26. decembar 2017.
Užičani imaju poverenja u lokalne medije, ali i primedbe na profesionalizam novinara, kao i na političke i druge uticaje na njih. Istraživanje Slavko Ćuruvija fondacije ukazuje na probleme u radu komisije za dodelu novca medijima, da su projekti problematični, a neki ističu i da su mediji upoznati sa iznosima koje će dobiti i pre zvanične dodele sredstava
Pišu: Vesna Đurović i Perica Gunjić
Građani Užica se o lokalnim temama mnogo više informišu iz lokalnih nego iz nacionalnih medija, što nije slučaj u ostalim gradovima Srbije obuhvaćenim istraživanjem koje sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija, saopšteno je u petak na javnoj debati „Kakve lokalne medije želiš“, održanoj u užičkom Kulturnom centru.
Ovo je jedan od rezultata istraživanja o tome šta građani Užica misle o medijima u svom gradu, koje je predstavio izvršni direktor Slavko Ćuruvija fondacije (SĆF) Marko Vujačić. On je podsetio da je ovo jedno od istraživanja koja Fondacija radi u osam gradova u Srbiji
Kovačević: Plate novinara su – bruka
I u Užicu, kao i u drugim gradovima, Slavko Ćuruvija fondacija radila je dve vrste istraživanja – telefonskim anketiranjem građana i kroz razgovore sa novinarima, urednicima i vlasnicima užičkih medija, predstavnicima lokalne samouprave i civilnog društva. Fondaciji je važno da zna šta građani misle o lokalnim medijima, pošto želi da ukaže na najveće probleme lokalnih novinara i medija, kao i da njihove preporuke prosledi do onih koji na nacionalnom nivou donose odluke važne za medije i novinare.
Užičani, prema istraživanju javnog mnjenja, imaju poverenja u lokalne medije, ali i značajne primedbe na profesionalizam u radu lokalnih novinara, kao i na političke i druge uticaje koji su u njima vidljivi.
„U proces definisanja javnog interesa treba uključiti građane i pitati ih koje su teme za njih najvažnije. Njih interesuje zašto niko ne piše o tome zbog čega ne radi skener u javnoj bolnici“ (Dragomir Pop Mitić)
„To građani tumače kao posledicu lošeg materijalnog položaja u kojem se nalaze lokalni mediji i malim brojem novinara koji ne mogu da pokriju sve teme. Takođe, novinari zbog malih plata napuštaju medije i traže posao u drugim delatnostima“, objašnjava Vujačić.
Kao jedan od najvažnijih zaključaka o radu lokalnih novinara i medija Vujačić izdvaja veoma težak materijalni položaj novinara i medija (čiji redovni prihodi od marketinga i prodaje ne mogu da pokriju ni osnovne troškove), pa se moraju oslanjati na sufinansiranje iz lokalne samouprave, bez kojeg najveći deo njih ne bi mogao da opstane.
Istovremeno, neki predstavnici medija smatraju da projektno sufinansiranje treba zabraniti (na javnoj debati se za to založio Toni Stanković, vlasnik Užičke nedelje) ili ukinuti. S druge strane, predstavnici većine medija smatraju da je podrška Grada medijima nedovoljna (osam miliona u protekloj godini).
Problemi koje su lokalni novinari i urednici istakli vezani su za transparentnost sastava i rada komisije za dodelu sredstava medijima. To su problematični projekti, tvrdnje da su mediji upoznati sa iznosima koje će dobiti i pre zvanične dodele sredstava, kao i nepostojanje kontrole kvaliteta i evaluacije projekata.
Dopisnik lista Danas Nenad Kovačević rekao je da je plata užičkih novinara u lokalnim medijima 25.000 dinara.
„U oktobru je prosečna plata u Užicu bila oko 48.000 dinara, što znači da novinari, koji rade svaki dan, dakle i vikendom i praznikom, imaju upola nižu platu od svojih sugrađana. To je bruka“, istakao je Kovačević i dodao da je u devet medija u Užicu – ne računajući internet portale – zaposleno 47 ljudi, od kojih su 28 novinari.
