27. septembar 2016
Milorad Ulemek Legija ostao pri iskazu datom u istrazi i ponovio da mu je bivši načelnik RDB Radomir Marković na pitanje ko su ti s kojima će ići u akciju odgovorio: „Ovi Radonjini što su ubili Ćuruviju“. Rekao je da su njemu i njegovoj deci pretili posle svedočenja o ubistvu Ćuruvije. Na Romićevo pitanje da li mu je on pretio, odgovorio je: „Direktno niste, ali možda jeste“
Pišu: Svetlana Palić, Tamara Ognjanović, Perica Gunjić
U Specijalnom sudu u Beogradu, na suđenju za ubistvo urednika i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije, juče je svedočio Milorad Ulemek, zvani Legija, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije pri Resoru državne bezbednosti (RDB).
Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. ispred svog stana u Svetogorskoj ulici u Beogradu, a za njegovo ubistvo okrivljen je sam vrh RDB (videti okvir).
Ulemek je u Specijalni sud doveden nešto posle 13 sati, pod specijalnim obezbeđenjem, uz blokirane ulice kojima je prolazio i sa helikopterskim nadzorom. U sudnici se pojavio u zatvorskoj sivoplavoj uniformi, sa lisicama na rukama (za govornicom su mu skinute), u pratnji petorice policajaca koji su zauzeli pozicije u sudnici, ne skidajući pogled s njega tokom svedočenja.
„Nemam ništa posebno da kažem osim onoga što sam ranije izjavio i pri čemu ostajem.“ (Ulemek misli na iskaz koji je 8. januara 2014. godine dao Tužilaštvu u zatvoru u Zabeli, gde služi jedinstvenu kaznu od 40 godina robije. Taj njegov iskaz doveo je do hapšenja okrivljenih i nove istrage, op. aut.).
„Nemam nikakvih saznanja i nikakvih dokaza protiv okrivljenih u ovom procesu. Imam samo informaciju do koje sam došao u razgovoru sa mojim tadašnjim nadređenim – načelnikom Resora državne bezbednosti (prvookrivljeni Radomirom Markovićem, op. aut.). Pozvao me je 2000. godine da bi mi dao zadatak kao komandantu Jedinice za specijalne operacije. Radilo se o hapšenju nekog lica na teritoriji grada Beograda i ja sam taj zadatak prihvatio. Kada sam pitao ko će biti nadležan od operativaca, jer je pravilo bilo da takozvani navigatori operacije budu operativci službe, dobio sam sledeći odgovor: ‘Ovi Radonjini što su ubili Ćuruviju‘. Nisam ništa komentarisao, a kad sam izašao iz kancelarije, u hodniku sam sreo Ratka Romića i Miroslava Kuraka, porazgovarao kratko s njima, desetak minuta, i otišao u drugu zgradu.“
U iskazu iz januara 2014. godine Ulemek je naveo da je razumeo da su Romić i Kurak ti „Radonjini koji su ubili Ćuruviju“. U jučerašnjem svedočenju, na pitanja advokata Stevana Protića, branioca Miroslava Kuraka, kako zna da su Romić i Kurak ti „navigatori“ za pomenutu akciju hapšenja, odnosno kako može biti siguran da je Rade Marković na njih mislio, Ulemek je odgovorio:
„Pitao sam Romića da li on vodi akciju, i odgovorio mi je – da.“
On je rekao i da ne zna ko je lice je trebalo da bude uhapšeno, niti da li je akcija kasnije sprovedena. Kako je objasnio, i mesec dana ranije pokušano je hapšenje iste osobe, tada neuspešno jer su pripadnici Službe upali na pogrešnu lokaciju na Čukarici.
Advokati odbrane su, pokušavajući da ospore da je tog hapšenja uopšte bilo, tražili od Ulemeka da objasni o kojoj je osobi reč i na kojoj adresi živi. On je rekao da su tamo otišli noću, da su njega samo odvezli i da ne zna tačnu lokaciju, ali da se seća da je ta osoba živela tri–četiri kuće od kuće Vuka Draškovića i da su se u vozilima pripadnici JSO šalili kako će Vuk misliti kako dolaze po njega.
