6. decembar 2016.
Nekadašnji šef „Poskoka“ rekao da je istraga o ubistvu novinara Slavka Ćuruvije naišla na zid ćutanja u RDB-u, ali da ga je na zaključak da Služba stoji iza ovog zločina navela činjenica da ga je Služba pratila i da je praćenje prekinula neposredno pre zločina. Odbrana optuženih njegovo svedočenje nazvala farsom
Pišu: Svetlana Palić, Marija Vučić, Perica Gunjić
Penzionisani pukovnik policije Mile Novaković, nekadašnji rukovodilac policijske grupe „Poskok“, izjavio je danas u procesu optuženim za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije da se „iz aviona videlo“ da iza ubistva stoji Resor državne bezbednosti.
Odbrana optuženih njegovo je svedočenje nazvala farsom, jer se, kako su istakli, „mnogih stvari nije sećao i iznosio je uglavnom ocene, a ne činjenice“.
Novaković (65) naglasio je i da je „Poskok“, formiran novembra 2000. godine sa ciljem da reši otmicu nekadašnjeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, četvorostruki atentat na Ibarskoj magistrali i ubistvo Slavka Ćuruvije, naišao na zid u istragama, jer tadašnji Resor državne bezbednosti nije dozvoljavao policajcima iz javne uprave da obavljaju razgovore sa pripadnicima Službe.
Novaković je rekao da su u Državnoj bezbednosti odbili i da se saslušaju pripadnici Službe koji su prisluškivali telefone u vreme tajnog praćenja Ćuruvije.
„Bilo je komplikovano raditi na tom predmetu (ubistvo Slavka Ćuruvije, op. aut.) jer je posao bio podeljen. Deo posla koji se odnosio na lice mesta radili su pripadnici javne bezbednosti, a sa pripadnicima DB-a razgovarali su ljudi iz DB-a“, rekao je Novaković.
On se mnogo čega nije sećao 15-16 godina posle događaja o kojima svedoči, ali je naglasio da su ti izveštaji RDB-a o razgovorima sa pratećim odeljenjem Državne bezbednosti bili veoma slični, da se izjave nisu razlikovale ni u kakvim detaljima, da su ih vodili uglavnom isti ljudi, i da bi ih često vraćali radi dodatnih pojašnjenja.
Istakao je da su na umešanost Službe u ubistvo navodili podaci do kojih su došli u operativnom radu, kao što je činjenica da je Ćuruvija praćen i da je pratnja povučena 15-20 minuta pre zločina.
Novaković je naveo da su imali saznanja o tome da je beli golf RDB-a, u kome su bili Ratko Romić i Miroslav Kurak, optuženi za izvršenje ubistva, viđen u vreme zločina u blizini mesta gde je Ćuruvija ubijen.
I pored toga što mu je predsednica sudskog veća Snežana Jovanović predočila da svedoci iz pratećeg odeljenja pred sudom nisu rekli da su na dan ubistva videli beli golf, on je ostao pri svom iskazu.
„Tražili smo i da se razgovara sa licima koji su radila na slušanju telefona, ali su oni to odbili, jednostavno nisu dozvolili“, rekao je Novaković, dodajući da se taj „zid DB-a“ pojavio i u slučaju nestanka Ivana Stambolića kad je istraga stigla do belog kombija koji je koristila Državna bezbednost, a kojim je, kako se kasnije ispostavilo, Stambolić odvezen na Frušku goru i tamo ubijen.
Novaković kaže da je istraga o ubistvu četvorice pripadnika SPO na Ibarskoj magistrali išla najbolje, jer je i prethodno „na njoj dosta urađeno“.
„Znam da je ministar Dušan Mihajlović insistirao da se predmet Ćuruvija tako i završi, da se saopšti da je ubica Luka Pejović“ (Mile Novaković)
Tokom unakrsnog ispitivanja, Mile Novaković je ispričao da je „Poskok“ rasformiran ubrzo nakon što je Milorad Ulemek Legija, tadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije, jedan njihov postupak „podigao na viši nivo“, odnosno napravio „veliku frku“ zbog toga što su dvojica pripadnika Jedinice za specijalne operacije pozvana na razgovor u vezi sa ubistvima na Ibarskoj magistrali.
