16. april 2015.
Razgovarali: Ilir Gaši, Perica Gunjić
Predstavnica za slobodu medija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) Dunja Mijatović pozdravlja početak suđenja za ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije i ističe da će njena kancelarija pratiti sve što se s tim suđenjem i oko njega dešava. Mijatovićeva naglašava da je ono veoma važno i za Srbiju i za ceo region i očekuje da proces dovede i do razotkrivanja naručilaca zločina, koji su u mnogim slučajevima ubistava novinara u Evropi ostali nepoznati, od Rusije i Turske do Crne Gore.
Cenzolovka: U kojoj meri je suđenje osumnjičenima za ubistvo Slavka Ćuruvije pokušaj razračunavanja vlasti sa reliktima prošlosti, a u kojoj meri može biti dobar znak za budućnost u smislu pozitivnog efekta na bezbednost novinara u Srbiji?
Mijatović: Treba da budemo pozitivni. Dobro je što je došlo do početka suđenja. Mislim da je suđenje za ubistvo Ćuruvije važno ne samo za Srbiju nego je jako bitno i za čitavu regiju. Upravo zbog prošlosti i zbog načina na koji je Ćuruvija ubijen i svega što se dešavalo od 1999. do danas, u vreme kada se taj slučaj nije istraživao i kada je stavljan u fioku.
Komisija za istraživanje ubistva novinara je u vezi s tim dosta uradila. Znam da postoje mnogi koji ne misle da je dobro to što je Komisija radila, ali ja se s njima ne slažem. Dobro je već samim tim što je ta tema nasilja nad novinarima prisutna u javnosti od trenutka kada je Komisija počela rad. Problem je kada se o tome prestane pričati, a ništa se ne radi.
Cenzolovka: Komisija je vaninstitucionalno telo, tako da ona samo pomaže ono što država mora da uradi…
Mijatović: Naravno, formiranje Komisije ni u kom slučaju ne umanjuje odgovornost vlasti za istraživanje tog slučaja, kao ni sudova i svih ostalih koji moraju biti uključeni u taj proces. Podizanje optužnice je pozitivan korak, međutim – rezultati će nam pokazati da li smo u pravu u vezi s tim.
Ja sam uvek optimista i nadam se dobrim rezultatima. Na kraju krajeva, taj proces treba da otvori neke čepove koji su dugo u Srbiji zatvoreni, kao i u čitavom regionu, oko stvari koje su se u prošlosti dešavale.
Samo istinska, prava, transparentna istraga u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije može da pokaže da se takve stvari više neće tolerisati i da se neće ponoviti. Mora se znati do kraja ko je naredio ubistvo Ćuruvije da bismo mogli ponovo da prodišemo u čitavom regionu. To je važno za sigurnost novinara, za kvalitet istraživanja, za hrabro novinarstvo. Da se oni koji su suprotstavljeni vlasti ne vide kao državni neprijatelji nego kao neko ko ima drugačije mišljenje.
Cenzolovka: Da li ćete pratiti ovo suđenje?
Mijatović: Posmatraću i pratiću. Jasno mi je da je jako teško posle tolikih godina poverovati da će se nešto pozitivno desiti, ali mislim da je ovo suđenje vrlo važno. Veoma je važno i dalje pratiti sve što se oko njega dešava, videti kako će se suđenje odvijati, da li će biti otvoreno za javnost…
Ukoliko bi suđenje dovelo do toga da napokon saznamo kako se to desilo, zašto je Ćuruvija ubijen i ko je to naručio, institucije vlasti u Srbiji bi dobile ogroman kredibilitet. Srbija bi bila prepoznata kao država koja se suočava sa bolnim i osetljivim događajima.
Cenzolovka: Očekujete li da se sada efikasnost koju je pokazala Komisija nastavi i u državnim institucijama?
