12. maj 2021.
Dok advokati optuženih ponovo pokušavaju da kompromituju ključne dokaze u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, zamenik tužioca Milenko Mandić njihove predloge lakonski odbacuje kao „prosto nesuvisle“
Piše: Tamara Spaić
Advokati nekadašnjih rukovodilaca i operativaca Službe državne bezbednosti Radeta Markovića, Milana Radonjića i Ratka Romića ispostavili su nov zahtev sudu da se „svi nosači podataka“ o mobilnoj komunikaciji okrivljenih u vreme ubistva fizički donesu u sudnicu i da se izvrši uvid u njih. U pitanju su neki od ključnih dokaza na kojima se bazira optužnica i još od prvog suđenja su na udaru osporavanja odbrane.
Odbrana je ponovila svoje stare tvrdnje da su „netačni i isfabrikovani svi podaci koji su predstavljeni kao rezultat ekspertize“ čuvenih traka.
Na trakama je zabeležena njihova komunikacija mobilnim telefonima i to je ključni dokaz da su okrivljeni u vreme ubistva bili u blizini stana, odnosno mesta ubistva novinara i izdavača Slavka Ćuruvije.
Odbrana tvrdi da 40 traka, na kojima je 1999. godine zabeležena komunikacija i prisustvo okrivljenih za ubistvo na mestu zločina, kao i „nosači podataka“ na koje je njihov sadržaj presnimavan da bi bio sačuvan – ne postoje.
Mandić: Nesuvislo
Tužilac u ovom predmetu Milenko Mandić odbacio je sve njihove tvrdnje i zahteve vezane za trake, ocenivši da je to „prosto nesuvislo“. Tužilac Mandić je rekao da se sve već nalazi u spisima predmeta i da je „tih 40 traka dostavljeno sudu“, kao i da je već više puta odgovorio na takve izjave advokata odbrane i okrivljenih.
Međutim, na direktno pitanje sudije Snežane Jovanović „da li su, po stupanju optužnice na snagu, trake dostavljene sudu“, tužilac Mandić je najpre rekao da su dostavljene istražnom sudiji, te da će proveriti da li su dostavljene i ovom sudskom veću, a onda lakonski zaključio: „Nesuvislo je tvrditi da ne postoje.“
Sudija Snežana Jovanović potom je zaključila da će se sudsko veće naknadno izjasniti o novom predlogu odbrane i dodala da je „predlog vrlo jasan“.
Da podsetimo, prethodnog dana sud je odbio zahtev odbrane da se svi ti podaci o mobilnim komunikacijama izbace iz predmeta i delom i na osnovu presude Apelacionog suda iz 2018. godine koji je utvrdio da su u pitanju zakoniti dokazi koji treba da ostanu u predmetu.
Odbrana je posle toga za danas pripremila masovno bombardovanje suda novim zahtevima i osporavanjima autentičnosti važnih dokaza protiv okrivljenih.
Današnje suđenje počelo je najavom Markovićevog advokata Vladimira Marinkova da će sudu dostaviti nove dokaze i zahtevom Radonjićeve i Romićeve advokatice Zore Dobričanin Nikodinović da se u sudnici izvrši neposredan uvid u čitav niz dokumenata koji su u vezi sa podacima o mobilnoj komunikaciji.
Odbrana je ponovila tvrdnje da su „netačni i isfabrikovani svi podaci koji su predstavljeni kao rezultat ekspertize“ traka na kojima je zabeležena komunikacija optuženih, što je ključni dokaz da su okrivljeni u vreme ubistva bili u blizini Ćuruvijinog stana
Sud nije mogao odmah da izađe u susret ovom zahtevu jer je u pitanju obimna dokumentacija koja nije snimljena.
Zatim se prešlo na elektronski prikaz niza dokumenta, odnosno službenih beležaka i dopisa između MUP-a, BIA i tužilaštva vezanih za trake, a na zahtev advokatice Dobričanin Nikodinović. Ovaj uvid je poslužio advokatu Marinkovu da zaključi da „svaki put kad se u toj komunikaciji pojavljuje Dragan Kecman (inspektor koji je napisao krivičnu prijavu protiv okrivljenih, prim. nov.) nema pečata“ i zaključio da „treba razmišljati o njihovoj validnosti“.
