13. jul 2017.
Slavko Ćuruvija fondacija na burnoj javnoj debati u Subotici predstavila analizu lokalne medijske scene: i novinari i građani ističu uticaj vlasti na medije i ukazuju na nedostatak istraživanja rada lokalne samouprave i tema koje su suštinski u interesu stanovnika ovog grada
Subotica je, nakon Požarevca, drugi grad u kojem je Slavko Ćuruvija fondacija (SĆF) u proteklih mesec dana istraživala stanje u medijima, kvalitet informisanja u tom gradu i probleme s kojima se novinari i mediji najčešće suočavaju. Rezultati tog istraživanja predstavljeni su na tribini na Otvorenom univerzitetu.
Izvršni direktor Fondacije Ilir Gaši rekao je da je cilj ove analize lokalne medijske scene bio da se vidi kakvo je stanje u lokalnim medijima posle reformi sprovedenih prethodnih godina i koliko su građani sada zadovoljni informisanjem.
Pored zaključaka i preporuka koje su izneli predstavnici lokalnih medija, SĆF je predstavila i rezultate anketiranja građana Subotice (vidi okvir).
Jakovljević: Korupcija se najmanje istražuje
Na javnoj debati su, pored Gašija, učestvovali Natalija Jakovljević, novinarka portala Magločistač iz Subotice, i Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik portala Cenzolovka, dok je debatu moderirala Marija Vučić, novinarka Cenzolovke.
Natalija Jakovljević je istakla da u lokalnim medijima građani mogu da dobiju sve informacije u vezi sa komunalnim temama, dok je vidljiv nedostatak istraživanja rada lokalne samouprave.
„Korupcija se u Subotici najmanje istražuje, verujem da je to tako jer novinari lokalnih medija nemaju hrabrosti za to, a pretpostavljam ni znanja. Ono sa čime se Magločistač najviše suočava jeste zatvorenost lokalne samouprave. Kada se pozivamo na Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, pretežno dobijemo tražene podatke, ali su oni polovični i nepotpuni. Desilo se i da je, kada smo preko Medija centra zakazali intervju sa sagovornikom iz lokalne samouprave, na intervju došao i predstavnik tog Medija centra da snima razgovor“, napomenula je Natalija Jakovljević.
Svi novinari, urednici i vlasnici subotičkih medija su ranije, tokom individualnih razgovora sa predstavnicima SĆF, kao glavni problem naveli lošu saradnju sa lokalnom samoupravom, istakao je Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik Cenzolovke.
„Razgovarali smo sa predstavnicima desetak medija i svi su nam rekli isto – da je lokalna samouprava potpuno zatvorena za medije. Mišljenje je nepodeljeno, čak nezavisno od toga da li su sagovornici bili iz medija sklonih vladajućoj stranci na lokalu. Pored toga, gradski budžet za medije drastično je smanjen u odnosu na period od pre nekoliko godina. Pre privatizacije, Grad je za medije izdvajao oko 60 miliona dinara godišnje, od toga je sa 40 miliona bilo za Radio Suboticu (tada u vlasništvu Grada), dok je ostatak dodeljivan svim drugim lokalnim medijima putem konkursa. Danas svi mediji konkurišu za nešto više od 20 miliona dinara, od čega jedan deo ode i nacionalnim medijima koji podnesu projekat. Novac uglavnom dobijaju mediji bliski vlasti“, preneo je Gunjić osnovne zaključke donete tokom razgovora sa predstavnicima subotičkih medija.
Prema informacijama koje su predstavnici lokalne samouprave izneli na prethodnom, zatvorenom skupu predstavnika subotičkih medija i SĆF, od početka godine je odgovoreno na više od 200 novinarskih pitanja. Oni tvrde (što su učesnici tribine osporavali) da su odgovorili na sva medijska pitanja, a da svakodnevno medijima dostavljaju dva-tri odgovora.