Iako je opšti utisak da lokalni mediji, zbog teške materijalne situacije, samo marketingom ne bi mogli da pokriju troškove rada i da bez projektnog sufinansiranja iz lokalnih budžeta ne bi mogli da opstanu, Užice je grad koji je kroz istraživanje pokazao najveće nepoverenje prema projektnom sufinansiranju.
Iz užičkog budžeta se za ovu svrhu izdvaja samo 0,25 odsto ili osam miliona dinara.
„NEVEROVATNO JE ŠTA SAM DOŽIVEO OD KOLEGA U KOMISIJI“
„Bio sam u komisiji za dodelu sredstava medijima pre nekoliko godina i neverovatno je šta sam doživeo od svojih kolega u komisiji. Oni nisu svesni kakvog su se mandata prihvatili. Počeli su da dele novac medijima, a ne medijskim projektima, zbog čega sam bio u sukobu sa većinom kolega u komisiji. Posle toga sam rekao da nikad više neću biti član tih komisija“, rekao je novinar Nenad Kovačević.
Nešić: Opasnost stvaranja kvazidržavnih medija
„U svakoj oblasti rada lokalne samouprave mi imamo veće potrebe nego što su realne mogućnosti. Tako je i u medijskoj sferi. Iznos od osam miliona dinara, koji izdvajamo, apsolutno svesni da nije dovoljan za povećanje kvaliteta informisanja lokalnih medija, ostaće na istom nivou i u 2018. godini, jer je struktura iznosa budžeta projektovana na osnovu ovogodišnjeg“, rekao je zamenik gradonačelnika Užica Nemanja Nešić i dodao:
„Plašim se da bi ekstremno povećanje iznosa za medije u lokalnim budžetima vodilo ka tome da se mnoge lokalne samouprave odluče da prave kvazijavna preduzeća, koja su često privatizovani javni mediji ili nešto slično. Takve primere imamo već u Novom Pazaru, Raški.“
„U oktobru je prosečna plata u Užicu bila oko 48.000 dinara, što znači da novinari, koji rade svaki dan, dakle i vikendom i praznikom, imaju upola nižu platu od svojih sugrađana. To je bruka“ (Nenad Kovačević, novinar)
Naglasio je da nije srećan zbog propisa u vezi sa projektnim sufinansiranje koji su nametnuti kroz podzakonska akta, posebno kroz Pravilnik koji reguliše kompletan način dodele sredstava medijima jer dovodi do toga da je „nivo subjektivnosti u odlučivanju prevelik“ i da bi najviše voleo da postoji softver koji može da utvrdi objektivne kriterijume za ocenjivanje projekata.
Nešić se nije složio sa konstatacijom da je Užice među gradovima koji najmanje izdvajaju za medije u Srbiji (0,25 odsto budžeta) i izrazio je mišljenje da je Užice negde na nivou republičkog proseka. On smatra da u Srbiji ne postoji dobar model projektnog sufinansiranja medija.
Novinar Nenad Kovačević kaže da je projektno sufinansiranje medija u Užicu potpuno degradirano, ali se protivi tome da se ono ukine, već misli da bi trebalo da se nastavi u drugom obliku.
„Ne postoji projekat nekog lokalnog medija u Užicu koji nije dobio neka sredstva, što govori o jednoj vrsti uravnilovke. Bez obzira na to kakav projekat napisali, dobićete nekoliko stotina hiljada dinara, a čak sam od kolega čuo da se već pre raspisivanja konkursa otprilike zna koliko će koji mediji dobiti sredstava. Smatram da nije samo problem do lokalne samouprave koja ne razume, već je i do samih medija koji takođe povremeno ne razumeju sopstvenu ulogu“, rekao je Kovačević. On smatra da je iznos koji grad izdvaja za medije u Užicu „sramotno nizak“.
