5. novembar 2016.
Dok je Dragan Karleuša, šef policijskog tima koji je istraživao ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, ponavljao da se mnogo čega ne seća, ali i uverenje da je u istrazi sve ukazivalo na to kako je RDB organizovao ovaj zločin, advokati odbrane i okrivljeni tvrdili su da je on izmislio beli golf na mestu zločina i da je lično odgovoran za suđenje četvorici okrivljenih
Pišu: Svetlana Palić, Tamara Ognjanović, Perica Gunjić
Penzionisani policajac Dragan Karleuša, šef grupe koja je u okviru „Poskoka“ istraživala ubistvo Slavka Ćuruvije, izjavio je u nastavku glavnog pretresa pred Specijalnim sudom da je osećao pretnje u vreme kada je vođena istraga o ubistvu novinara.
„Počeli smo da radimo nešto što je do juče bilo tabu, da ‘bušimo’, saznajemo, talasamo… Osećali smo da zbog svega toga što radimo postoji neko loše gledanje na nas. Nije to bila konkretna ili direktna pretnja, nego nekako opšta, tako su se osećali svi koji su radili na tom slučaju“, rekao je Karleuša odgovarajući na pitanja okrivljenih.
Karleuša je u unakrsnom ispitivanju više puta ponovio ono što je u iskazima i na glavnom ročištu 28. oktobra ove godine rekao: da je istraga koju je vodio došla do zaključka da je u ubistvo Slavka Ćuruvije umešan tadašnji Resor državne bezbednosti (RDB) koji ga je pratio sve do nekoliko minuta pre ubistva, kada je naglo upućen poziv da se praćenje prekine; da su do Ratka Romića i Miroslava Kuraka kao mogućih učesnika u ubistvu došli preko službenog belog golfa trojke, vozila koje je Romić nekoliko dana pre ubistva zadužio i koje je jedan od pripadnika Devetog (pratećeg) odeljenja beogradskog centra RDB video u vreme i u blizini mesta zločina; da je istraga ometana na više načina, a jedan od njih je i podmetanje informacije da je poznati kriminalac Luka Pejović ubica (kasnije i sam ubijen).
U sudnicu je doveden i bivši pripadnik zemunskog klana, zaštićeni svedok Tužilaštva za organizovani kriminal Dejan Milenković Bagzi, ali pošto je svedočenje Karleuše zauzelo još jedan ceo radni dan, nije saslušan, već će svedočiti u decembru, kada je zakazan nastavak suđenja.
Desetine pitanja optuženih
Okrivljenog Radomira Markovića interesovalo je ko je odredio da zločin na Ibarskoj magistrali, ubistva Ivana Stambolića i Slavka Ćuruvije budu prioritetni slučajevi u istragama javne bezbednosti od 2000. godine, te zašto isti tretman nisu imala ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovića, generala policije Radovana Stojčića Badže ili člana JUL-a Zorana Todorovića Kundaka i ostalih koji su ubijani u Beogradu devedesetih godina prošlog veka.
Karleuša je na to, kao i na mnoga pitanja u drugom danu svedočenja, odgovarao da ne može sa sigurnošću da se seti, ali da je to verovatno bila odluka vlade.
„Ovo su bili prioriteti, a nije isključeno bilo da se radi i na drugim slučajevima“, rekao je Karleuša.
Tokom napornog ispitivanja koje je trajalo gotovo pet sati, bivši zamenik načelnika UKP-a delovao je umorno, mnoga pitanja nije čuo ili je na njih nejasno odgovarao. Objašnjavajući to, pozvao se na svoje godine (70) i na činjenicu da je od događaja o kojima svedoči prošlo 15 i više godina.
S druge strane, okrivljeni Milan Radonjić i Ratko Romić pripremili su na desetine pitanja, među kojima i dosta onih o temama o kojima se, kako je predsednica tročlanog sudskog veća Snežana Jovanović više puta ponovila, već izjašnjavao.
OKRIVLJENI
Slavko Ćuruvija, urednik i vlasnik Dnevnog telegrafa i Evropljanina, ubijen je 11. aprila 1999. godine u haustoru zgrade u kojoj je stanovao u Svetogorskoj ulici broj 35 u Beogradu, a za njegovo ubistvo od juna 2015. godine vodi se proces protiv četvorice okrivljenih – Radomira Markovića, nekadašnjeg načelnika Resora državne bezbednosti Srbije, Milana Radonjića, nekadašnjeg prvog čoveka beogradskog centra Resora državne bezbednosti, kao organizatora, i Ratka Romića, glavnog inspektora Druge uprave RDB, i Miroslava Kuraka, rezerviste RDB, kao neposrednih izvršilaca. Marković je osuđen i u požarevačkoj „Zabeli“ služi kaznu od 40 godina zatvora, a Radonjić i Romić su u pritvoru od januara 2014. godine. Miroslav Kurak je u bekstvu i za njim je raspisana međunarodna poternica.