Mora se znati do kraja ko je naredio ubistvo Ćuruvije da bismo mogli ponovo da prodišemo u čitavom regionu. To je važno za sigurnost novinara, za kvalitet istraživanja, za hrabro novinarstvo. Da se oni koji su suprotstavljeni vlasti ne vide kao državni neprijatelji nego kao neko ko ima drugačije mišljenje
Mijatović: Mislim da institucije vlasti u Srbiji više nemaju taj luksuz da taj slučaj ponovo vrate u fioku. Komisija je u ovom slučaju mogla da uradi onoliko koliko joj je bilo dato mandatom. Ona se ne može uplitati u rad sudstva.
Bilo bi neprofesionalno da kažem da vlast neće ništa uradili ili da znam da će sve uraditi. Sada, kada je podignuta optužnica, preloman je momenat da vidimo na koji način će država to da uradi.
Ponavljam, kada je već došlo do početka suđenja, Srbija više nema mogućnost da ide nazad.
Cenzolovka: Kako komentarišete to da se 16 godina posle ubistva i toliko istraga, ne sudi i nalogodavcima za ubistvo Ćuruvije?
Mijatović: Ne samo u slučaju ubistva Ćuruvije, ja reagujem u slučajevima svih neistraženih ubistava novinara. Od Rusije, Azerbejdžana, Crne Gore, Turske… Insistiram da se nalogodavci otkriju svuda gde to još uvek ne znamo.
Ja nemam saznanja o tome, ali radim ono što mogu: o tome stalno govorim u javnosti, ne želim da se to zaboravi. O Ćuruviji se u javnosti govori u Srbiji, i to već duže vreme, što mislim da je jako dobro. Nije dobro ukoliko se o tome prestane govoriti, ali su onda tu institucije kao što je moja da reaguju i podsete.
Žalosno je što je to tako, ali je vrlo bitno da zbog tog razočaranja u institucije sistema ne dođe do zasićenja kod novinarskih udruženja, kod civilnog društva i građana, koji treba da zahtevaju istraživanje svih oblika nasilja.
Cenzolovka: Uloga države je i u slučaju ubistva Ćuruvije očigledna. Da li je moguće da država počne normalno da funkcioniše ukoliko nema snage da se suoči sa zločinima koje je počinila, i kada su u pitanju ubistva novinara i ratni zločini?
Mislim da sve što se dešava u Srbiji ima uticaja na ceo region, zato što je velika država i trenutno je u fokusu međunarodne zajednice. Sve pozitivno biće prihvaćeno i u čitavom regionu, koji je, što se tiče novinarstva, isto u katastrofalnoj situaciji
Mijatović: Država mora sa svim tim da se suoči. Slažem se, to treba da uradi ne samo kada su ubistva novinara u pitanju već i sa svim onim što se dešavalo na ovim prostorima poslednjih 25 godina. Svaki slučaj se mora razmatrati uz uključenje svih državnih institucija. Ono što se događalo na ovim prostorima direktno je ili indirektno povezano i sa ubistvom Ćuruvije.
Može vam se neko sviđati ili ne, ali treba prepoznati da je ova vlast odlučila da se suoči sa ovim zločinom. Tako to vidi međunarodna zajednica, tako to vide i u regionu, a tako to vidi i deo ljudi u Srbiji.
Istovremeno, važno je sačekati i videti šta će biti urađeno, da bismo mogli to pozdraviti ili kritikovati.
Nadam se da će odgovorni biti osuđeni, zbog Ćuruvijine porodice, zbog kolega novinara i budućnosti novinarstva u Srbiji i regionu.
Cenzolovka: Prošle je godine u Srbiji, i u vreme poplava i pre njih, bilo slučajeva cenzure, i vi ste na to upozorili Vladu. Kakve su posledice svega toga? Da li je Vlada uradila nešto da uvaži primedbe OEBS-a?