FONDACIJA POSVEĆENA LOKALNIM MEDIJIMA
„U ovom trenutku čekamo da počne s radom radna grupa pri Ministarstvu kulture i informisanja koja će u narednih nekoliko meseci proizvesti medijsku strategiju. To je petogodišnji dokument koji u solidnoj meri definiše način razvoja medijskog sektora u Srbiji. Prethodna strategija je važila od 2011. do 2016, a trebalo je da ova bude gotova još krajem prošle godine“, istakao je Ilir Gaši.
On je najavio da će Slavko Ćuruvija fondacija rezultate istraživanja u osam gradova u Srbiji predočiti donosiocima odluka na republičkom nivou kako bi što realnije sagledali stanje informisanja na lokalu.
„Mi želimo da taj nacionalni dokument uzme u obzir šta se to zaista događa u Srbiji i kakav je kvalitet informisanja građana“, rekao je Gaši.
Tribini je, u ime gradske uprave, prisustvovala Tatjana Milošević iz Medija centra, koja je kazala da je zatvorenost uprave subjektivni osećaj novinara, te da je danas situacija bolja nego što je ranije bila. Ona je demantovala navode novinara da je lokalna samouprava zatvorena za medije, te istakla da se trude da odgovori budu što kompletniji i što brže dostavljeni.
„Od juna prošle godine do danas odgovoreno je na sva pitanja na zvaničnom gradskom portalu iz usluge ‘Pitajte gradonačelnika’. Građani na odgovor čekaju najduže tri dana, i nema nijednog pitanja na koje nije odgovoreno. To su pokazatelji da se ipak nešto menja nabolje. Lokalna samouprava radi transparentno, i obostrano je korisno funkcionisanje preko gradskog Medija centra, prvenstveno radi istinitosti informacija“, istakla je Tatjana Milošević.
Na pitanje zašto su sednice Gradskog veća uvek zatvorene za javnost, Miloševićeva je odgovorila da je to iz tehničkih razloga, jer se danas sednice često održavaju telefonski.
Siromašni megafoni vlasti
Javna tribina je velikim delom okupila bivše novinare lokalnih medija, predstavnike civilnih organizacija i građane, koji su se složili da su mediji, iako postoji relativno dobro informisanje o svakodnevnim, komunalnim temama, uglavnom u kolaboraciji sa lokalnom samoupravom, kojoj služe kao megafoni.
„Subotica ima predugu istoriju zapisničkog novinarstva, a krivicu za to snose isključivo sami mediji jer ne pokazuju ni najmanju želju da se bave poslom za koji su plaćeni. Najbolja slika medija u Subotici jeste upravo ova javna debata na koju je došao predstavnik samo jednog lokalnog medija, internet portala“, izneo je novinar Zlatko Romić.
Istaknuto je da programi koji se nude ne otvaraju konfliktna pitanja u odnosu na vlast, i da se blagonaklono gleda na sagovornike koji dolaze sa vladajućih pozicija.
Bivša novinarka Tatjana Ljubić primetila je da postoji razlika između informativnog programa, koji, kako je rekla, nije toliko loš i kroz koji se prosečan građanin može informisati o onome što je njemu važno, i takozvanog debatnog programa – koji ne postoji u Subotici. Takođe, kako je rečeno, loše finansijsko stanje u medijima dovelo je i do znatnog pada broja zaposlenih i do siromašnijeg medijskog sadržaja.
„U subotičkim medijima je došlo do katastrofalne erozije kadrovske strukture, i danas svi misle da mogu da budu novinari. Smatram da bi u predlogu strategije trebalo insistirati na tome da se novinarstvo vrati profesionalcima i ljudima koji se obrazuju za taj posao“, kazala je Tatjana Milošević iz gradskog Medija centra.
Ljiljana Elek, koja se tri decenije bavila novinarstvom, prisetila se da su novinari u prethodnom periodu, kada su želeli da dobiju informaciju u bilo kojoj gradskoj instituciji, direktno zvali osobe koje su odgovorne za određenu oblast i informacija bi bila data istog momenta.
