28. oktobar 2016.
Nekadašnji šef tima koji je vodio istragu o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, Dragan Karleuša, istakao da su postojale snažne indicije, ali ne i dokazi, da je RDB organizovao ovaj zločin, a da su ga izvršili Romić i Kurak. Govorio je o silnoj energiji potrošenoj na podmetanja koja su skretala istragu u pogrešnom pravcu, kao što je bilo ono sa Lukom Pejovićem. Advokatica odbrane insistirala na snimku, navodno iz vojske, na kome se vide ubice kako odlaze sa mesta zločina
Pišu: Svetlana Palić, Tamara Ognjanović, Perica Gunjić
Penzionisani policajac Dragan Karleuša, nekadašnji šef radne grupe koja je istraživala ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije, izjavio je da je istraga došla do saznanja da iza tog zločina „stoji kuhinja DB“ i da su za okrivljene Ratka Romića i Miroslava Kuraka postojale „snažne indicije“ da su umešani u ubistvo.
„Utvrdili smo na osnovu operativnog rada da je to uradila Služba državne bezbednosti, pošto su oni pratili Ćuruviju. Jasno je da je ona bila involvirana, ali ko, kada, koliko… to nismo mogli da dokažemo“, rekao je Karleuša, svedočeći pred Specijalnim sudom u Beogradu.
Udarac u zid Službe
Čvrstih dokaza nije bilo, objasnio je, zato što je istraga, došavši do Državne bezbednosti, došla i „do zida“.
Karleuša je naglasio da je radna grupa, koja je delovala 2001. godine u okviru policijskog tima poznatog pod imenom „Poskok“, ispitivala brojne dojave o potencijalnim izvršiocima. On je više puta naglasio da su posle istrage o tim dojavama zaključili da su bile podmetnute s ciljem da se istraga skrene s pravog pravca.
„Nama su gurali mnogo toga. I Zemunski klan, i Priku, i Luku Pejovića, bio je i neki Dule i Pop… Kao da je neko hteo da gubimo vreme. Mlatili smo praznu slamu“, rekao je Karleuša.
„Potrošili smo grdno vreme i naše resurse, uveli su nas u ozbiljne probleme, da bismo na kraju shvatili da je sve to sa Lukom Pejovićem urađeno da bi nam skrenuli priču sa prave istrage“, rekao je Karleuša
Jedna od tih dojava, kako tvrdi Karleuša, bila je ona da je Slavka Ćuruviju ubio Luka Pejović, rezervista Jedinice za specijalne operacije, koja je nakon mnogo izgubljenog vremena i energije odbačena kao neosnovana.
„Onda smo došli do podataka koji su ukazivali na to da je sve to kuhinja Državne bezbednosti“, rekao je Karleuša. On je ispričao da je jedan od glavnih pravaca istrage (onaj o belom golfu, vozilu Resora državne bezbednosti, koji je, kako on kaže, jedan svedok video u blizini mesta zločina u vreme kada je on izvršen) doveo istragu do Ratka Romića i Miroslava Kuraka kao učesnika u zločinu.
„Romić i Kurak su u vreme akcije ‘Sablja’ odbili poligrafsko ispitivanje. Poligraf ne predstavlja dokaz, on je samo pomoćno sredstvo, ali može da usmeri policijsku istragu. Toliko je bila snažna naša indicija, da bismo mi i dalje nastavili da tragamo u tom pravcu sve i da je poligraf isključio Romića i Kuraka“, rekao je Karleuša.
OPTUŽENI
Slavko Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine, u jeku NATO bombardovanja, u haustoru koji vodi ka njegovom stanu u Svetogorskoj ulici broj 35 u Beogradu. Sa njim je tada bila Branka Prpa koja je dobila udarac u glavu tupim predmetom. Za ovaj zločin pred Specijalnim sudom u Beogradu sudi se nekadašnjem načelniku RDB Radomiru Markoviću i načelniku beogradskog centra RDB Milanu Radonjiću, kao organizatorima, a glavnom inspektoru Druge uprave Ratku Romiću i rezervisti DB Miroslavu Kuraku kao neposrednim izvršiocima. Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.