U kratkom neometanom izlaganju, Ulemek je rekao da je nakon susreta sa Romićem i Kurakom otišao u drugu zgradu gde ga je posle dvadesetak minuta pozvao Romić i rekao mu da je zadatak otkazan.
Odbio da odgovori na mnogo pitanja
Zamenik tužioca Milenko Mandić počeo je ispitivanje svedoka vraćanjem na susret Legije i Radeta Markovića na početku bombardovanja, krajem marta 1999, kada je, prema optužnici, prvookrivljeni od njega tražio likvidaciju lica, za koje je kasnije shvatio da se radi o Ćuruviji.
Ulemek je odbio da o tome govori. Bilo je to prvo, od najmanje desetak pitanja posle kojih je iskoristio svoje pravo – koje mu je predočila predsednica sudskog veća Snežana Jovanović – da ne daje izjave koje bi mogle da ga izlože krivičnom gonjenju. Ta pitanja su se najvećim delom odnosila na njegove kontakte sa Dušanom Spasojevićem i drugim pripadnicima zemunskog klana, na naručivanje ubistava itd.
„Da, bio sam na Kosovu i Metohiji u svom borbenom vozilu, kada sam pozvan u Beograd. Prvo sam mislio da treba načelniku da se javim vezom, ali mi je rečeno da mu se lično javim. Otišao sam helikopterom. Ne sećam se koji je datum bio, nekih pet–šest dana posle početka NATO agresije. Sleteli smo na Institut za bezbednost na Banjici. Rečeno mi je da se načelnik nalazi u kabinetu tadašnjeg pomoćnika Franka Simatovića, otišao sam tamo, video se s njima, i to je to“, završio je Ulemek.
Kada ga je tužilac Mandić pitao da li je i pod kojim okolnostima još o nečemu razgovarao sa Markovićem, Legija se pozvao na svoje pravo da ne odgovori.
Na Romićevo pitanje da li mu je on pretio, Legija rekao: Direktno niste, ali možda jeste
Podsećamo, prema ranijem iskazu (pri kome je juče ostao), koji je citiran u optužnici, Marković je sa Ulemekom izašao u hodnik i tu mu rekao:
„Potrebno je da se ukloni jedno lice koje trenutno svojim neprijateljskim delatnostima ozbiljno ugrožava bezbednost države.“
Ulemek je taj zadatak odbio, pravdajući se da ne može da ostavi jedinicu na Kosovu samu u prvim danima bombardovanja. Juče, međutim, o tome nije hteo da svedoči, a tužilac nije na tome insistirao.
Ubrzo se Ulemek ponovo pozvao na svoje pravo da ne daje odgovore na pitanja koja bi mogla da ga izlože novom krivičnom gonjenju. Kada ga je tužilac pitao da li je sa Dušanom Spasojevićem, nekadašnjim vođom zemunskog klana, razgovarao na temu ubistva Slavka Ćuruvije i veze Romića i Kuraka sa tim, Legija je odgovorio:
„I ovde ću se pozvati na upozorenje o kojem me je obavestila sudija, da ne moram da odgovaram na pitanja koja me mogu izložiti krivičnom gonjenju.“
Potom je kratko, u dve–tri reči, odgovarao na pitanja zamenika tužioca o tome da li se i kada viđao sa Kurakom, o susretu sa Kurakom kod njega kući, da su zajedno bili u Novom Sadu, u Spensu, na koncertu Gorana Bregovića, i kasnije u beogradskom klubu Bombaj (što je Legija sve potvrdio) … koja su ga navodila da potvrdi iskaz braće Simović, prema kom je upravo on, Ulemek, od njih tražio likvidaciju Kuraka i Romića.
„Imate li saznanja da su pripadnici zemunskog klana pratili Kuraka i Romića radi njihove likvidacije?“, upitao je Milenko Mandić.
„I ovde ću se pozvati na svoje pravo da ne odgovorim“, rekao je Ulemek.
