. U skladu sa ovlašćenjima, dajte nalog da se utvrdi kako takve informacije dolaze u javnost. Vrlo dobro se zna ko ima takve informacije. Ko ih ima, a pusti ih u javnost, on je izvršio prestup. Ovde neko drugi put hoće da ubije Ćuruviju”, rekao je Protić.
Svedok Ratko Ljubojević, jedan od šefova smena u Devetom (pratećem) odeljenju beogradskog centra RDB u vreme ubistva Slavka Ćuruvije, govorio je o uništavanju dokumentacije DB-a „oko 5. oktobra”, o belom golfu koji je, prema optužnici, u to vreme koristio četvrtooptuženi Ratko Romić i o svom susretu sa Miloradom Ulemekom Legijom
Taj zahtev je podržao i advokat Vladimir Marinkov, koji zastupa prvooptuženog, bivšeg načelnika RDB Radomira Markovića, tražeći i da se istraži kako dokazi koji još nisu izvedeni u postupku, ali i dokazi koji nisu sadržina ovog predmeta, dolaze do javnosti.
Zora Dobričanin Nikodinović je, međutim, podnoseći sudskom veću na uvid tekst od 7. januara iz lista Politika o organizacijama koje finansiraju strani donatori, navela da Slavko Ćuruvija fondacija dobija novac od Fonda braće Rokfeler (RBF) i da je to „apsolutno nepodnošljivo”.
„Koliko oni imaju novca, a mi to nemamo. Objavi Fondacija Slavko Ćuruvija, Cenzolovka, pa onda to preuzme Blic… Vidite sa čim se mi sve borimo. Ja ne mogu da se borim protiv Fonda braće Rokfeler”, rekla je ona u obraćanju sudskom veću.
Advokat oštećenih Jelene i Radeta Ćuruvije, Slobodan Ružić rekao je da je saglasan da treba poštovati pretpostavku nevinosti, ali da je „priča o finansiranju Slavko Ćuruvija fondacije iz stranih izvora – stara priča o izdajnicima i stranim plaćenicima” i „podmetanje”.
Predsednica sudskog veća Snežana Jovanović kazala je da je veće upoznato s tim da su u medijima bila dva iskaza iz spisa predmeta, a da je sad na državnim organima da reaguju. Ona je rekla i da se kompletni spisi predmeta nalaze isključivo kod sudskog veća i da nisu dostupni javnosti.
„Sud je preduzeo određene mere i angažovao određene organe”, zaključila je zvaničnu raspravu o ovoj temi Jovanovićeva.
Priča o izdajnicima i plaćenicima
Zora Dobričanin Nikodinović je novinarima nakon suđenja rekla da je ona iznela podršku listu Politika koji je krenuo u „rasvetljavanje istine” o finansiranju civilnog sektora. Ona je navela da je Politika pisala da Fondacija braće Rokfeler finansira i Fond za humanitarno pravo, koji je „inicijalni podnosilac krivične prijave u ovom postupku”, što je ocenila kao jako važnu činjenicu.
„Fondaciju Slavko Ćuruvija finansira RBF, šta je tu da radim, na koji način ja mogu da se branim od RBF? Piše i da oni imaju i Cenzolovku kao medij, a ono što je nesporno jeste da Cenzolovku prenosi Blic i ostali… Oni tekstove objavljuju na kilo, pa za određeni broj tekstova dobiju određen iznos dolara, a u stvari prekucavaju stare tekstove”, rekla je.
Ona je optužila Cenzolovku i medije koje finansiraju strani donatori da pišu „naručene” tekstove i da to nije slobodno novinarstvo.
„Meni je dovoljno što znam da se Fondacija Ćuruvija finansira spolja, kao i Fond za humanitarno pravo. Nema slobode kad moraju da pišu po nalogu”, dodala je Zora Dobričanin Nikodinović.
Predsednica sudskog veća Snežana Jovanović kazala je da je veće upoznato s tim da su u medijima bila dva iskaza iz spisa predmeta, a da je sad na državnim organima da reaguju. Ona je rekla i da se kompletni spisi predmeta nalaze isključivo kod sudskog veća i da nisu dostupni javnosti
Slobodan Ružić je, dajući izjavu prisutnim novinarima, ocenio da su advokati odbrane izvršili napad na Slavko Ćuruvija fondaciju, jer su je praktično optužili da je strani plaćenik.
„Radi se o otvaranju stare priče o izdajnicima i patriotama, na isti način kao kada je ubijen je ‘izdajnik’ Ivan Stambolić, pa je pokušano ubistvo ‘izdajnika’ Vuka Draškovića, pa je onda ubijen ‘izdajnik’ Slavko Ćuruvija”, rekao je Ružić novinarima nakon suđenja.
