18. jul 2018.
Uređivačka politika Radio-televizije Vojvodine sledi agendu vlasti na svim nivoima, ocenjeno je juče u Novom Sadu na okruglom stolu „RTV u službi građana: Predstavljanje rezultata monitoringa informativnog programa Radio-televizije Vojvodine“.
Monitoring su od novembra 2017. do kraja juna 2018. godine sproveli Slavko Ćuruvija fondacija i pokret „Podrži RTV“, u okviru projekta „Pomeri RTV“, a analizirano je pet dnevnih informativnih emisija – „Dobro jutro, Vojvodino“, „Dnevnik u 5“, „Razglednice“, „Vojvodinom“ i „Vojvođanski dnevnik“.
U posmatranom periodu, polovinu sadržaja „Dnevnika u 5“ i „Vojvođanskog dnevnika“ činili su tzv. pseudodogađaji, među kojima je najviše (trećina) bilo onih u organizaciji vlasti, dok su iza ostalih stajale privatne kompanije i druge organizacije, rekla je na predstavljanju rezultata monitoringa novinarka Sanja Kljajić iz pokreta „Podrži RTV“.
Osmomesečni monitoring potvrdio je ranije rezultate – u informativnim emisijama RTV najviše je informacija iz Beograda, zatim iz Novog Sada, dok ostala mesta u Vojvodini dobijaju minutažu uglavnom kada ih obilaze predstavnici vlasti ili kada je u toku predizborna kampanja.
„Frapantno je koliko pokrajinski javni servis malo izveštava iz lokalnih sredina u Vojvodini, a koliko pažnje posvećuje temama iz Beograda, zbog čega se gubi smisao pokrajinskog javnog servisa“, ocenila je Sanja Kljajić.
Da pojedine sredine u Vojvodini privlače pažnju uredništva samo u vreme predizbornih kampanja, Kljajićeva je obrazložila primerom opštine Pećinci – odatle se uredno izveštavalo o svakoj poseti predstavnika vlasti, dok je gostovanje predsednika te opštine dobilo značajan prostor u „Vojvođanskom dnevniku“.
„Čim su proši izbori, iz Pećinaca, kao uostalom i pre kampanje, nismo zabeležili nijednu vest, a to su nam potvrdili i sami meštani Pećinaca“, dodala je predstavnica pokreta „Podrži RTV“.
U dve centralne informativne emisije, pokazuju rezultati monitoringa, među novinarskim žanrovima apsolutno dominiraju izveštaji i vesti, dok je medijskih inicijativa i televizijskih paketa nešto više zabeleženo u „Vojvođanskom dnevniku“ (8%) u odnosu na „Dnevnik u 5“ (svega 5%).
Dnevnici se svode na čitanje vesti i njihovo pokrivanje slikom ili izjavom, zbog čega se kolokvijalno i nazivaju „čitački Dnevnici“, navela ja Sanja Kljajić.
Novinarka Al Džazire Nataša Kovačev, koja je nekada radila na RTV, rekla je da pseudodogađaji nisu ono o čemu bi novinari trebalo da izveštavaju, već da oni treba da im budu platforma za postavljanje pitanja funkcionerima. „Pseudodogađaji moraju biti prilika za postavljanje najvažnijih pitanja političarima i jedino tada ima smisla izveštavati sa njih“, rekla je ona.
Urednici informativnih emisija RTV favorizuju teme iz ekonomije i privrede. Međutim, kada je reč o tim temama, nema analitičkog pristupa i problematizovanja, već se izveštavanje uglavnom oslanja na izjave predstavnika vlasti.
„U centralnim informativnim emisijama RTV najviše se izveštava o aktivnostima funkcionera na svim nivoima vlasti – državnom, pokrajinskom i lokalnom, i o tome se izveštava više nego o medijima, manjinama, pravosuđu, obrazovanju, zdravstvu i socijalnoj politici zajedno“, dodala je Sanja Kljajić.
Javni servis bi morao da vodi račun o balansiranom izveštavanju, međutim, monitoring informativnog programa pokazao je da se pokrajinski javni servis oglušuje o zakonsku odredbu koja propisuje takvo izveštavanje.
„Predstavnici vlasti jedini su u prilici da govore o sebi i drugima, konkretno o predstavnicima opozicije, dok su građani i opozicione partije i njihovi funkcioneri jedini akteri o kojima se više govorilo nego što im je pružena prilika da govore“, navela je Sanja Kljajić i dodala da se reč građana i nevladinog sektora najviše može čuti izvan dveju centralnih informativnih emisija.
Predsednica Programskog saveta RTV Maja Petrović rekla je da rezultati monitoringa ukazuju na potrebu da se u program RTV unesu određeni korektivi.
Međutim, Stefan Janjić iz Novosadske novinarske škole, koja i sama obavlja monitoring RTV još od 2006. godine, izrazio je sumnju da će pokrajinski javni servis uvažiti primedbe i korigovati svoj program.
On je dodao da analiza NNŠ pokazuje da su među najneprofesionalnijim medijima u Srbiji upravo dva javna servisa – RTS i RTV, zajedno sa Tanjugom.
„Nisam optimista da će doći do pozitivnih promena na RTV, a čak i da se javi takva namera, biće potrebne godine da se kvalitet programa vrati na stanje od pre uređivačkih i drugih promena iz 2016. godine“, naveo je Janjić primećujući da se slogan RTV „Bliži vama“ više odnosi na političare i vlast nego na građane.
Projekat „Pomeri RTV“ finansira Fondacija za otvoreno društvo Srbija kroz program „Sloboda izražavanja i javno informisanje“, a osim kontinuiranog monitoringa informativnog programa RTV i publikovanja rezultata, predviđa i obilazak i razgovor s građanima o tome kakav im je javni servis potreban u, nakon Pećinaca, još sedam mesta u Vojvodini.