Zbog odbijanja da odgovori na brojna pitanja da se ne bi izložio krivičnoj odgovornosti, dok je istovremeno prihvatio iskaz dat tužiocu 2014. godine, advokatica Milana Radonjića i Ratka Romića, Zora Dobričanin Nikodinović, pitala je svedoka da li ostaje pri tadašnjem iskazu ili pri današnjem svedočenju. Ulemek je odgovorio da stoji iza „i jednog i drugog“.
„U suštini sam dao isti iskaz sada i 2014. godine“, rekao je Ulemek.
Na ponovljena insistiranja advokatice da se svedok odluči za jedan iskaz, predsednica sudskog veća Snežana Jovanović rekla je da se svedok izjasnio da ostaje pri oba svedočenja i da to ne govori da je dao različite iskaze, već da se u pojedinim pitanjima pozvao na pravo da ne odgovori, da se ne bi izlagao krivičnoj odgovornosti.
U raspravu predsednice veća i advokatice u jednom trenutku umešao se i Ulemek, dobacivši: „Vi se dogovorite“.
„Svedok ima prava da se izjasni kako se izjasnio. Ne postoji razlika u iskazima“, kazala je sudija, objašnjavajući zašto sud odbacuje primedbu branioca kao suvišnu.
Na pitanje Zore Nikodinović koliko je puta govorio za sudskom govornicom poslednjih desetak godina, rekao je „mnogo“, a kad je upitan da li mu je nekad neko verovao, odgovorio je „nikad“.
„Šteta“, prokomentarisala je Zora Nikodinović.
Ko preti Legiji
Nakon toga ga je zamenik tužioca pitao da li se plaši, na šta je Legija odgovorio da se ne plaši iako prete i njemu i njegovoj porodici.
– Ko vam je pretio?
– Nema potrebe da o tome pričam, to sam ja već rešio… Pretili su mi fizičkom likvidacijom, porodicom, decom… između ostalog…. To ću ja rešiti.
Sudija: – Želite li da se izjasnite ko vam je pretio?
– Ne.
– Koje vrste pretnje ste dobijali?
– Pretnje meni i mojoj porodici. Meni prete već 15 godina, ja ću to rešiti – odgovorio je upitan kako može da reši problem pretnji ako je u zatvoru.
– Sve nam je sada jasno – prokomentarisao je zamenik tužioca Mandić.
Na pitanje Ratka Romića da li je on lično ikada Ulemeku pretio, svedok je odgovorio: „Direktno niste, ali možda i jeste. Neko jeste, ne znam ko, nije se predstavio.“
Upitan da li je od Miroslava Kuraka dobijao pretnje, Ulemek je kazao: „Neko mi je pretio da odustanem od ovog svedočenja. Ne znam ko je, ali neko jeste. Ko, u čije me, to ćemo da vidimo.“
Prema saznanjima Slavko Ćuruvija fondacije, Ulemekova supruga je, posle njegovog iskaza o saznanjima u slučaju ubistva Ćuruvije, u januaru 2014. godine, zbog pretnji dobila policijsku pratnju.
ULEMEK
Milorad Ulemek je tokom svedočenja govorio tiho, odgovarajući na pitanja kratko, bez ulaženja u detalje, „ne pecajući“ se na mnoštvo provokacija od strane advokata odbrane u pokušaju da ospore kredibilitet svedoka.
Strpljivo je čekao da se predsednica sudskog veća i advokati dogovore tokom njihovih brojnih prepirki, povremeno praveći šale, koristeći beogradski žargon. Na momente je izgledao kao da se dosađuje.
U publici, u kojoj je bilo desetak njegovih pristalica, koji su u Specijalni sud došli u grupi, smehom su pratili neke njegove izjave.
Kada su Ulemeka pitali da li se plaši za svoju bezbednost, neki od njih su komentarisali: „On se ničega ne plaši“, ali je bilo učesnika postupka koji su izneli utisak da je Legija uplašen zbog pretnji njemu i njegovoj porodici.