Zanemarljivo malo dokumenata
Karleuša je tokom svedočenja pojasnio da je radna grupa koju je predvodio, na osnovu svega do čega su došli, i nakon dugog i ozbiljnog rada, zaključila da je Služba državne bezbednosti involvirana u ovaj zločin.
„Ćuruvija je bio tajno praćen, pratilo ga je 26-27 operativaca, bio je taj prvi pokušaj koji se nije završio kako treba, pa je onda drugog dana rađen temeljnije i bolje… I kad smo sve sabrali, oduzeli i analizirali, vidljivo je bilo da je Služba involvirana“, rekao je Karleuša.
Bivši visoki funkcioner javne bezbednosti ispričao je da je istraga došla do zida onog trenutka kad je postalo jasno da DB ima nešto s tim. Rekao je i da je radna grupa dobila zanemarljivo malo dokumenata i od gradskog SUP-a i od DB, a od vojske skoro ništa.
„Kad god smo nešto od dokumentacije tražili, to se završavalo nekom sićom. Bili smo potpuno iznenađeni da je tako malo dokumentacije o tako važnom slučaju“, rekao je Karleuša, dodajući da je njegova radna grupa radila ponovo i uviđaj mesta zločina.
U unakrsnom ispitivanju, Karleuša je rekao da je dva puta imao u kafani BMX zakazan sastanak sa muškarcem iz vojske koji je trebalo da donese video-snimak na kome se navodno vide dva muškarca kako ulaze u prolaz i izlaze iz prolaza u kome je Ćuruvija ubijen
Na pitanja advokata odbrane Vladimira Marinkova kako je i kada došao do podataka da su Romić i Kurak umešani u ubistvo, Karleuša je ispričao da su informacije dobijene od pripadnika Devetog (pratećeg) odeljenja RDB koje je na dan ubistva pokrivalo Ćuruvijino kretanje.
„U onom trenutku kad je objavljen prekid praćenja (nekoliko minuta pre samog ubistva, op. a.) neka službena lica koja su radila praćenje nisu dobro razumela taj nalog za prekid posla i desilo se da su videli da je na licu mesta bilo prisutno to vozilo – beli golf“, rekao je Karleuša. Dodao je da je takav iskaz dao (Goran) Milutinović, pripadnik DB, koji je pratio Ćuruviju u drugoj, popodnevnoj smeni.
Istraga je pokazala da je Ratko Romić preuzeo beli golf nekoliko dana pre ubistva Ćuruvije, što je i Romić potvrdio. Karleuša kaže da je za njih bila „snažna indicija“ otkriće da je Romić preuzeo vozilo Službe, kao i da je, prema jednom svedočenju, tom prilikom s njim bio Kurak. Na kraju, jedan pripadnik pratećeg odeljenja im je, kaže Karleuša, rekao da je video golf u blizini mesta zločina u vreme kada je on počinjen.
„Njihovo prisustvo u vreme i na mestu zločina bila je snažna, veoma snažna indicija, koju mi nismo mogli da dokažemo. Da smo mogli, podneli bismo odmah krivične prijave. Nažalost, nismo imali relevantne, prave podatke da to potkrepe“, rekao je Karleuša dodavši da oni tada nisu imali dokaze, ali da ih možda danas istraga ima, što on ne zna.
Video-snimak sa ubicama Ćuruvije?
Tokom unakrsnog ispitivanja, koje je na momente bilo na ivici incidenta između advokata odbrane Zore Dobričanin Nikodinović i sudije Snežane Jovanović (koja je advokatici izrekla i opomenu), Karleuša je potanko ispitivan o tome ko mu je i kada ponudio informaciju o Luki Pejoviću kao potencijalnom izvršiocu i da li je u to vreme čuo da je neko njemu dao 200.000 dolara za to ubistvo.
„Izvor je bila jedna žena, advokat, koja se obratila nama. Došla je kod mene u kancelariju i ispričala da se taj i taj sastao sa tim i tim u toj i toj kafani, da su tu bila neka poznata lica, ali ja o tome ne želim da nagađam. Potrošili smo grdno vreme i naše resurse, uveli su nas u ozbiljne probleme, da bismo na kraju shvatili da je sve to urađeno da bi nam skrenuli priču sa prave istrage“, rekao je Karleuša.