Čovek zvani Milutin ili Milutinović
Romića je naročito interesovalo na osnovu čega Karleuša tvrdi da je on bio u belom golfu u danu ubistva u Svetogorskoj ulici, na šta je Karleuša ponovio da o tome ima posredna saznanja od pripadnika pratećeg odeljenja RDB „Milutina ili Milutinovića“.
Isto tako, prisustvo Miroslava Kuraka prilikom primopredaje belog golfa potvrdio je, po Karleušinim rečima, jedan od pripadnika RDB, ali se njegovog imena, kao ni imena mnogih drugih, ne seća.
Na Romićevo pitanje da li zna da se radnik DB-a Goran Milutinović, koji je učestvovao u praćenju Ćuruvije, nalazio u Molerovoj ulici, nekoliko kilometara od mesta zločina u trenutku kada je neposredno pred ubistvo praćenje prekinuto, Karleuša je objasnio da je saznanja o belom golfu „Milutin“ dobio od kolege koji je takođe učestvovao u tajnom praćenju Ćuruvije na dan njegovog ubistva.
„Mislim da bi ovaj slučaj mogao da se reši. Negde u dubini DB postoje ljudi, možda i sad postoje ljudi koji to znaju. Ima nade da dođemo do prave istine, onog trenutka kad neko bude hteo da priča“. (Dragan Karleuša)
„Ne znam sada koja su to lica koja nisu otišla na vreme jer nisu čula za prekid praćenja, ne mogu da se setim imena i prezimena, nikako, ali tada je bilo dobro poznato ko su ti ljudi“, rekao je svedok.
Sudija je svedoku pročitala deo iskaza Gorana Milutinovića, jedinog operativca s tim prezimenom koji je učestvovao u primeni mere praćenja Ćuruvije, a u kojem je tvrdio da on nije video beli golf u blizini mesta ubistva.
„Moguće je da on nije video, ali je čuo od svog kolege. Milutin je to preneo kolegi iz Službe, od kojeg mi saznajemo da je Milutin dobio tu informaciju od kolege iz DB koji je bio na licu mesta.“
„Saslušali smo sve operativce koji su učestvovali u praćenju tog dana i niko od njih nije rekao da je viđen beli golf u blizini Ćuruvijine kuće“, predočila je sudija.
„Mislim da u izveštaju RDB (o ispitivanju operativaca) to sve stoji, a šta su oni rekli pred sudom, to ne znam“, kazao je Karleuša.
Svedoku je pročitan i deo Milutinovićevog iskaza u kojem on navodi da mu niko nije ispričao da je video beli golf u blizini mesta ubistva i da je o tome prvi put saznao iz medija.
„Odakle onda nama taj podatak za beli golf? Ne razumem zašto je rekao tako, to se ne poklapa sa onim što smo mi imali“, dodao je Karleuša.
Zamenik specijalnog tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić istakao je na kraju procesa kako se dosta govorilo o Milutinu (Milutinoviću), ali da treba imati u vidu da Karleuša ni u jednom trenutku nije rekao da se tu radi o Goranu Milutinoviću koji je na dan ubistva učestvovao u praćenju Ćuruvije.
Podmetanje Luke Pejovića
Upitan na osnovu čega je policijski tim koji je radio na slučaju Slavka Ćuruvije zaključio da Luka Pejović nije odgovarajući kalibar ili profili ličnosti, te da nije mogao da počini ubistvo Ćuruvije, Karleuša je odgovorio:
„Na osnovu svega. Ništa nije ukazivalo na njega, ništa nas nije zadržalo na toj priči. Nismo našli nikakvu vezu.“
Na pitanje sudije da li je znao da je oštećena Branka Prpa, koja je bila sa Ćuruvijom u vreme ubistva, policiji opisala ubicu kao Luku Pejovića, Karleuša je rekao da je to znao, ali i da zna da ona nije mogla „decidirano da se izjasni“ kada su joj pokazane fotografije.
„Otprilike tako izgleda, to je rekla, da je to ta glava, ta faca… Ostajem pri tome da ona nije sigurno mogla da identifikuje lice.“
„Za Luku Pejovića, gde god smo probali nešto da uradimo, nije se odmaklo od te informacije, nismo pronašli ništa da se to potvrdi.“
Markovićev branilac Dušan Mašić optužio je svedoka da je on lično izmislio beli golf zbog kojeg su kasnije optuženi oni kojima se danas sudi. Objasnio je da je svedok uticao na to da se ovakav postupak vodi protiv okrivljenih iz želje za „samoreklamerstvom“ i da je „jedini ozbiljni predmet koji je u životu radio upropastio do kraja“
Karleuša je rekao da je bilo podmetanja raznih drugih lica, „pa i izmišljenih lica“, što je trebalo da istragu odvuče na drugu stranu.