Milorad Ulemek služi zatvorsku kaznu od 40 godina u najstrože čuvanom delu požarevačkog zatvora Zabela, takozvanom Alkatrazu. Osuđen je četiri puta na 40 godina za ubistvo premijera Zorana Đinđića, za ubistvo Ivana Stambolića (i u objedinjenom postupku sa ovim za atentat na Vuka Draškovića u Budvi), zatim za četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, te za zločine takozvanog zemunskog klana.
Kaznu služi od 2. maja 2004. godine, sve vreme u samici. Ove godine mu ponovo nije odobreno pravo da se sa porodicom i branicima viđa nasamo, bez staklenog zida između njih.
Susret sa ministrom Selakovićem u Kliničkom centru
Odgovarajući na pitanja advokatice Zore Dobričanin Nikodinović o svom zdravstvenom stanju, Ulemek je ispričao detalj dosad nepoznat javnosti – da se s ministrom pravde Nikolom Selakovićem sreo tokom svog boravka u Kliničkom centru Srbije, krajem 2013. godine.
„Bilo je to možda desetak dana pre mog iskaza, ne sećam se. Imao sam manji problem sa stomakom. Ranjavan sam sedam puta, imam zaostale gelere u stomaku i glavi, pa mi se periodično javljaju ti problem, nešto se pokrene…“
– Zašto ste išli u Klinički centar, a ne na VMA, kao ostali zatvorenici? Da li su vam objasnili? – pitala je Zora Nikodinović.
– Ko da mi objašnjava? Strpaju me u maricu i transportuju, šta ima da me pitaju. A mene nije lako transportovati, digne se kuka i motika! U Urgentnom centru su mi stavili fantomku, tako da ne znam tačno gde su me odveli.
– Da li ste ostvarili kontakt s nekim licima u bolnici, a koja nisu bili lekari?
– Jesam. Video sam se sa ministrom pravde Nikolom Selakovićem. Bio je na vratima bolesničke sobe u kojoj sam bio. Samo je provirio. Rekao je „dobro veče“ i ja njemu „dobro veče“, i to je bilo to. Sledećeg jutra, pre svitanja, vratili su me nazad.
Sudiju Snežanu Jovanović interesovalo je, imajući u vidu da je razmak od odlaska u bolnicu i davanja iskaza svega desetak dana, da li se svedok osećao dovoljno sposobnim da tada daje iskaz, na šta je Legija dao odgovor koji je zasmejao novinare (soba je bila prepuna, bez slobodnog mesta) i publiku:
„Pa nisam imao problem sa glavom, nego sa stomakom.“
„Nisam pričao o Ćuruviji jer me niko nije pitao“
Pored susreta sa ministrom Selakovićem, po prvi put je javnost čula i kako je došlo do toga da Ulemek da izjavu u vezi sa ubistvom Ćuruvije. On, naime, tvrdi da nikad ranije nije nigde govorio o saznanjima u vezi sa ubistvom Ćuruvije jer ga to – niko nije pitao!
„Pa, prvi put me je za to pitao načelnik službe obezbeđenja Posebnog odeljenja u Zabeli, koji je bio i član Komisije za istraživanje ubistava novinara formirane od Vlade Republike Srbije. I nije pitao samo mene, pitao je sve u zatvoru. Ja sam dan kasnije poslao pismo Ministarstvu pravde.“
Nakon tog pisma usledio je dolazak dvojice zamenika tužioca za organizovani kriminal u Zabelu i iskaz koji je pokrenuo novu istragu i doveo do suđenja koje je u toku.
Advokat Miroslava Kuraka, Stevan Protić, zatražio je od Ulemeka da odgovori da li je lice koje ga je ispitivalo u Zabeli i sada u njegovoj pratnji i ako je u sudnici, da pokaže na njega i imenuje ga.
Na zahtev sudije Jovanović da se identifikuje, taj službenik se predstavio kao Goran Nenadović, načelnik službe obezbeđenja Posebnog odeljenja u Zabeli.