Zamenik gradonačelnika Nešić potvrdio je da svi užički mediji dobijaju sredstva za medijske projekte.
„Iako je to zakonski nemoguće, ja bih ograničio sufinansiranje medijskih projekata isključivo na medije koji su registrovani u Užicu. Zasad je moguće jedino da komisija na određen način više vrednuje ili oceni te projekte“, izjavio je Nešić.
Pop Mitić: Niko ne piše zašto skener u bolnici ne radi
Dragomir Pop Mitić iz Užičkog centra za ljudska prava i demokratiju smatra da je projektno sufinansiranje medija plemenita ideja, ali da nam zakoni nisu dali nikakve standarde, pa se u Novom Pazaru za medije izdvaja više od 150 miliona dinara, a u Čačku šest miliona.
On Gradu zamera to što je javni interes u Užicu „vrlo široko definisan“. „Zbog toga smo na kraju dobili medijske projekte koji nemaju nikakvog značaja“, kaže Pop Mitić i dodaje da u proces definisanja javnog interesa treba uključiti građane i pitati ih koje su teme za njih najvažnije. On podseća na istraživanje koje je radio Centar i kaže da građane, na primer, interesuje zašto ne radi skener u bolnici i zašto to niko ne istraži, ili bezbednost na ulicama.
Užički novinari i urednici ističu probleme u radu komisije za dodelu sredstava medijima. To su problematični projekti, tvrdnje da su mediji upoznati sa iznosima koje će dobiti i pre zvanične dodele sredstava, kao i nepostojanje kontrole kvaliteta i evaluacije projekata
Javna debata u Užicu deo je projekta „Podsticanje vladavine prava i uspostavljanja standarda EU u oblasti slobode medija u Srbiji“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija uz podršku USAID-a.
Jedan od osnovnih ciljeva projekta jeste omogućavanje debate na lokalnom nivou u Srbiji o svim pitanjima od značaja za slobodu medija i zaštitu javnog interesa u medijskom izveštavanju.
Cilj je i da se omogući da se čuje glas lokalnih zajednica i lokalnih medija, koji su jedan od najvažnijih aspekata rada SĆF, i da se prenesu iskustva i preporuke državnim institucijama koje rade na novoj medijskoj strategiji.
DOBRO INFORMISANI IAKO SU MEDIJI POD UTICAJEM POLITIKE
Istraživanje rađeno telefonskim putem sa 201 stanovnikom Užica, obavljeno u drugoj polovini novembra, pokazalo je da se građani Užica nešto više o događajima u gradu informišu iz lokalnih nego iz nacionalnih medija, što je nešto drugačiji rezultat nego u većini drugih gradova u kojima je SĆF radila istraživanja, pošto se u njima građani o događajima u sopstvenoj sredini uglavnom informišu iz nacionalnih medija.
Najgledanija televizija je TV5, a zatim TV Lav, dok su najslušanije radio-stanice Lav i Luna. Ubedljivo je najčitaniji portal Užice oglasna tabla, dok je najčitaniji štampani medij Užička nedelja (čiji je portal na drugom mestu po posećenosti).
U anketi je velika većina građana rekla da je zadovoljna informisanjem u Užicu, ali istovremeno trećina ispitanika smatra da su mediji pod uticajem političkih i nekih drugih interesa.
Skoro polovina anketiranih misli da je danas bolje informisana nego pre dve godine, a ispitanici su kao najvažnije teme o kojima bi lokalni mediji trebalo da informišu naveli poljoprivredu, komunalne teme i kulturu.
To su samo neki rezultati istraživanja javnog mnjenja o lokalnim medijima u Užicu i stanju na medijskoj sceni.
Istraživanje javnog mnjenja o lokalnim medijima u Užicu (PDF)
Foto: Slavko Ćuruvija fondacija