„To je, po meni, suština celog ovog glavnog pretresa, da se nađe opravdanje tome. Niko od nas ne sme da zaboravi šta se događalo devedesetih godina, da se radi o jednoj podivljaloj Službi, da se ne radi ni o kakvoj zaštiti državnih interesa, nego da se radi o tome da je neko uzeo sebi pravo da on određuje ko je patriota, a ko izdajnik.”
Upitan da li misli da se ovaj sudski postupak otegao, on je kazao da „ne treba biti stručnjak” pa da se shvati da se iscrpljuju svedoci.
„Nikad da dva svedoka saslušamo na pretresu, jedva saslušamo i jednog. Ja stvarno mislim da nije u interesu ni optuženih da ovaj postupak traje toliko dugo, ali ja ne mogu da se mešam, sudija radi svoj posao.”
Uništavanje dokumentacije
A svedok na suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, šef smene Devetog odeljenja Državne bezbednosti Ratko Ljubojević izjavio je da je oko 5. oktobra 2000. godine uništeno mnogo spisa, među kojima i knjiga izveštaja o praćenju Ćuruvije.
„Dobili smo nalog da se sve sveske i knjige izveštaja unište. Dobili smo nalog iz centrale, pocepali, stavili u džakove koje je pokupio kamion, tih džakova je bilo bože sačuvaj i oni su valjda odneti u Obrenovac i spaljeni”, kazao je Ljubojević.
On je rekao da misli da je nalog za uništavanje dokumenta stigao iz „kabineta direktora”. „Mi to ne bismo smeli da radimo sami, ni načelnik to ne bi smeo da uradi”, dodao je.
„Radi se o otvaranju stare priče o izdajnicima i patriotama, na isti način kao kada je ubijen ‘izdajnik’ Ivan Stambolić, pa je pokušano ubistvo ‘izdajnika’ Vuka Draškovića, pa je onda ubijen ‘izdajnik’ Slavko Ćuruvija” (Slobodan Ružić, advokat porodice Ćuruvija)
Radomir Marković je, ispitujući svedoka o uništavanju dokumentacije, pitao i gde su sve išli izveštaji i gde je ostao „trag” o delovanju službe.
„Mislim da je sve uništeno. Ono što je bilo u odeljenju je uništeno”, rekao je Ljubojević.
„A deo je otišao u Analitiku, to nije uništeno?”, pitao je Marković, na šta je svedok odgovorio da ne zna.
Milan Radonjić je tokom ispitivanja svedoka naveo da RDB nije uništio nijedan deo svoje izvorne dokumentacije, već da se uništavala prateća dokumentacija.
Prema Ljubojevićevim rečima, nalog za praćenje Ćuruvije dobio je od načelnika svog, Devetog odeljenja, Zorana Pavića, a kako je dodao, misli da je nalog za praćenje dalo Treće odeljenje.
On je kazao da je praćenje Ćuruvije počelo tokom bombardovanja i da je tada bio sa kolegama Nebojšom Sokovićem i Đorđem Stevanovim, takođe šefovima smena Devetog odeljenja, u štabu na Senjaku, a da su se posle nekog vremena vratili u Deveto odeljenje, jer je tamo posao bio otežan.
„Tada smo počeli da primenjujemo meru praćenja. Radili smo po smenama, radilo se, mislim, 24 sata praćenje”, rekao je svedok.
Koliko primeraka izveštaja o praćenju?
Na dan ubistva Ćuruvije, Ljubojević je trebalo da radi u trećoj, večernjoj smeni, ali ga je Soković zvao i rekao mu da je mera prekinuta.
„Saznao sam da naša ekipa ne ide na teren i onda sam kasnije na televiziji video da je (Ćuruvija) ubijen. U kasnim večernjim satima čuo sam se sa načelnikom (Devetog odeljenja) Zoranom Pavićem, koji mi je rekao da uzmem od Sokovića knjigu izveštaja i da izdiktiram izveštaj”, kazao je Ljubojević.
On je dodao da mu je načelnik Pavić rekao da ode u beogradski centar i da sačini pisani izveštaj za „taj konkretni dan, kako bi se pokrili” da su radili toga dana.
Upitan zašto je baš on dobio zadatak da sačini izveštaj kada se ubistvo dogodio u vreme smene Sokovića, on je rekao da je načelnik Pavić dao takav nalog.
„Oko 5. oktobra dobili smo nalog da se sve sveske i knjige izveštaja unište. Dobili smo nalog iz centrale, pocepali, stavili u džakove koje je pokupio kamion, tih džakova je bilo bože sačuvaj i oni su valjda odneti u Obrenovac i spaljeni” (svedok Ratko Ljubojević, pripadnik DB-a)
„Soković je završio smenu, a ja nisam imao ništa da radim u večernjoj smeni, bio sam odmorniji. Soković je sa pisanjem izveštaja u knjizi završio i svoju smenu. Pavić me je zvao dosta posle ubistva, rekao mi je da izdiktiram izveštaj i da je Nikčević tražio da se ‘pokrijemo’ za pratnju. Čak sam i kasnio kad sam došao kod Pavića sa sveskom.”