Advokat Stevan Protić je u pauzi suđenja novinarima rekao da je iz Ulemekovog svedočenja vrlo jasno, i prvi put, da je jedan od načelnika obezbeđenja zatvora u Zabeli član Komisije za istraživanje ubistava novinara.
„Za mene je šokantno da Komisija ima svoje članove među načelnicima službe obezbeđenja zatvora u Zabeli.“
„S njim je razgovarao član Komisije za ispitivanje ubistava novinara, ali s njim nije razgovarao nijedan novinar, već lice od kojeg on stalno zavisi, ovde prisutno, načelnik obezbeđenja u Zabeli. Jako sam iznenađena zbog toga“, rekla je advokatica Zora Dobričanin Nikodinović.
NEFORMALNA GRUPA ZA DESTRUKCIJU MEDIJSKOG PROSTORA
Odgovarajući na pitanja advokata Stevana Protića, Ulemek je juče otkrio da je u DB-u u njegovo vreme postojala, kako se izrazio, „neformalna grupa koja je imala zadatak ometanje i destrukciju medijskog prostora koji je držala opozicija“.
„To nisu bili pripadnici DB-a zvanično, već, kako smo ih mi zvali, rezervisti, saradnici. Bila je to jedna neformalna grupa koja se mimo službe bavila poslovima vezanim za ometanje i destrukciju medijskog prostora koji je držala opozicija“, rekao je Ulemek, objašnjavajući kako neko, iako nije pripadnik Službe, može da za nju radi nezvanično.
„Iskaz uzet u 18.10, bila je duboka noć!“
Advokati odbrane pokušali su da ospore pravnu valjanost iskaza Milorada Ulemeka datog tužiocima 2014. godine. Vladimir Marinkov, advokat prvookrivljenog Radomira Markovića, ukazao je na to da je Legija davao iskaz kao radnik DB-a i da nije bio oslobođen čuvanja državne tajne.
Tome se usprotivio zamenik tužioca Milenko Mandić tvrdnjama da je svedok, što se vidi iz spisa predmeta, upozoren kada može da odbije da odgovara na pitanja, dodajući i da se po Zakonu o krivičnom postupku službenom tajnom ne smatraju podaci koji imaju za cilj prikrivanje krivičnog dela, što je podržao i Slobodan Ružić, advokat Radeta i Jelene Ćuruvije.
Advokatica Radonjića i Romića Zora Dobričanin Nikodinović tvrdila je da je iskaz dat pod pritiskom, u nehumanim uslovima.
„Iskaz ovog svedoka počeo je u 18.10, 8. januara 2014. Dan je svanuo u 7.15, a mrak pao u 16.15. Znači, bila je duboka noć, i ne vidim koji je bio razlog da se od lica iskaz uzima noću. Vreme možete da proverite na www.timeanddate.com. Ne vidim razlog ni što su iskaz uzimala dvojica zamenika tužioca, jedan je ovde prisutni Milenko Mandić, a drugi ovde neprisutni Zoran Babić. Dok uzimaju iskaz, oni se smenjuju! To nisam nikad videla! Samo sam gledala u filmovima takvo uzimanje izjave, kao isleđivanje! Smatram da je iskaz dat u nehumanim uslovima, noću, bez prisustva branilaca, svedok nije imao slobodnu volju, odgovarao je pod pritiskom.“ Tužilaštvo je ove razloge ocenilo kao „proizvoljne zaključke koji ne proizvode pravnu posledicu“.
Sudija je rekla da će tročlano veće naknadno odlučivati o predlogu odbrane da se izuzme svedočenje Milorada Ulemeka dato Tužilaštvu 8. januara 2014. godine.
Ulemek je rekao i da zapisnik prilikom davanja izjave u zatvoru Zabela (u januaru 2014) nije pročitao, a da je potpisao samo poslednju stranu.
„Sve je snimano audio, i zapisnik je bio otkucan, a ja sam potpisao prvi ili poslednji papir“, rekao je Ulemek.