Mijatović: U to vreme sam imala više sastanaka sa ministrom Tasovcem i njegovim timom, koje je Vlada Srbije zadužila da dostave sve informacije u vezi sa slučajevima koje sam ja tada navela. Tu je bilo mnogo više slučajeva nego što je javnosti bilo poznato.
Koliko ja vidim, Vlada se aktivno uključila u istragu u vezi sa tim slučajevima, među kojima su i hakerski napadi na sajtove.
U tome učestvuju različite institucije, pošto je to vrlo kompleksan problem. Ministarstvo kulture je pokrenulo proces koji treba da pomogne jačanje sigurnosti sajtova, pa je nedavno održan sastanak sa predstavnicima onlajn medija. Pored toga, očigledno je da se sajtovi ne obezbeđuju dovoljno, ne samo u Srbiji nego i u čitavom regionu.
Moja primedba Vladi bila je, pre svega, da oni moraju nešto da urade da to prestane. Ja nisam rekla da vlast to radi, da to radi Vučić ili neka institucija. Ne znam, nisam imala nikakve dokaze o tome. Imala sam dokaze da sajtovi padaju i da se skidaju tekstovi, i prozvala sam onog ko je odgovoran, a to je Vlada, i institucije države.
Rekla sam premijeru da on treba da dostavi dokaze, a ne da ih ja njima dostavljam. Institucije države su te koje to moraju da istraže, Ministarstvo unutrašnjih poslova, službe koje se time bave, Telekom…
To ne rešava sve probleme, ali mislim da je tu došlo do nekog razumevanja da je potrebno uraditi neke stvari.
Cenzolovka: Da li se sa tim kasni? Pomenuli ste Konferenciju o bezbednosti onlajn medija u organizaciji Ministarstva informisanja koja je održana u martu ove godine, a ti napadi na sajtove su se dogodili početkom i sredinom 2014.
Mijatović: Bitno je da se nešto radi. Čak i šest meseci kasnije je još i dobro, s obzirom na to u kakvom se stanju nalazi novinarstvo u čitavom regionu. Nije ni sada sa tim završeno, tek ćemo videti kakvi će biti rezultati.
Istovremeno, svaki pozitivan korak treba pozdraviti. Moja je uloga da ne budem maliciozna. Ja sam sa njima direktna, ništa se ne radi iza kulisa i sve što ja želim jeste da pomognem novinarima. To radim čitav život. Istovremeno, od vlada tražim iskrenost i transparentnost. Možemo se ne slagati, ali to ne znači da smo na različitim stranama, i mi pozdravljamo svaki pozitivan korak.
Mislim da sve što se dešava u Srbiji ima uticaj na ceo region, zato što je velika država u pitanju i trenutno je u fokusu međunarodne zajednice. Sve što je pozitivno biće prihvaćeno i u čitavom regionu. I meni će svaki pozitivan korak u Srbiji pomoći i kada radim u Bosni i Hercegovini, u Albaniji, u Crnoj Gori, u Makedoniji… koje su, što se tiče novinarstva, isto u katastrofalnoj situaciji.
Cenzolovka: Srbija je u medijskim slobodama nazadovala, sudeći i prema poslednjem izveštaju Reportera bez granica.
Mijatović: Redovno pratim izveštaje i Freedom Housea i Reportera bez granica, sa kojima odlično sarađujem, i vrlo mi je važno da vidim kako oni rangiraju. Način na koji ja to gledam je, međutim, drugačiji – ja reagujem kad vidim problem, ne rangiram države. To rangiranje bi bila nemoguća misija, otvaranje Pandorine kutije.
Važno je da Srbija pokazuje da želi da se uhvati u koštac sa nekim stvarima koje su i bolne i osetljive za svako društvo. U tom procesu ja ću kao predstavnik za slobodu medija OEBS-a i, na kraju krajeva, kao neko ko je iz ovog regiona, biti od najveće moguće pomoći svim ljudima koji se bave novinarstvom i civilnim društvom.