„Ljuba (Ljubiša) Milanović je došao do podatka o učešću dvojice pripadnika JSO u atentatu na Ibarskoj, ali je izašao samo sa nadimcima. Ljuba je sa Legijom obavio razgovor. Legija mu je tvrdio da njegovi ljudi s tim nemaju veze, ali je obećao da će ih dovesti na razgovor. Sećam se da je bio vikend, počeli su da zvone telefoni u nedelju uveče, svi živi su zvali, Sreten Lukić i Radovan Knežević (visoki policijski funkcioneri, prim. aut.), pitali su što mi privodimo Legijine ljude. Pretpostavljam da je Legija podigao tu priču na viši nivo, tako da smo u ponedeljak ujutro morali da objašnjavamo da je Legija rekao da će sam da ih dovede… Bio je to početak razbijanja ‘Poskoka’“, rekao je Novaković i dodao da je Ljubiša Milanović već sutradan smenjen, da mu je on to sam saopštio četiri-pet dana posle toga, i da kasnije više nikada nije govorio o toj dvojici pripadnika JSO.
Odbrana: Novakovićevo svedočenje je farsa
Zastupnici okrivljenih Radeta Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka istakli su da je njegov iskaz „farsa“ jer se svedok „ničega ne seća“.
„Svedočenje nije bilo potkrepljeno nijednom policijskom radnjom, sve su to bili njegovi stavovi i zaključci. Policajac sa 30 godina iskustva nije mogao da nam da nijednu informaciju o grupi koju je vodio, a koja je formirana da istraži najbitnija ubistva tog vremena“, navodi Vladimir Marinkov, branilac Radeta Markovića.
Drugi zastupnik okrivljenog Markovića, Dušan Mašić, smatra da se Novaković sigurno seća svega, ali da ćuti.
„Učestvovao je u lažiranju svih postupaka koji se od 2001. godine vode protiv mog klijenta. On je i došao posle 5. oktobra na čelo ‘Poskoka’ i sve vreme je radio da diskredituje Markovića kako bi preko njega diskreditovao Slobodana Miloševića. Markoviću je specijalni tužilac u Haškom tribunalu Džefri Najs u mom prisustvu nudio da svedoči protiv Miloševića u Hagu i da se iz Haga ne vraća u zemlju, Marković je rekao da će to uraditi, ali da će govoriti istinu. Danas u iskazu nije spominjao Markovića, verovatno zbog osećanja krivice“, naveo je Mašić.
Zora Dobričanin Nikodinović, advokatica Ratka Romića i Milana Radonjića, navodi da iz iskaza Novakovića, kao i Dragana Karleuše, koji je u okviru „Poskoka“ rukovodio grupom za istraživanje Ćuruvijinog ubistva, može da zaključi da je u to vreme „opstruirana istraga“.
„Kako nazvati to kada se na čelo ‘Poskoka’ postavi ovaj svedok, i Karleuša koji tu dođe iz imovinskih delikata, bez ikakvog iskustva na rešavanju ubistava. Novaković se sada ničeg ne seća. Ja njega znam 20 godina, ovo nije on. Mile je vispren čovek i svega se dobro seća, a verovatno ima neke svoje razloge što je ovako danas pričao, uglavnom iznoseći svoje stavove i mišljenja“, istakla je Zora Dobričanin Nikodinović.
I okrivljeni Marković, Radonjić i Romić izneli su da se svedok držao svojih ocena i da nije izneo nijednu činjenicu kojom raspolaže.
Markoviću nije bilo jasno na osnovu čega je Novaković sa tadašnjim operativcima „Poskoka“ zaključio da iza ubistva stoji DB, kada im, kako je Novaković i sam rekao, nije poznato da je bilo ko iz DB-a „osuđen zbog praćenja koje je za cilj imalo ubistvo“, niti je policija imala bilo kog osumnjičenog za izvršenje ubistva.
Podsetimo, slično je govorio i Dragan Karleuša, rukovodilac podgrupe u „Poskoku“ koja se bavila istragom ubistva Ćuruvije, koji je svedočio da je policija na osnovu „snažnih indicija“ zaključila da iza svega stoji kuhinja Državne bezbednosti, iako, kako je rekao, nije bilo dokaza.
OPTUŽENI
Vlasnik i urednik Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila 1999. godine, u jeku NATO bombardovanja. Za ovaj zločin pred Specijalnim sudom u Beogradu od juna 2015. godine vodi se postupak protiv okrivljenih Radomira Markovića, nekadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti, Milana Radonjića, bivšeg načelnika beogradskog centra DB, Ratka Romića, bivšeg glavnog inspektora Druge uprave RDB, i Miroslava Kuraka, pripadnika rezervnog sastava DB, koji je u bekstvu.