Na zahtev predsedavajuće Snežane Jovanović da pojasni izjavu, Ulemek je odgovorio da je potpisao poslednju stranu na kojoj je pisalo da je prisutan „taj i taj“. Upitan da li to znači da nije video otkucan zapisnik svog iskaza, svedok je rekao:
„Zapisnik je bio sniman, a otkucan samo poslednji papir, to sam potpisao, a oni su rekli da će otkucati.“
Na Romićevo pitanje da li je s Radomirom Markovićem nekada razgovarao o ubistvu Ćuruvije, Ulemek je odgovorio odrečno: „Nikada nisam s Markovićem razgovarao o ubistvu Ćuruvije.“
Bivši komandant JSO je tokom svedočenja rekao i da mu niko ništa nije obećao da bi svedočio u ovom slučaju:
„Pa šta su mi nudili? Meni ne može ništa da obeća ni Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.“
Ulemek je potvrdio da je agencija čiji je on bio vlasnik obezbeđivala Slavka Ćuruviju „svuda gde se kretao“.
Pošto je Zora Dobričanin Nikodinović insistirala na detaljima u vezi sa njegovim obezbeđenje, Ulemek je rekao da se on time nije bavio, pošto je o tome sa Ćuruvijom razgovarao direktor te agencije. Rekao je da misli da su trojica iz njegove agencije obezbeđivala Ćuruviju, i da ih je on samo „brifovao“ o tome kako da se ponašaju, oblače i razgovaraju sa Ćuruvijom i ostalim ljudima na tom zadatku.
Svedok je rekao da ne zna imena pripadnika obezbeđenja Ćuruvije, osim Darka Popivode. On je radio na vratima u njegovoj diskoteci, pa je kasnije počeo da čuva Ćuruviju, što je radio do nekoliko meseci pre ubistva. Obezbeđenje je otkazano, prema Ulemekovom sećanju, jer je Ćuruvija više vremena boravio u Crnoj Gori, a tim „momcima, koji su bili sportisti, nije odgovaralo da stalno putuju tamo–vamo“.
Na pitanje da li je Popivoda prestao da obezbeđuje Ćuruviju pošto je rekao da će on biti ubijen, Ulemek je odgovorio: „Ne“, kao i da ga njegovi ljudi nisu obezbeđivali na dan ubistva.
Ulemek je kazao da se sa Ćuruviju jednom sreo. „Bio sam suvlasnik diskoteke Zombi, on je došao u tu diskoteku i upoznali smo se.“
Ružić: Državna tajna ne sprečava svedočenje o krivičnom delu
Advokat porodice Ćuruvija Slobodan Ružić rekao je novinarima da je Milorad Ulemek tokom ovog svedočenja kazao da ostaje pri iskazu koji je dao pred tužiocem u Zabeli, međutim – da se sada na sva pitanja koja su važna pozvao na pravo da ne mora da odgovori da ne bi sebe izložio krivičnom gonjenju.
„Možda najvažnije iz njegovog iskaza jeste da je rekao da je bio izložen pretnjama, i on i njegova porodica. Odbrana je osporila njegovo pravo da se kao svedok izjašnjava tada, u Zabeli, jer nije bio oslobođen čuvanja državne tajne. Tužilac smatra, a i ja smatram, da je imao pravo da se izjasni jer nije davao podatke i dokumenta koji se odnose na vršenje službene dužnosti, već se izjašnjavao o činjenicama koje se odnose na izvršenje krivičnog dela, a ne postoji nijedno pravilo koje to sprečava zato što ste službeno lice“, kazao je Ružić.
On je dodao da je Ulemek rekao da mu je Radomir Marković sugerisao koja su lica izvršila ubistvo, da je nakon 2000. postojala „jedna vrsta naloga“ pripadnicima zemunskog klana da ubiju Kuraka i Romića. Njih dvojica su došla kod Ulemeka kući i nakon toga je taj nalog i povučen.