„S dolaskom na vlast Srpske napredne stranke vrata su medijima potpuno zatvorena, i od mnogih kolega sam čula da prolaze kroz neviđene muke da dobiju bilo kakvu informaciju, već im se serviraju dugački i besmisleni odgovori. Na taj način, čak i ako hoćete da imate dobre lokalne medije, teško da će oni biti ažurni“, rekla je Ljiljana Elek.
Pokrenuto je i pitanje projektnog sufinansiranja medija, koje su neki učesnici debate ocenili kao besmisleno, jer se većina projekata ne bavi javnim interesom i ne postoji njihova evaluacija. Sastav komisija za ocenjivanje pristiglih projekata je diskutabilan, a kako je rečeno na tribini, novac iz budžeta Subotice za sufinansiranje medijskih projekata trebalo bi da se dodeljuje isključivo subotičkim medijima.
„Magločistač ne aplicira za sredstva na lokalnom nivou jer se ne slažemo sa načinom odabira članova komisije koja odlučuje o raspodeli novca. Veći deo novca se opredeljuje za medije koji su bliski vlasti, koji su nekritični i koji neće nikada zagrebati ispod površine. Upravo zbog toga projektno sufinansiranje nema smisla, zato što nisu postignuti planirani efekti“, kazala je Natalija Jakovljević, dok je Mirana Dmitrović pohvalila prekid loše prakse gde su javna preduzeća i ustanove imali mogućnost da iz svog budžeta plaćaju medije da pozitivno izveštavaju o njima.
S obzirom na nacionalnu šarolikost Subotice, i shodno tome veliki broj manjinskih medija koji imaju sedište u Subotici, na tribini je istaknut problem „getoizacije“ ovih medija, pa oni ne komuniciraju između sebe i nemaju kritičku distancu prema vlasti. Ovi mediji su posebno suočeni sa autocenzurom, jer na njihovu uređivačku politiku veliki uticaj imaju nacionalni saveti.
Na samom kraju tribine precizirano je da će se Slavko Ćuruvija fondacija zalagati za to da zajedničke preporuke aktera lokalne medijske scene budu uzete u obzir prilikom definisanja nove medijske strategije.
Istraživanje kvaliteta informisanja u osam gradova u Srbiji (pretodni je bio Požarevac, naredni Novi Pazar), Slavko Ćuruvija fondacija radi u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID).
ZADOVOLJNI INFORMISANJEM, ALI NE I NOVINARIMA
Prema rezultatima sprovedenog istraživanja koje je uključivalo 200 ispitanika, Subotičani se najviše informišu putem nacionalnih televizija, ali i dalje veliki procenat građana gleda lokalne televizije.
Lokalni portali i društvene mreže dominiraju tek kod jedne petine ispitanika.
Više od 80 odsto građana Subotice reklo je da je zadovoljno informacijama koje dobijaju iz lokalnih medija, a čak polovina njih nije primetila nikakve efekte privatizacije u medijima.
Na pitanje koliko se novinari lokalnih medija pridržavaju novinarskih standarda i etičkih kodeksa, preko 60 odsto ispitanika odgovorilo je da su novinari pod političkim uticajem, što se kosi sa prvobitnim odgovorom da su zadovoljni plasiranim informacijama.
Građani Subotice smatraju da su najvažnije teme o kojima lokalni mediji treba da izveštavaju – komunalne teme, poljoprivreda i privreda, rad lokalne samouprave, kao i korupcija i zloupotrebe.
Kao najveći problem u lokalnim medijima, ispitanici su apostrofirali neprofesionalnost novinara, uticaj politike, neobjektivnost novinara, neaktuelnost tema, kao i nedostatak zabavnog i obrazovnog programa.
Istraživanje javnog mjenja o lokalnim medijima u Subotici (PDF)
Izveštaj o kvalitetu javnog informisanja i stanju medijske scene u Subotici (PDF)
Foto: Slavko Ćuruvija fondacija