Kako je formiran Poskok
U neometanom delu izlaganja, Novaković je rekao da je „Poskok“ formiran posle petooktobarskih promena, na predlog advokata Božidara Prelevića, u to vreme jednog od koministara MUP-a u prelaznoj vladi. Cilj je bio da se reše tri neistražena slučaja za koja su lideri opozicije najavljivali da će ih rešiti čim dođu na vlast: nestanak Ivana Stambolića, bivšeg predsednika Predsedništva Srbije, četvorostruko ubistvo pripadnika SPO na Ibarskoj magistrali i ubistvo novinara i vlasnik DT i Evropljanina Slavka Ćuruvije.
„Formirana je grupa od 15 ljudi. Mene su izabrali da rukovodim tom grupom. Dobili smo mogućnost da izaberemo ljude sa kojima ćemo da radimo, omogućen nam je dobar prostor i počeli smo da radimo. Data su nam šira ovlašćenja od uobičajenih, mogli smo u bilo kom sekretarijatu da dobijemo bilo koji predmet, da radimo sa ljudima koji na njima rade, sve stanice policije su nam izlazile u susret…
„Videlo se to iz aviona, zemunski klan je obezbeđivala Legijina ekipa iz JSO, njihovi automobili su bili pod pratnjom pripadnika JSO, videlo se da imaju nečiju podršku i da je ta podrška bila Legijina“
Nije postojala striktna podela, ali su odabrani rukovodioci grupa. Najviše se radilo na slučaju Ibarske magistrale. Tu grupu je vodio Ljuba (Ljubiša) Milanović i ja sam se njima pridružio. Drugu grupu, koja je istraživala nestanak Stambolića, vodio je pokojni (Gvozden) Gagić. Oni su imali najviše problema jer se o tome najmanje znalo. U jednom periodu naišli su na pravi zid. Kad su utvrdili da kombi bele boje pripada DB-u, dalje nisu mogli da se pomere. Predmet Ćuruvija je vodio (Dragan) Karleuša i sa njim Zlatko Kesić. Bilo je komplikovano raditi na tom predmetu“, rekao je Novaković objasnivši raspored posla i „zid“ na koji su naišli kod pripadnika DB-a (u to vreme načelnik RDB bio je Goran Petrović, a njegov zamenik Zoran Mijatović).
Mile Novaković je istakao da im se činilo da su mogli da dođu do pomaka, naročito kad je utvrđeno koliko su pripadnici pratećeg odeljenja morali često da obaveštavaju Radonjića o kretanju Ćuruvije i Branke Prpe, zatim kad je otkriveno da je neposredno pre ubistva dat nalog za prekid praćenja, posle čega je, prema svedočenju Novakovića, pripadnik pratećeg odeljenja zaostao jer nije čuo naredbu o povlačenju, pa je video na licu mesta vozilo Druge uprave DB, beli golf, „a možda čak i Romića u njemu“.
Novaković je dodao da je ove podatke čuo na svakodnevnim sastancima sa saradnicima koji su ga detaljno izveštavali.
Kad je „Poskok“ ukinut juna 2001. godine, predmet Ćuruvija prebačen je u novoformirani UBPOK, u koji je otišla polovina pripadnika „Poskoka“, dok se druga polovina vratila na poslove u javnoj bezbednosti. Novaković je prešao na mesto zamenika načelnika UKP. Kasnije je smenjen i sa tog mesta i prebačen za načelnika pogranične policije.
„Zašto ste smenjeni?“, pitao je svedoka Radomir Marković.
„Došla je druga politika koja je tražila druge ljude“, odgovorio je Novaković.
Mihajlović insistirao da se objavi da je Pejović ubica
U akciji „Sablja“ 2003. godine, nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, predmet Ćuruvija ponovo biva aktiviran. U to vreme, po sećanju Novakovića, Branka Prpa je bila na prepoznavanju lica sa fotografija, koja su mogla da budu potencijalne ubice Slavka Ćuruvije, i tada se, po priči očevidaca, najviše zadržala na liku kriminalca Luke Pejovića kao mogućeg ubicu.
„Pejović je već tada bio ubijen. Znam da je ministar Dušan Mihajlović insistirao na tome da se predmet Ćuruvija tako i završi, da se saopšti da je ubica Luka Pejović“, kaže Novaković.
On se ogradio od toga da je u „Sablji“ više bio angažovan na poslovima vezanim za otkrivanje ubica premijera Zorana Đinđića.
„Više sam radio na istrazi atentata na premijera, ali znam da su privođeni Ratko Romić, Miroslav Kurak i Milan Radonjić, dok je Rade Marković već bio u pritvoru zbog Ibarske magistrale“, rekao je Novaković.