Na insistiranje advokatice Dobričanin Nikodinović, Karleuša je na kraju rekao da je žena koja je ukazala na Pejovića kao potencijalnog izvršioca ubistva, bila izvesna Zorica Desnica, koja se predstavila kao advokatica.
U unakrsnom ispitivanju, Karleuša je rekao da je dva puta imao u kafani BMX zakazan sastanak sa muškarcem koji je trebalo da donese video-snimak na kome se navodno vide dva muškarca kako ulaze u prolaz i izlaze iz tog prolaza u kome je Ćuruvija ubijen.
On je rekao da se taj čovek nije pojavio u kafani, dok je Zora Dobričanin Nikodinović rekla da je ona čula da je bilo obrnuto, da Karleuša nije došao u BMX.
Bivši visoki funkcioner javne bezbednosti ispričao je da je istraga došla do zida onog trenutka kad je postalo jasno da DB ima nešto s tim. Rekao je i da je radna grupa dobila zanemarljivo malo dokumenata i od gradskog SUP-a i od DB, a od vojske skoro ništa
„Ne moram da vam kažem ako već ne moram da vam kažem“, rekao je Karleuša, stavljajući do znanja da će se držati predočavanja sudije Jovanović da ne mora da odaje operativne podatke.
Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović ga je pitala da li je snimak nudio izvesni pukovnik Milovanović, na šta je Karleuša odgovorio da se ne seća, ali da misli da su operativci UBPOK-a razgovarali s tim vojnim licem.
Čulo se i da je snimak, navodno, prikazivan na nekom sastanku u vojsci.
„Da li ste uputili vojsci zahtev za dobijanje tog snimka?“, pitala je advokatica Dobričanin Nikodinović.
„Ne“, odgovorio je Karleuša.
Odgovarajući na pitanja advokata odbrane o povezanosti pripadnika zemunskog klana sa ubistvom Ćuruvije, Karleuša je rekao da oni nisu ispitivani o okolnostima tog slučaja već u vezi sa ubistvom na Ibarskoj magistrali.
Kako je nastao foto-robot
Karleuša je nekoliko puta ponovio da je istraga o ubistvu Slavka Ćuruvije krenula praktično od nule, što je značilo da su operativci ponovo istraživali mesto ubistva i razgovarali sa mogućim očevicima zločina. Tako su, tokom ispitivanja komšija, došli do čoveka koji stanuje u zgradi tačno prekoputa haustora gde se desilo ubistvo.
„Dobio sam informaciju da je lice koje je bilo na licu mesta dva-tri sata pre ubistva videlo u jednom zidnom udubljenju jednog markantnog crnog čoveka i prišlo mu i pitalo ga šta tu radi. Očevidac je rekao da mu taj muškarac nije ništa odgovorio nego da ga je samo hladno gledao“, preneo je Karleuša, dodavši da se komšija zove Raško Jovin ili Jović i da je na osnovu njegovog iskaza sačinjen foto-robot koji je prosleđen operativcima i medijima.
Branka Prpa se nije decidirano izjasnila
Na konstataciju da je Branka Prpa, jedini neposredni svedok zločina, prepoznala ubicu na fotografiji, Karleuša je rekao da su njoj u policiji zaista pokazane fotografije, ali da se tu radi o „navodnom prepoznavanju“.
„Ona je tada rekla: Pa, možda jeste. Rekla je: Liči, ali se nije decidirano izjasnila. Nije mi poznato da je Prpa rekla da joj najviše na ubicu liči Luka Pejović. Kasnije su se u medijima pojavile i moja i njena izjava da je ona prepoznala ubicu, ali one nisu istinite“, rekao je Karleuša.
On je istakao da su operativci koji su učestvovali u istrazi došli do zaključka da Pejović nije mogao da na taj način ubije Ćuruviju, da on nije bio taj kalibar.
Arsić: Kecman mi je rekao: „Znamo da si ti povukao obarač“
Prethodno je danas svedočio pukovnik policije Slaviša Arsić, koji je u vreme ubistva Ćuruvije bio vozač Branka Crnog, tadašnjeg zamenika načelnika RDB Radomira Markovića. On je ostao pri svom iskazu Tužilaštvu za organizovani kriminal iz 2014. godine i rekao da nema ni posredna ni neposredna saznanja o tom ubistvu.