On je rekao i da je moguće da je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović na sastanku sa načelnicima svih uprava (kako je svedočio nekadašnji zamenik načelnika RDB Milorad Bracanović), kazao da je ubica Ćuruvije Luka Pejović, pošto je imao „svoj način“ saopštavanja takvih saznanja, ali da on tom sastanku nije prisustvovao.
„Ne znam šta mu je bila namera, ali mogao je to da kaže jer smo mu mi rekli da sumnjamo i da se on (Pejović) dovodi u vezu sa ubistvom. U vreme kada smo to proveravali, Mihajlović je znao da mi pratimo tu priču sa Pejovićem.“
Advokati optuženih i optuženi pokušavali su da izvuku i neku informaciju o navodnom snimku na kome se vide ubice Slavka Ćuruvije kako izlaze iz haustora u kome su počinili zločin, a koji je, navodno, ponudio izvesni radnik Vojne obaveštajne službe, ali svedok nije mogao da se seti mnogo informacija u vezi s tim, pa je još jednom ponovio uverenje da je to samo bila još jedna u nizu priča bez osnova.
DB nije pomogao
Predsednica sudskog veća pitala je svedoka i zašto je, i pored dobijene informacije o Pejoviću i svih drugih informacija koje je njegov tim proveravao, informacija o golfu bila „jača“ i zašto je zaključio da ima jakih indicija da iza ubistva stoji DB.
„Sve što smo proveravali ima veze sa DB: da ga je Služba pratila, pa ponovljeno praćenje sutradan, članak u novinama („Ćuruvija dočekao bombe“ u Politici ekspres i Dnevniku RTS, prim. nov.), da je viđen golf, da je golf pripadao DB-u, da je Romić bio zadužen za njega, da je na preuzimanju bio Kurak… Sve je govorilo da to ima veze sa DB-om. Dokaze nismo mogli da nađemo, ali sve indicije su bile da je bilo tako… Najviše nas je ubedilo da je iza toga DB, i to verujem i sada.“
Karleuša je rekao i da je postojala namera tadašnjeg rukovodstva RDB da se reši slučaj, ali da iz njihovih redova nije dolazilo nešto što bi pomoglo u njegovom rasvetljavanju.
„Mislim da bi to moglo da se reši. Negde u dubini DB postoje ljudi, možda i sad postoje ljudi koji to znaju. Ima nade da dođemo do prave istine, onog trenutka kad neko bude hteo da priča.“
RUŽIĆ: ODBRANA ZAMAGLJUJE SUŠTINU
DOBRIČANIN NIKODINOVIĆ: OPSTRUKCIJA TUŽILAŠTVA
Advokat Slobodan Ružić ocenio je da nema neke posebne suštine današnjeg nastavka ispitivanja Dragana Karleuše, sem što je od samog početka ovog krivičnog postupka indikativno da odbrana insistira na tome da se radi o potpuno beskorisnim svedocima koji nemaju šta da kažu u vezi sa ubistvom Slavka Ćuruvije, pa onda postavljaju po 100 ili 150 pitanja.
„lli su važni svedoci ili nisu važni… Ili je možda cilj da se zamagli suština, da se u šumi ne vidi drvo. Meni se ipak čini da svaki od ovih svedoka doprinosi na određen način razrešavanju ovog slučaja.“
Advokat Zora Dobričanin Nikodinović rekla je da „želi da tužilac baš samo ovakve svedoke izvodi“.
„Ovo je neverovatno, ovaj svedok ne zna apsolutno ništa, jedino što ponavlja jesu medijski spinovi. Ono što je radio i kako i kad je radio – tu se on apsolutno ničega ne seća“, ocenila je ona povodom svedočenja Karleuše.
„On se ničeg ne seća, kao da je u pitanju džepna krađa iz gradskog prevoza. Apsolutno je ponižavajuće da tužilac izvodi ovakve svedoke. Ovo smatram čistim primerom tužilačke opstrukcije.“
Odbrana: Karleuša izmislio beli golf
Markovićev branilac Dušan Mašić optužio je svedoka da je on lično izmislio beli golf, zbog kojeg su kasnije optuženi oni kojima se danas sudi. Objasnio je da je svedok uticao na to da se ovakav postupak vodi protiv okrivljenih iz želje za „samoreklamerstvom“ i da je „jedini ozbiljni predmet koji je u životu radio upropastio do kraja“.