„Nemam saznanja o pretnjama o kojima je govorio. Rekao je da se ne boji, ali odlično je da ga je tužilac pitao kako može sam to da reši (kako je rekao). Ne znam kako neko ko se nalazi pod tako strogim režimom izdržavanja kazne, može bilo šta da uradi. Mislim da je očigledno da je čovek u strahu.“
Ružić je ocenio i da to može da utiče na suđenje. „Očekivali smo da ćemo moći da mu postavimo neka dodatna pitanja na koja će moći da se izjasni, ali mislim da iskaz koji je dao u istrazi pred tužiocem takođe već u značajnoj meri pomaže u rasvetljavanju ovog slučaja.“
Zora Dobričanin Nikodinović, branilac Romića i Radonjića, rekla je da je od svih odgovora koje je Ulemek dao, više zanimaju oni koje nije dao, odnosno „pitanja koja joj je sud zabranio“. Ona je ocenila da su to „krucijalna, u suštini najvažnija pitanja“.
„Ja sam branila u mnogo postupaka gde je Milorad Ulemek bio okrivljen, imala sam i njegovo punomoćje u njegovom predmetu, posećivala ga u zatvoru, mogu smatrati da ga dobro poznajem, i ja sam danas shvatila da on vapi za odgovorima upravo na ona pitanja koja mi je sud zabranio.“
Ona je ocenila da je iz svega što je „videla i čula“, zaključila da su uslovi za „njega tamo apsolutno nehumani“.
„Njega su u Zabeli ispitivala dva tužioca, Milenko Mandić i Zoran Babić. Tražila sam da se taj iskaz izdvoji iz spisa zato što to ne liči na iskaz svedoka, meni deluje to apsolutno neslobodno, ne samo zbog uslova u kojima se nalazi već i zbog načina ispitivanja. Koja potreba tera bilo koga da ispituje noću Ulemeka koji je u Zabeli na sigurnom, nema gde da mrdne, što nisu čekali jutro ili dan?“, upitala je.
Povodom pretnji o kojima je Ulemek svedočio, Zora Nikodinović je rekla da je uverena da „ako ima te pretnje, to su od neke više sile koje nisu pojedinci“ i dodala da te pretnje mogu biti „samo neki njegov latentni strah da mu se položaj u zatvoru ne pogorša“.
„Ulemek je osuđen nekoliko puta na 40 godina. Pitala sam ga da li mu je ikada iko verovao kad je svedočio, rekao je da nije nikad niko, i sad je on ključni svedok za ubistvo Ćuruvije“, dodala je.
Ona je rekla i da je Ulemek ispitan 8. januara 2001, a oslobođen čuvanja državne tajne 21. jula 2016, i da ne treba biti preterani stručnjak da bi se znalo šta je državna tajna.
„Svako ko se izjašnjava pre davanja iskaza mora da bude oslobođen davanja državne tajne, jedini Milorad Ulemek Legija, čiji je iskaz bio povod za hapšenje mojih klijenata i za njihov boravak u pritvoru više od dve godine, dao je iskaz a da on nije oslobođen čuvanja državne tajne. Koliko su tu flagrantno narušena i njegova prava i prava mojih klijenata… On nije oslobođen obaveze čuvanja državne tajne, a izneo je milion i jednu državnu tajnu u tom iskazu, a onda su te državne tajne objavljivane po medijima. Koliko je tu krivičnih dela i koliko je ljudi usput zajedno izvršilo krivično delo, to je strašno, i danas se pokušava da se to relativizuje.“
Advokat Stevan Protić kazao je da je nakon ovog saslušanja jasno da Ulemeku nikad niko nije rekao da je Miroslav Kurak atentator na Ćuruviju, da je svedok jasno pokazao nameru da govori o drugim ubistvima, konkretno u slučaju ubistva policijskog generala Boška Buhe, i o zloupotrebama od strane tadašnje vlasti i da je jasno kazao da mu je prećeno u zatvoru. „Jedini koji je mogao da mu preti jeste neko iz okruženja.“
Tokom suđenja, naime, Protić je podsetio na Ulemekovu izjavu da je Ćuruvija bio novinar kao i svi drugi, a da je ubijen jer je bio nečiji prijatelj, i da je državni aparat upregnut da se to ubistvo izvrši i da je Služba za to zloupotrebljena. „Da li ima zloupotrebe Službe i u slučaju ubistva generala Boška Buhe?“, pitao je Protić.
