25 april, 2025
Tužbe ranije optuženih pa oslobođenih za ubistvo Slavka Ćuruvije, predstavljaju strateške, zlonamerne SLAPP tužbe protiv učešća javnosti, kaže Kruna Savović, koja zastupa SĆF. Advokat tužilaca se protivi odbacivanju tužbi i misli da su osnovane
Piše: Perica Gunjić
Danas je počelo novo, objedinjeno suđenje Slavko Ćuruvija fondaciji (SĆF) po tužbama bivših funkcionera i pripadnika Resora državne bezbednosti – Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka.
Trojica ranije optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine, dva puta prvostepeno osuđenih na po ukupno 100 godina zatvora, a na kraju konačno oslobođenih, tužili su SĆF zbog saopštenja izdatog posle presude Apelacionog suda. Ova je presuda doneta u aprilu 2023, a objavljena tek u februaru 2024.
Zbog saopštenja pod naslovom „Slavko Ćuruvija fondacija šokirana presudom Apelacionog suda: Zemlja koja ne kažnjava ubice nema budućnost”, trojica oslobođenih su tužili fondaciju koju su osnovali ćerka i sin Ćuruvije – Jelena i Rade. Posebno zbog rečenice:
„Još jednom podsećamo da su oslobođeni oni koji su ubili novinara koga je tajna služba prisluškivala i pratila pre samog zločina…”
Zbog nanetog duševnog bola, povrede ugleda, časti i ljudskih prava, oni traže odštetu od po 500.000 dinara.
Savović kaže da nema pravnog interesa za tužbu, Nikodinović se protivi
Zastupnik tužilaca Nikola Nikodinović ostao je pri predlogu da se saslušaju trojica tužilaca, Kurak, Romić i Radonjić, kao i da se izvedu pisani dokazi, kao što je pomenuto saopštenje.
On je istakao da je pravosnažna presuda Apelacionog suda neoboriva pravna činjenica, koja naglašava, kako je rekao, da je od osam milijardi ljudi na planeti Zemlji samo za četvoricu ranije oslobođenih moguće sa sigurnošću reći da oni Ćuruviju nisu ubili.
Zastupnica Slavko Ćuruvija fondacije, advokatica Kruna Savović, rekla je da se protivi saslušanju tužitelja zato što tužba treba da se odbaci zbog nepostojanja pravnog interesa. Ukoliko, pak, sud odluči da tužbe dozvoli, neće se protiviti da se tužitelji saslušaju.
Ona je tražila da sudija Ljiljana Ilić odbaci tužbe zato što one predstavljaju zlonamerne SLAPP tužbe protiv učešća javnosti, kojima se zabranjuje slobodno izražavanje o određenim temama.
Ona je na prethodnom ročištu istakla da je u pitanju pokušaj da se zabrani slobodno iznošenje mišljenja o stvarima koje su od opšteg interesa, odnosno od značaja za javnost, pošto se radi o ubistvu poznatog novinara i kritičara režima Slobodana Miloševića.
Saopštenjem se poziva na promišljanje
Tražila je i da sud dobije podatke o svim tužbama koje su protiv „trećih lica” podnela trojica tužitelja u ovom slučaju. Iz medija je poznato da su ranije tužili pojedine javnih ličnosti. Neke od tih tužbi je Savović sama priložila, ali pošto nije uspela sve da ih dobije po zahtevu za prikupljanje informacija od javnog značaja, tražila je da sud to uradi.
SLAPP tužbe u našem zakonodavstvu i dalje nisu prepoznate, ali su, kako je navela Savović, prepoznate kroz institut zloupotreba procesnih ovlašćenja.
Ona je tražila i da sud izvrši uvid u dve prvostepene presude tzv. Specijalnog suda za organizovani kriminal i dve presude Suda za ljudska prava u Strazburu.
Savović je istakla da u saopštenju SĆF nije navedeno nijedno ime, pa ni ime tužitelja, te da se saopštenjem poziva na promišljanje u vezi sa presudom posle koje se javnost ostavlja u mraku nerasvetljenog zločina.
Nikodinović se protivi tome da se sudu dostave dve prvostepene presude, već samo pravosnažna, koju je doneo Apelacioni sud. On je citirao evropsku Deklaraciju o ljudskim pravima i Ustav Srbije, po kojima svako ko je optužen za krivično delo ima pravo da se smatra nevinim dok se krivica ne potvrdi pravosnažno.
Po njemu je nejasan navod Savović da ne postoji pravni interes tužioca u predmetu, zato što je tužiocima, kako kaže, povređena pretpostavka nevinosti, posebno u svetlu oslobađajuće presude.
Sudija je donela rešenje da naknadno odluči o predlogu Savović, o čemu će obavestiti učesnike postupka.