Zora Dobričanin Nikodinović ocenila je da su izgubljena dva dana suđenja i da je u pitanju bio školski primer tužilačke opstrukcije. Ali je onima koji se pitaju zašto onda advokati odbrane toliko ispituju ove svedoke poručila da žele da „do apsurda“ dovedu svedoke Tužilaštva. Ukazala je na to da je Karleuša menjao svoje iskaze 2007, 2014. i danas. Najbenigniji je bio tokom prvog iskaza, smatra ona, a kasnije je „dodavao ono što je pročitao u novinama“.
„Počeli smo da radimo nešto što je do juče bilo tabu, da ‘bušimo’, saznajemo, talasamo… Osećali smo da zbog svega toga što radimo postoji neko loše gledanje na nas. Nije to bila konkretna ili direktna pretnja, nego nekako opšta, tako su se osećali svi koji su radili na tom slučaju“
Još jednom je, kao i tokom prvog ročišta, naglasila kako je njegova ćerka Jelena bila u vezi sa kriminalcem Ćandom, koga su, kako je istakla, neki mediji dovodili u vezu sa ubistvom Ćuruvije. Karleuša je pre toga istakao da Ćanda nikad nije dovođen u vezu sa ovim ubistvom.
Branilac Kuraka Stevan Protić naglasio je već na početku izlaganja da je iznenađen stavom odbrane o ovom svedoku i rekao da je on, za razliku od njih, uveren da je Karleuša „neprocenjivo dragocen svedok za odbranu“. I on je istakao da je Karleuša pokazao da je beli golf izmišljen.
Protić smatra da se radi o opstrukciji dokaznog postupka jer je tužilac hteo da prikrije „donosioca lažnih informacija“.
Obratio se odbrani i rekao da upravo oni ovaj proces dve godine čine veoma zanimljivim javnosti (verovatno aludirajući na to da advokati okrivljenih postavljaju mnogo više pitanja od tužioca, prim. nov.).
„Ja sam 28 godina radio u javnoj bezbednosti, odakle i poznajem svedoka, za koga mogu reći isto što je i on rekao za kriminalca Luku Pejovića – da on nije bio kalibar da se bavi ovim slučajem“, rekao je optuženi Radomir Marković i ukazao na to da je svedok potvrdio da je Vlada Srbije odredila ova tri slučaja kao prioritete (Stambolić, Ćuruvija, Ibarska magistrala) zato što je htela da dokaže da je to izvršila Služba, kao i da preko Službe dođe do tadašnjeg predsednika države Slobodana Miloševića.
„Svedočenje je zasnovano na izmišljotinama. On je plasirao informaciju o golfu i to se proširilo u medijima kao spin“, ponovio je tvrdnje svog advokata Mašića optuženi Radomir Marković.
Za optuženog Romića, Karleuša je pokazao animozitet prema Službi bez obzira na to ko je bio na njenom čelu i da je o njoj govorio sa omalovažavanjem. Podsetio je na to da je istraga RDB-a pokazala da nije tačno ono što je Karleuša tvrdio – da je beli golf tog 11. aprila viđen blizu mesta ubistva.
Suvajdžić daleko, ne može da svedoči
Sudija Snežana Jovanović saopštila je da je veće primilo dopis MUP-a o tome da se zaštićeni svedok Miladin Suvajdžić, pripadnik zemunskog klana, poznat i kao Đura Mutavi, nalazi pod posebnim režimom zaštite, dosta udaljen od Specijalnog suda, pa posebna služba zadužena za ovog svedoka nije mogla da obezbedi njegovo prisustvo, imajući u vidu kratak rok od poziva do svedočenja.
Sudija nije saopštila da li će posebnoj službi biti dato dodatno vreme da kasnije dovede Miladina Suvajdžića da svedoči u ovom procesu, kako je to predložilo Tužilaštvo.
Tužilac je predložio da se Suvajdžićev iskaz pročita, što je podržao i Slobodan Ružić, advokat Radeta i Jelene Ćuruvije. Advokati odbrane su, međutim, insistirali na tome da se svedok dovede da svedoči pred sudom, navodeći da svedok saradnik treba da bude dostupan sudu. Zastupnik Miroslava Kuraka Protić tražio je da se taj svedok dovede kako bi javnost videla „besmislenost“ njegovog svedočenja.
ODBIJEN ZAHTEV ZA IZUZEĆE ZAMENIKA TUŽIOCA
Sudija Snežana Jovanović saopštila je na početku ročišta da je veće odbilo, u celosti, zahtev advokata odbrane Zore Dobričanin Nikodinović za izuzeće zamenika tužioca Milenka Mandića.
Suđenje će biti nastavljeno 5, 6. i 7. decembra.
Foto: Slavko Ćuruvija fondacija / Dalibor Danilović