Tokom unakrsnog ispitivanja advokata odbrane i samih okrivljenih, saznalo se da je tadašnji javni tužilac Jovan Prijić nudio status zaštićenog svedoka Radomiru Markoviću za slučajeve Ibarska magistrala i atentat na Vuka Draškovića u Budvi, a da je tom razgovoru prisustvovao i Mile Novaković, kao čovek u koga je Rade Marković imao poverenja.
Zatim je i okrivljeni Milan Radonjić rekao da je tokom akcije „Sablja“ razgovarao sa Miletom Novakovićem i pitao ga da li se seća šta mu je rekao na kraju tog razgovora.
„Ne sećam se šta sam vam rekao“, kazao je Mile Novaković, dok Radonjić tvrdi da se Novaković praktično izvinjavao zbog pritvora, pravdajući privođenje „višom politikom“.
Pretnje Spasojevića i bahato ponašanje po gradu
Novaković je rekao i da je jedan od poslova kojim se „Poskok“ bavio bio da se identifikuju organizovane kriminalne grupe koje su baš negde u to vreme posle 2000. počele učestalo da se bave otmicama.
„Posle otmice Miroslava Miškovića, uspeli smo da ih lociramo u Francuskoj i da ih uz pomoć francuske policije uhapsimo i stavimo u pritvor. Oni su uhapšeni 30. aprila 2001. godine, na osnovu falsifikovanih putnih isprava, a 3. maja su izručeni. Na dan hapšenja u Francuskoj zvao me je Dušan Spasojević (šef zemunskog klana). Rekao je da im je „sve namešteno“ i pretio: „Nemoj’ da nam to radite“.
Na pitanje zamenika tužioca Milenka Mandića da li su se pripadnici zemunskog klana komotno ponašali u gradu, da li su imali nečiju zaštitu, Mile Novaković je odgovorio:
„Videlo se to iz aviona, obezbeđivala ih je Legijina ekipa iz JSO, njihovi automobili su bili pod pratnjom pripadnika JSO, videlo se da imaju nečiju podršku i da je ta podrška bila Legijina.“
Novaković je rekao da o pokušaju ubistva Miroslava Kuraka i Ratka Romića zna samo iz iskaza svedoka saradnika Miladina Suvajdžića, zvanog Đura Mutavi, i Dejana Milenkovića Bagzija.
Na pitanje o tome ko je za šta bio zadužen u okviru zemunskog kriminalnog klana, Novaković je rekao da je, prema njegovim saznanjima, Bagzi bio glavni za vožnju, nabavljanje oružja i praćenje, da je Suvajdžić bio zadužen za celokupnu logistiku, stanove, telefone i automobile, a da su neposredni izvršioci, odnosno ubice, najčešće bili Sretko Kalinić i Mile Luković Kum, a u nekoliko slučajeva Vladimir Milisavljević, zvani Vlada Budala, i Miloš Simović.
Šezdesetpetogodišnji Mile Novaković je već deset godina u penziji. Napisao je knjige o zemunskom kriminalnom klanu i pozadini ubistva premijera Đinđića.
Kompetencije Karleuše, zid u komunikaciji i nejasna sećanja
Novaković je istakao da je zaključio da je DB zajednički imenitelj u sva tri slučaja i to na osnovu toga „što im nije dozvoljeno da rade sa ljudima iz DB-a, što je za njih bio veliki zid“.
„Na taj zid smo naišli i u slučaju Ćuruvije, i u slučaju Stambolića. Zbog tog neuobičajenog dopisivanja sa njima nismo mogli da proširimo istragu onako kako smo mislili da treba. Očito je da je DB tražila tako i nikad nismo mogli da razgovaramo sa tim ljudima“, kaže svedok i dodaje da je tada to moglo da potekne od Zorana Mijatovića, koji je u to vreme bio načelnik DB-a.
Na pitanje Zore Dobričanin Nikodinović ko je i na osnovu čega postavio Dragana Karleušu da upravlja podgrupom koja je istraživala Ćuruvijin slučaj, s obzirom na to da, prema sopstvenom priznanju, nije imao iskustva u rešavanju ubistava, nekadašnji rukovodilac „Poskoka“ nije znao da odgovori.
„Ne sećam se, verovatno smo svi zajedno odlučivali o tome… Možda smo mislili da bi njemu to bilo interesantno da radi. Ja nisam imao ovlašćenja da postavljam vođu grupe, a moj pretpostavljeni je tada bio Dragan Ilić. Po meni je Kesić bio bolji policajac od Karleuše i nije mi bilo jasno kako su njega odabrali“, rekao je Novaković.
