22. novembar 2018.
Dvadesetjednogodišnjaci, studenti novinarstva, sve manje gledaju televiziju i najviše se informišu preko interneta i društvenih mreža. Tek retki gledaju Radio-televiziju Vojvodine, a malo ko od njih želi da bude novinar pokrajinskog javnog servisa.
Piše: Denis Kolundžija
RTV je programski usmeren više na stariju populaciju, penzionere i poljoprivrednike, nema odlike moderne televizije, omladinski program nije atraktivan, a čak se i na portalu RTV informacije objavljuju sporije nego na drugim portalima. A i tamo, baš kao i „na malim ekranima“, sve vesti se svode na predsednika države.
Ovako su studenti treća godine Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu obrazlagali šta ih sve odbija od praćenja pokrajinskog javnog servisa nakon što su im predstavljeni rezultati projekta „Pomeri RTV“, koji su u proteklih godinu dana zajednički sproveli Slavko Ćuruvija fondacija i Pokret „Podrži RTV“.
Takvi stavovi korespondiraju sa stanjem na terenu širom Vojvodine, primetila je Sanja Kljajić iz Pokreta „Podrži RTV“. Iz razgovora sa građanima u osam vojvođanskih mesta, članovi ovog pokreta zaključili su da mladi ili veoma retko gledaju program pokrajinskog javnog servisa ili ga uopšte ne gledaju. Sa starijom populacijom, naglasila je, situacija je tek nešto bolja.
„U svim mestima u kojima smo razgovarali sa građanima čuli smo isto – da u programu RTV nedostaju informacije iz tih mesta. Jedino u Bavaništu nisu imali takve primedbe, iz prostog razloga što u tom mestu ne primaju signal RTV“, rekla je Sanja Kljajić.
Monitoring emisija informativnog programa RTV, koji je u okviru projekta „Pomeri RTV“ sproveden od novembra 2017. do juna ove godine, poklapa se sa stavovima građana: u dve glavne informativne emisije pokrajinskog javnog servisa (Dnevnik u 5 i Vojvođanski dnevnik) više je vesti iz Beograda i sveta nego iz Vojvodine. Mesta iz Vojvodine najčešće su dobijala minutažu povodom posete državnih funkcionera, pokazuju podaci.
Iz razgovora sa građanima u osam vojvođanskih mesta, članovi Pokreta zaključili su da mladi ili veoma retko gledaju program pokrajinskog javnog servisa ili ga uopšte ne gledaju
Polovina vesti emitovanih u tom periodu za povod je imala pseudodogađaj, događaj koji organizuje vlasti ili neko drugi, a od svih informativnih emisija u posmatranom periodu predsednik Aleksandar Vučić „otvorio“ je svaki drugi Dnevnik u 5, i, sve u svemu, nije bio vest u svega desetak informativnih emisija u posmatranom periodu, predočila je Sanja Kljajić ključne nalaze osmomesečnog monitoringa informativnog programa RTV.
Predstavljanju rezultata projekta prisustvovali su Ivana Stevanović, izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije, i Zoran Samardžić, član Programskog saveta RTV, koji su se, na bazi analize uporednih iskustava nadzora javnih servisa u Evropi, založili za proširenje nadležnosti programskih saveta ovdašnjih javnih servisa, a u cilju postizanja njihove zacrtane misije – ostvarivanja javnog interesa.
Najavljujući sednicu Programskog saveta RTV u ponedeljak, Samardžić je poželeo da na toj sednici prenese mišljenja mladih, i usput, budućih novinara, o kvalitetu programa RTV i njihove sugestije, ograđujući se ipak da su nadležnosti Saveta na nivou onih koje ima britanska kraljica – davanje neobavezujući saveta uređivačkom kolegijumu RTV.
„Mi možemo da upućujemo predloge i sugestije, ali RTV nije obavezan da ih uvaži“, naveo je član Programskog saveta RTV. U kontekstu mogućnosti uticaja, Samardžić je priznao da je poslovično slaba posećenost javnih rasprava o programu javnih servisa – a ona u Novom Sadu nedavno je morala da bude otkazana jer se nije pojavio nijedan građanin! – rezultat uverenja građana da ne mogu da utiču na promene.
U gotovo jednodušnu ocenu da o bilo kom televizijskom programu teško da mogu da govore jer i ovako televiziju sve manje konzumiraju, studenti novinarstva pokazali su da znaju šta ih tačno odbija od gledanja RTV, kao i što već sada velika većina njih zna da se kao svršeni žurnalisti ne vide u redakcijama pokrajinskog javnog servisa.