Ljubojević je kazao da je praksa bila da se izveštaj kuca u dva primerka i da se čuva knjiga.
„Knjiga je bila merodavna, ja sam izdiktirao i to je otkucano u dva primerka, jedan se šalje u odeljenje koje je naložilo meru, a drugi čuva načelnik”, rekao je Ljubojević.
On je kazao da se, pošto je završio izveštaj, otišao jer mu se završavala smena, a na njegovo mesto došao je Vladimir Nikolić kome je predao dva primerka.
„Pitao sam ga u koliko primeraka treba da bude izveštaj, i onda je on u drugoj prostoriji telefonirao, a nakon toga je jedan primerak izveštaja pocepao”, dodao je Ljubojević.
On je rekao i da je o sprovođenju mere obaveštavao načelnika Pavića, ili, ako on nije bio tu, Stevana Bastu, načelnika Trećeg odeljenja, koje je bilo zaduženo za nadzor nad takozvanim unutrašnjim neprijateljima.
Registarske tablice se menjaju mesečno
Govoreći o belom golfu, za koji se u optužnici navodi da je korišćen u vreme ubistva Slavka Ćuruvije, Ljubojević je prvo naveo da mu je „u sećanju” da ga je sa načelnikom Pavićem predao Ratku Romiću koji je bio u pratnju Franka Simatovića.
„Ja se tako sećam, a Dragan Pavić tvrdi da ga je on odvezao. Možda je to neka zamena sećanja. Više puta smo vozili kola i preuzimali ih, jednom, sećam se, i Romiću i Simatoviću, rukovao sam se s njima”, kazao je.
Pošto mu je kasnije predočeno da je u prethodnim iskazima tužilaštvu izjavio da je „čuo da je Pavić predao beli golf”, Ljubojević je rekao:
„Sad više stvarno ne znam šta je tačno.”
On je naveo i da su tablice na službenim vozilima pripadnici Službe menjali i pre i posle ubistva Ćuruvije, jer je to bila njihova obaveza, i da su to radili makar jednom mesečno.
Svedok je govorio i o saznanjima o tome da je beli golf viđen u blizini stana Ćuruvije u vreme ubistva.
„Neko vreme nakon ubistva, saznao sam od radnika da je beli golf viđen tog dana u blizini (Ćuruvijinog stana) i tražio sam da se to stavi u dopunu izveštaja. To sam čuo od Dragana Bakšumovića, koji mi je rekao da mu je to preneo kolega Nebojša Grujić. Zvao sam ih da dopune izveštaj, a oni su onda rekli da je to video Aleksandar Radosavljević. Kad sam pitao Radosavljevića, on je rekao da prvi put to čuje… Oni nikada nisu potvrdili da su videli beli golf, zbog toga nije pisana dopuna izveštaja.”
„Mene, Službu je spaslo to što smo o primenama mere pisali sve izveštaje. Izveštaji su bili uvek precizni, jasni i opširni”, rekao je Ljubojević. Na pitanje sudije od čega se spasao, svedok je odgovorio da je „prvi dobio krivičnu prijavu za ubistvo na Ibarskoj”.
Suđenje se nastavlja 25. i 26. januara.
VIĐANJA SA MILORADOM ULEMEKOM
Ljubojević bio je kontradiktoran i kada je svedočio o susretanju sa Miloradom Ulemekom Legijom u „štabu” DB-a, gde je radio u kratkom periodu početkom bombardovanja 1999. godine.
„Poslali su nas trojicu u štab jer su im bili potrebni iskusniji radnici, tamo smo, nažalost, bili vozači-kuriri, radili smo kurirske poslove. Više puta sam video Ulemeka. Bile su dve zgrade, u jednoj su bili dežurni inspektori, vozači, kuriri, a Ulemek je dolazio dole ili kod načelnika, zamenika načelnika, ili dežurnog službe. Sećam se da su bili pripadnici te jedinice jer su imali prepoznatljive uniforme i duge cevi. Sigurno sam jednom video Ulemeka i uniformisane kolege u štabu”, kazao je on.
Ispričao je i da se sastao sa Legijom kada je kao kurir dobio nalog da ode na Autokomandu i preda mu zapečaćenu kovertu. „Zadatak sam obavio, a taj kontakt trajao je par sekundi”, kazao je.
Pošto je Ljubojeviću zatim predočen deo iskaza iz 2014. kada je naveo da Ulemeka „nije video u štabu, ali je čuo da je sišao kod načelnika”, i da ga „nije video, već je pretpostavio da je sišao”, on je odgovorio: „Ne sećam se, znam da su bili iz jedinice i da su rekli da je Legija sišao dole”.