Ipak, iako je tesno sarađivao sa Karleušom, kako kaže, svakodnevno, on nije mogao da se priseti koje je informacije dobijao od njega u vezi sa slučajem.
„Davao mi je informacije gde i šta treba da se uradi, ali konkretno ne mogu da kažem koje, jer je sve to bilo pre 15 godina“, naveo je ovaj svedok.
Novaković nije mogao da se priseti ni kako su, imajući u vidu „zid“ u komunikaciji sa DB-om, došli do informacije da su na licu mesta viđeni beli golf, Romić i Kurak, ali je ostao pri iskazu da im je to rekao „neko iz DB-a“.
„Došli smo do te informacije operativnim putem, tako što je neko iz naše službe imao prijateljski kontakt sa nekim iz prateće službe DB-a. Tu informaciju sam dobio usmeno, ili od Kesića ili od Karleuše. Verovatno je sačinjena službena beleška o njoj, ona mora da i dalje postoji negde“, kazao je Novaković.
Na pitanje okrivljenog Milana Radonjića da li su tu informaciju prosledili Tužilaštvu, ministru ili nekom „iznad“, Novaković je rekao da se ne seća.
Takođe, on je odgovorio Radonjiću i da su znali da je DB pratio Ćuruviju, ali da od ove službe nisu tražili dosije o praćenju Ćuruvije, „jer oni su radili samo lice mesta, a sve ostalo je radio DB“, tako da, kaže, tada nije ni znao zašto je praćen Ćuruvija, nego je to saznao kasnije iz medija.
Ipak, kada je predložio da od mobilnih operatera dobiju informacije o razgovorima između pripadnika DB-a u vezi sa slučajem, „neko je to odbio“.
„NASEDANJE NA SPIN“
Advokat Radeta Markovića Vladimir Marinkov citirao je reči svog klijenta koji je, nakon svedočenja Novakovića, istakao da „kad ne znate ko je ubica, optužite DB“.
Pritom, kako kaže, svedok je sam rekao da operativci „Poskoka“ nisu ni tražili informacije od DB-a koje bi mogle biti značajne u istrazi, „a na koje su se kasnije pozivali, o kojima se pričalo i na osnovu kojih je i UBPOK zasnovao svoj predmet“.
Na konstataciju novinara da je više svedoka dosad izjavilo da iza svega stoji DB, da su na licu mesta viđeni beli golf, Romić i Kurak, Zora Dobričanin Nikodinović, advokat okrivljenih Romića i Radonjića, rekla je da je to nasedanje na spin.
„Na direktno pitanje odakle im to i na osnovu čega, niko od njih nije mogao da odgovori. To je bila jedna uopštena priča. Niko od njih na licu mesta nije video ništa od toga. Neko je pustio priču u etar i ljudi su se nadovezivali“, kazala je ona.
Zora Dobričanin Nikodinović je dodala da je veoma važan deo Novakovićevog iskaza o rasformiranju „Poskoka“, u kome je on naveo da je povod za to bilo pozivanje dvojice pripadnika JSO na saslušanje, nakon čega je nastala „opšta frka“ i počeo raspad ove grupe, iz koje je deo operativaca prešao u UBPOK koji je tada formiran.
„Tada je naređeno da Milanović napusti ‘Poskok’, a sa njim su otišli i svi podaci o ta dva lica, a onda je jedan od njih stradao na Zrenjaninskom putu. Na istom onom Zrenjaninskom putu na kome je Kurak primetio pratnju zemunskog klana“, istakla je ona.
„DB zajednički imenitelj za sva tri ubistva“
Na današnjem pretresu, smatra Slobodan Ružić, advokat oštećenih Jelene i Radeta Ćuruvije, odbrana je pokušala ne samo da brani okrivljene nego i da „revidira istorijske događaje“.
„Sud ne dozvoljava da se pravi korelacija sa predmetima ubistva Stambolića i zločina na Ibarskoj magistrali. Ovde se ubistvo Slavka Ćuruvije predstavlja kao neko obično ubistvo, kao u kafanskoj tuči, iako je sasvim jasno da iza sva tri ubistva stoji služba DB“, kaže Ružić.
On dodaje i da ne treba da čudi „zid“ između „Poskoka“ i DB-a, o kome je govorio Novaković, jer treba imati na umu da je u vreme formiranja „Poskoka“ na čelu ove službe još uvek bio upravo Rade Marković, tako da nije ni bilo moguće dobiti informacije o ubistvu novinara.
„To bi bilo isto kao da ste ostavili kozi da čuva kupus“, navodi Ružić.