Srela sam se i sa Brankicom Stanković i sa drugim novinarima koji su u opasnosti zbog onoga čime se bave. Želim da pomognem procese koji će dovesti do slobode medija i sigurnosti novinara, ali ću isto tako biti prva koja će osuditi bilo kakve napade i manipulacije ljudima koji se bave novinarstvom.
Cenzolovka: Srbija upravo prolazi kroz proces medijske reforme, privatizacije i digitalizacije. Sa jedne strane imamo zakone, koji mogu biti i dobri, ali sa druge strane postoji problem primene tih zakone. Da li OEBS prati ovaj proces? Da li može da utiče na to da ceo taj proces koji treba da dovede do jačanja medijskog pluralizma ne ode u drugu krajnost i još više umanji ionako narušene slobode?
Mijatović: Što se tiče medijske regulative i zakona koje je Srbija usvojila, mislim da je tako načinjen veliki korak. U tome su ogromnu ulogu imali ministar Tasovac i njegov tim. Znam da postoje mnogi koji imaju probleme sa tim zakonom. Razgovarala sam sa ljudima iz javnog servisa u vezi sa nekim odredbama koje im ne odgovaraju. Takođe i sa ljudima iz Regulatorne agencije… Nemoguće je, međutim, da svi budu zadovoljni. Ja ne znam državu koja se ne suočava sa problemima tokom implementacija zakona, pogotovu države u tranziciji.
Digitalizacija je trenutno najveći izazov za medije, ne samo u regionu nego i u svetu, a pogotovu u državama koje su siromašne i koje nemaju dovoljno sredstava da obezbede pluralizam i da zaštite lokalne medije, naročito u ruralnim sredinama. Jedna od najbitnijih stvari u mom mandatu jeste očuvanje medijskog pluralizma.
Cenzolovka: I u procesu projektnog finansiranja medija postoji mnogo problema.
Mijatović: Srbija se, istovremeno, uhvatila u koštac sa tim ogromnim problemima. To se jeste dogodilo kasno, ali istovremeno u Bosni i Hercegovini i mnogim drugim zemljama nije ništa urađeno. Još uvek postoje ti mali mediji koji izdišu poslednjih 20 godina, koji nisu privatizovani.
Mora se naći način da se pomogne ljudima da ne ostanu bez posla i na ulici, a da se istovremeno mediji privatizuju na najbolji mogući način, jer je nemoguće da se drugačije održe na sve manjem tržištu.
Sa tim problemima se suočava čitava Evropa. Ne samo zemlje u tranziciji već i one u Evropskoj uniji imaju ozbiljne probleme sa prelaskom na digitalni signal i sa očuvanjem pluralizma. Time više međunarodnih organizacija treba da se bavi u isto vreme.
Cenzolovka: Cenzolovka je poslednjih meseci istraživala slučajeve pritisaka na novinare u različitim redakcijama i pokazala da su oni često – ekstremni. Ti pritisci dolaze od strane političara na vlasti, ali istovremeno postoje finansijski pritisci. Novinari su suočeni sa cenzurisanjem tekstova od strane urednika i sa autocenzurom, pošto svaka redakcija već unapred zna o čemu ili o kome ne sme kritički da piše. Kako novinari da se suoče s tim problemima i da profesiji vrate dostojanstvo?
Mijatović: Razgovarala sam o tome sa novinarima. Takvi problemi se najbolje rešavaju kroz solidarnost među novinarima koji žele da zaštite dignitet profesije. Jedan od većih problema koje u regionu vidim jeste to rasulo unutar profesije, novinari ne razgovaraju jedni sa drugima, pristaju da budu glasnogovornici političara…
To rade iz različitih razloga, neki su ekonomski, a neki to rade zato što im je tako lakše. U tom procesu strada profesija, strada nezavisnost. Istraživačko novinarstvo se u čitavom regionu vidi samo u tragovima, a toliko je od prestanka rata bilo treninga i donacija.
Foto: OSCE