Advokat Marinkov je izneo nekoliko uobičajenih tvrdnji odbrane: da je čudno da „radnici SSIM i Telenora nisu uspeli da pristupe podacima sa traka, a da je Kecman, koji sam za sebe kaže da nije IT-jevac, to uspeo“, da je iz predmeta ubistva na Ibarskoj magistrali poznato da se podaci o mobilnoj komunikaciji nisu beležili do oktobra 1999. godine, a Ćuruvija je ubijen u aprilu, da se trakama u jednom trenutku „gubi svaki trag i ne zna se gde su se nalazile“.
Marinkov je od sudskog veća zatražio da se u sudnici izvrši uvid u sadržinu svih nosača informacija, odnosno da li mogu da se „otvore“ posle toliko vremena.
„Ukoliko uspemo da izvršimo uvid, zatražili bismo dodatne dokaze“, rekao je Marinkov.
Advokatica Dobričanin Nikodinović je posebno insistirala na utvrđivanju svih detalja o USB-u i to do detalja: na koji način je nastao, ko je odobrio da se podaci čuvaju na USB-u, ko je tražio da se to uradi, koji su podaci na njemu, odakle su pribavljeni, zašto je USB dostavljen baš Ivici Petroviću u BIA i ko je odlučio da se baš njemu dostavi USB.
„Mi nikad nismo videli taj USB i ne znamo šta on sadrži“, rekla je advokatica.
Odbrana: Videćete da traka nema
„Zahtevamo da se sve potvrde, beleške, pisani dokazi o preuzimanju nosača podataka o komunikacijama i to po svakoj službenoj belešci koja svedoči da su preuzeti, da se sve to fizički donese ovde da vidimo. Potvrda ta i ta, traka ta i ta, da ih pregledamo, sravnimo po brojevima, službenim beleškama. Da vidimo da li to postoji. To niko nije video. Moj branjenik Romić je tražio da to vidi, ali mu je rečeno da toga nema. Isto je rečeno advokatu Marinkovu kad je zatražio uvid. Nikad fizički nismo videli te nosače podataka. Samo na ‘majke mi’ možemo da verujemo u to. Svi nosači podataka, pobrojani, da se donesu fizički da ih ovde vidimo. Videćete da toga nema, posebno USB-a“, rekla je advokatica Dobričanin Nikodinović i to nekoliko puta ponovila, a da je niko nije prekinuo.
Advokatica je stavila i svoju uobičajenu primedbu o tome da se vreme ubistva, odnosno smrti, ne poklapa u sudskomedicinskom veštačenju sa onim naznačenim u potvrdi o smrti. Vremenska razlika je značajnih pola sata.
I okrivljeni Milan Radonjić je izneo primedbu na podatke o mobilnim komunikacijama i to vezano za njegov razgovor sa okrivljenim Miroslavom Kurakom u vreme ubistva.
„Nisam budala da negiram da sam se čuo sa nekim, sa kim se nikad nisam čuo. Sa Kurakom se nikad nisam čuo i taj podatak da smo razgovarali je najgori dokaz o manipulaciji tim trakama“, rekao je Radonjić.
Tužilac Milenko Mandić je posle svih ovih izjava rekao da su „iste te primedbe iznošene i na glavnom pretresu prvostepenog suđenja“ i da se „o svemu izjasnio“.
„To nisu procesni predlozi o kojima se može odlučivati. Sve se nalazi u spisima predmeta. Postoji izveštaj koji je sačinjen na osnovu pregleda traka. Tvrditi da te trake ne postoje – prosto je nesuvislo“, usprotivio se Mandić predlozima odbrane.
Nakon svega, treba imati u vidu da „uvid u sadržaj“ traka, diskova, USB-a ili CD-a nije posao koji bi mogli da obave advokati, koji to traže insinuirajući da su ovi dokazi lažni. Uvid u sadržaj „nosača podataka“ i posebno razumevanje tog sadržaja zahteva ekspertsko znanje, koje je i pribavljeno tokom istrage i izneto tokom prvostepenog suđenja.
Za sledeće ročište, u petak, najavljeno je pregledanje pisanih dokaza koji nose oznaku službene tajne i poverljivih podataka, zbog čega će sud tada doneti odluku da li će javnost biti isključena.
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zaštita prava na slobodu izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.