Ispričao je i da je prvi put doveden u vezu s tim slučajem u februaru 2006, kada ga je tadašnji inspektor UBPOK-a Dragan Kecman prvo pozvao na razgovor u svojstvu građanina, a zatim tokom tog razgovora optužio za ubistvo.
„To je bila jedna situacija ne baš jednostavna… Najveća neprijatnost u životu mi je bila to da me je neko optužio za ubistvo. Kecman mi je 2006. rekao doslovce: ‘Znamo da si ti povukao obarač’. Nakon toga ja sam insistirao da idem na poligraf“, kazao je Arsić.
Arsić je svedočio kako je sadržaj tog razgovora odmah zatim preneo Romiću, Kuraku i Branku Crnom.
„Pozvao sam Raleta (Romića) telefonom jer on je bio moj prijatelj. Pitao sam da li možemo da se vidimo. Kada smo se našli, rekao sam mu: Upravo se vraćam, a jedva sam i pušten. Kecman mi je rekao, znamo da si ti povukao obarač, znamo da ti je Branko Crni naredio, ti to treba da potvrdiš”, kazao je Arsić.
On je naveo i da je u tom razgovoru rekao da „to nije tačno“. „Kecman mi je rekao: Miki (Miroslav Kurak) i Romić se ne mogu izvući, ti možeš. Rekao sam: Ili me zatvori ili me pusti, i kazao sam mu da ću odmah pozvati Romića, Kuraka i Crnog i ispričati im to.“
Arsić je kazao i da je nakon toga ispitan na poligrafu i dodao da nisu istiniti navodi da pao na tom ispitivanju.
„Rekao sam: Dobro, Kecmane, jesi sad video, a on je rekao: Bogami, nije to…“
Romić je zatražio od svedoka da ispriča kako je reagovao kada mu je Arsić preneo detalje razgovora sa Kecmanom.
„Bio je iznenađen (Romić) i upitao je ‘dokle više nameštanja‘“, kazao je Arsić.
„Kako sam okarakterisao Dragana Kecmana tada?“, pitao je Romić.
„Ne znam tačno… sa ‘budala‘, mislim“, odgovorio je Arsić.
„Romić i Kurak su u vreme akcije ‘Sablja’ odbili poligrafsko ispitivanje. Poligraf ne predstavlja dokaz, on je samo pomoćno sredstvo, ali može da usmeri policijsku istragu. Toliko je bila snažna naša indicija, da bismo mi i dalje nastavili da tragamo u tom pravcu sve i da je poligraf isključio Romića i Kuraka“, rekao je Karleuša
Arsić je rekao i da je nakon ovih događaja sreo još dva puta Dragana Kecmana, nezavisno od ovog slučaja: jednom prilikom tokom zajedničke akcije u komandi Žandarmerije, a drugi put neposredno pred dolazak na Specijalni sud prošlog meseca (kada je njegovo svedočenje odloženo).
„Pozdravili smo se, rekao sam mu da idem na suđenje, on je rekao: ‘Samo profesionalno i onako kako je bilo’, a ja sam odgovorio: ‘Naravno, samo profesionalno i onako kako je bilo’“, kazao je svedok.
On je rekao i da nema nikakvih saznanja o tome ko je vozio beli golf, niti o tome ko je to vozilo video na licu mesta u vreme izvršenja ubistva Ćuruvije.
Arsić je jedan od retkih svedoka koji se u dosadašnjem toku suđenja izjasnio da poznaje optuženog Kuraka. Branilac Stevan Protić zatražio je zato od ovog svedoka da opiše koje je visine Kurak.
„Skoro da je vaše visine, centimetar manje, i sportskog stasa“, rekao je svedok Protiću i precizirao da je to oko 190 centimetra.
Zamenik tužioca Milenko Mandić je nakon ispitivanja svedoka rekao da je on priznao da je odao službenu tajnu kada je detalje sa informativnog razgovora preneo Romiću i Crnom, na šta je oštro reagovala branilac Zora Dobričanin Nikodinović koja je na kraju današnjeg ročišta zatražila izuzeće Mandića.