„Ima“, odgovori je Legija, ali je predsednica sudskog veća odbila ovo pitanje, rekavši da se ne odnosi na ovaj postupak.
OSUMNJIČENI
Nekadašnji načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković osumnjičen je za podstrekavanje na ubistvo Slavka Ćuruvije, bivši šef beogradskog centra RDB Milan Radonjić za organizaciju, a glavni obaveštajni inspektor Druge uprave Ratko Romić za pomaganje tokom ubistva. Miroslav Kurak, u vreme ubistva pripadnik rezervnog sastava RDB, osumnjičen je da je pucao u Ćuruviju. On je u bekstvu, za njim je raspisana poternica i sudi mu se u odsustvu.
Nalogodavci ubistva Ćuruvije nisu do sada procesuirani. U javnosti se od prvog dana sumnjiče tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević i njegova supruga, predsednica Direkcije Jugoslovenske levice Mirjana Marković. Njihovoj se politici Ćuruvija otvoreno suprotstavljao i u svojim medijima i u nastupima u javnosti.
Ljiljana Smajlović napustila sudnicu
Na početku jučerašnjeg pretresa sudnicu je napustila novinarka, predsednica Udruženja novinara Srbije i članica Komisije za istraživanje ubistava novinara Ljiljana Smajlović zbog toga što je okrivljeni Radomir Marković iznenada zatražio da ona bude svedok u ovom procesu.
„Vidim je danas u publici, a s obzirom na to da je ona bila član Komisije koja se bavila ovim slučajem, predlažem je za svedoka.“
Predsednica sudskog veća Snežana Jovanović nekoliko puta je pitala okrivljenog Radomira Markovića zašto baš sada predlaže Ljiljanu Smajlović za svedoka i zašto to nije uradio ranije, a on je samo odgovarao da je „sad vidi u publici“, a da je ranije nije viđao.
Taj odgovor nije zadovoljio sudiju Jovanović. Advokat okrivljenog Radomira Markovića Vladimir Marinkov dopunio je svog branjenika rekavši da je Ljiljana Smajlović poslednjih nedelja davala izjave u novinama vezane za slučaj Ćuruvija, pa bi bolje bilo da ono što zna kaže pred sudom, a ne u medijima.
Zamenik tužioca Milenko Mandić usprotivio se ovom predlogu: „Ne vidim koja su to naknadna saznanja za ovaj predlog. Čak i da je blagovremen, ne vidim nikakvih razloga za to. Kad bismo svakog novinara saslušavali za ono što je javno rekao ili napisao, bilo bi to apsurdno.”
S njim se složio i punomoćnik dece Slavka Ćuruvije, Jelene i Radeta, Slobodan Ružić, koji je rekao da ne vidi nikakvu vezu između izjava Ljiljane Smajlović i ovog postupka.
Sudija je saopštila da će se veće kasnije izjasniti o predlogu odbrane, a Ljiljanu Smajlović upozorila na to da ako ostane, neće moći da svedoči. Smajlovićeva je nakon toga napustila deo sudnice gde je sedela u publici.
Ljiljana Smajlović o tome kaže:
„Ne razumem zašto bih bila svedok u ovom procesu, nisam danas čula ni od odbrane optuženih zašto bi trebalo da svedočim. Palo mi je na pamet da su tek kad su me videli, odlučili da me pozovu. Žao mi je što su me sprečili da slušam glavnog svedoka, a o tome da li ću da svedočim, razmisliću tek kad čujem odluku suda.“
Slično se dogodilo i Veranu Matiću, glavnom uredniku B92 i predsedniku Komisije za istraživanje ubistava novinara, pre više od godinu dana, na samom početku procesa, kada ga je takođe odbrana predlagala za svedoka. On je, međutim, na pitanje sudije odgovorio da želi da ostane u sudnici i nije mogao da bude kasnije pozvan za svedoka.