Ona je navela da je svedok insistirao na tome da bude oslobođen čuvanja službene tajne, ali ga je tužilac „navukao“ da misli da se radi o nekim detaljima koji nisu „nikakva tajna“.
„Tražim izuzeće zamenika tužioca Milenka Mandića jer postupa nestručno i iskazuje pristrasnost na štetu okrivljenih, i tako pristrasno je i danas postupao prema svedoku Arsiću.“
Ružić: Strategija podmetanja drugih lica
Branilac Zora Dobričanin Nikodijević rekla je da Karleuša nije dao nikakav doprinos rasvetljavanju ubistva Slavka Ćuruvije.
„Ne znam zašto je tužilac izveo ovog svedoka pred sud. On nije dao nikakav doprinos rasvetljavanju ubistva, kako u vreme dok je radio u ‘Poskoku’ kao šef grupe za rasvetljavanje ubistva Ćuruvije, tako ni dok je radio na mestu zamenika načelnika UBPOK-a, pa ni svojim iskazima kako 2007. i 2014, tako ni danas.“
Ona je dodala da je svedočenje Karleuše „interesantno samo sa aspekta toga šta sve on nije uradio“ i kritikovala ga zbog toga što, kako je rekla, suprotno zakonu i propisima o policiji o postupanju u slučaju Ćuruvija nije obaveštavao tadašnjeg postupajućeg tužioca.
„Oni sve moguće radnje obavljaju, čak prave foto-robota, a ne obaveštavaju tužioca. Da su o bilo kojoj radnji obavestili postupajućeg tužioca, sigurna sam da bi tužilac preduzeo neke mere.“
Pravni zastupnik Radeta i Jelene Ćuruvije, advokat Slobodan Ružić ocenio je da svedočenje Karleuše nije „posebno važno“.
„Ono što je mnogo važnije jeste da primetite da, nakon što je pojavljivanjem dosijea Ćuran postalo jasno da iza ubistva Ćuruvije stoji Služba državne bezbednosti, od tad traju ovi procesi da se stalno podmeću imena drugih lica kao ubice (poput Luke Pejovića). Jasno je da sve što se odvija u sudnici od strane odbrane jeste nastavak te strategije“, rekao je on.
Govoreći o navodnom postojanju snimka ubistva Slavka Ćuruvije, Ružić je ocenio da je on „izmišljen“.
„To je sve izmišljeno. Jedno od najuspešnijih podmetanja jeste pokušaj Zorice Desnice da podmetne priču da iza ubistva stoji Luka Pejović i današnji svedok je rekao da su (nadležni) silno vreme izgubili proveravajući te okolnosti.“
APELACIONI SUD TRAŽI JASNIJE OBRAZLOŽENJE O PRITVORU OPTUŽENIH
Apelacioni sud je ukinuo rešenje Specijalnog suda kojim je 17. oktobra za 60 dana produžen pritvor dvojici bivših pripadnika DB – Milanu Radonjiću i Ratku Romiću.
Kako je Tanjugu rečeno u tom beogradskom sudu, Radonjiću i Romiću nije ukinut pritvor. To znači da je Apelacioni sud naložio Specijalnom sudu da ponovo odluči o njihovom pritvoru i da to jasno obrazloži.
Portparol Apelacionog suda Mirjana Piljić rekla je Tanjugu da je taj sud usvojio žalbu branioca Radonjića i Romića kao osnovanu i ukinuo prvostepeno rešenje suda o produženju pritvora, ali ne i pritvor.
„Osnovano se žalbom branioca ukazuje da prvostepeni sud nije dao jasne razloge zbog čega su način izvršenja krivičnog dela za koje postoji opravdana sumnja da su okrivljeni izvršili i težina posledice tog dela, a s obzirom na značajan protok vremena od njegovog izvršenja, takvog intenziteta i kvaliteta da i posle dve godine i devet meseci – koliko se okrivljeni nalaze u pritvoru, mogu da ugroze nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka“, naveo je Apelacioni sud u odluci.
Radonjiću i Romiću pritvor je 17. oktobra produžen zbog uznemirenja javnosti za još 60 dana. Oni su u pritvoru od hapšenja – 13. januara 2014. godine.
