13. mart 2024.
Pet prorežimskih tabloida objavilo je tokom 2023. najmanje 628 tekstova u kojima su čak 884 puta na meti bili novinari ili mediji koji izveštavaju kritički o vladajućem režimu, pokazuje nova analiza Slavko Ćuruvija fondacije
Autorka: Danica Đokić
SADRŽAJ
- Uvod
- Mediji Junajted grupe najčešće na udaru tabloida
- Dominantni narativi tabloidnih kampanja protiv kritičkih novinara
3.1. Odbrana kulta ličnosti Aleksandra Vučića
3.2. Demonizacija i dehumanizacija novinara
1. Uvod
Monitoring Slavko Ćuruvija fondacije pokazuje da je pet prorežimskih tabloida na svojim portalima – Informer, Alo, Republika (Srpski telegraf), Novosti i Kurir – tokom 2023. godine objavilo najmanje 628 tekstova koji negativno predstavljaju kritičke medije ili novinare. Pošto se u velikom broju tekstova spominje više medija ili novinara, zabeležena su najmanje 884 negativna pominjanja, odnosno u proseku više od dva individualna napada dnevno.
U analiziranim tekstovima kritički mediji najčešće su na meti zbog svoje uređivačke politike, ali i zbog izbora sagovornika, gostiju ili kolumnista, ponašanja njihovih novinara, pa čak i –objava sa društvenih mreža tih novinara.
U tekstovima usmerenim protiv kritičkih medija tabloidi ih predstavljaju kao medije koji rade u interesu određenih političkih aktera ili stranaka, ili ih pak poistovećuju sa njima i predstavljaju ih kao „neprijatelje” države i vladajuće stranke, koji „čine sve kako bi destabilizovali Srbiju“.
Od analiziranih tekstova, 93% su oni u kojima tabloidi direktno napadaju kritičke medije ili novinare, dok u 7% napadaju predstavnike opozicije ili druge kritičare vlasti, a medije napadaju indirektno, kao njihove „saveznike“.
Metodologija
Od 1. januara do 31. decembra 2023. godine Slavko Ćuruvija fondacija pratila je izveštavanje pet portala – Informer.rs, Alo.rs, Republika.rs, Novosti.rs i Kurir.rs. Portali su odabrani prema poslednjem dostupnom izveštaju Saveta za štampu, u trenutku kreiranja metodologije, koji je pokazao da štampana izdanja ovih pet tabloida (Informer, Alo, Srpski telegraf, Večernje novosti i Kurir) imaju najviše prekršaja Kodeksa novinara Srbije.
Ova analiza je proistekla iz pilot-pregleda targetiranja kritičkih novinara i medija u prorežimskim tabliodima 2022. godine, koji je na četvoromesečnom uzorku pokazao da oni svakodnevno objavljuju tekstove u kojima na različite načine napadaju kritičke medije ili novinare. Cilj monitoringa 2023. godine je da na nivou cele godine utvrdi koliko se takvih tekstova pojavljuje na portalima tabloida, kao i ko napada kritičke medije i na koji način.
Za pretragu tekstova korišćene su ključne reči „medij” i „novinar” (u svim padežnim, rodnim i brojnim oblicima).
Kako je dnevna produkcija posmatranih medija visoka, nemoguće je tvrditi da su za monitoring iskorišćeni svi tekstovi i prilozi koji pokazuju odnos analiziranih medija prema kritičkim novinarima i medijskim kućama – sasvim je moguće da je tekstova u kojima se pojedini novinari diskredituju bilo više. To znači da svaki nalaz u ovoj analizi predstavlja najmanji mogući broj napada ili izvora napada, koje smo uspeli da utvrdimo.
Za monitoring nisu uzimani samo oni tekstovi u kojima su mediji ili novinari direktno vređani, već i oni u kojima se označavaju kao mediji ili novinari konkretne političke stranke, političkog aktera ili biznismena, te oni u kojima se uređivačkoj politici kritičkih medija pripisuje mržnja prema Srbiji i „svemu što je srpsko”, mržnja prema predsedniku RS, širenje antivladine propagande itd.
Dakle, svi tekstovi u kojima se novinari ili mediji negativno etiketiraju, spominju ili diskredituju smatrani su relevantnim za ovu analizu. Evidentirano je i koji novinari su najčešće bili na meti tabloida.
Tokom monitoringa zabeleženo je 86 tema o kojima je nekoliko analiziranih portala izveštavalo na identičan ili gotovo identičan način, ali bez pozivanja na druge izvore, već su te tekstove prikazivali kao svoje. Navedenih 86 tema obrađeno je u ukupno 199 tekstova, i svaki od njih računat je kao autonoman.
Analizirani portali nisu u svim tekstovima navodili konkretna imena medija koje napadaju, ali su ubacivali fotografije naslovnih strana ili snimke ekrana tih portala. Pošto se sa fotografija jasno može zaključiti o kojim se medijima radi u tekstu, takve objave su u analizi računate kao napadi na njih.
Oni napadi kod kojih nije bilo moguće utvrditi na koji se tačno medij odnose kategorizovani su po frazama koje su sami analizirani mediji koristili u napadačkim tekstovima, poput „pojedini mediji”, „opozicioni mediji” i slično. Tako kategorija „tajkunski mediji” broji više desetina tekstova.
Iako je primećen njihov veliki broj, u ovaj monitoring nisu uključeni tekstovi usmereni protiv Junajted grupe, osim u slučajevima jasnih i direktnih napada na medije te kompanije. Nisu uzeti u obzir ni tekstovi protiv Dragana Šolaka, suvlasnika Junajted grupe, kao ni protiv medija te kompanije koji posluju u državama regiona, a koje su tabloidi povezivali sa medijima koji posluju u Srbiji.
Dakle, uračunati su samo tekstovi koji se odnose na medije i novinare koji rade u Srbiji.
NAPOMENA: U ovoj analizi reč „napad” podrazumeva svaki oblik pritiska, etiketiranja, diskreditacije, omalovažavanja i negativnog govora o kritičkom mediju ili novinaru.
2. Mediji Junajted grupe najčešće na udaru tabloida
Na meti tabloida najčešće su tokom 2023. bili mediji Junajted grupe i to: televizija i portal N1 (225 puta), televizija, novine i portal Nova (220 puta) i portal i novine Danas (178 puta).
U 58 navrata su u različitim tekstovima negativno predstavljeni „tajkunski mediji”.
U aprilu 2023, tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić napisala je na društvenoj mreži Tviter (sada X) da se izraz „tajkunski mediji” odnosi na medije „u vlasništvu tajkuna (Dragana, prim. aut) Šolaka”.
Kada se svim tekstovima tabloida u kojima su jasno označeni N1, Nova, Danas i drugi mediji koji posluju u Srbiji u okviru iste kompanije, Forbs (1) i Sport klub (3), dodaju negativna pominjanja „tajkunskih medija”, „Šolakovih medija”, „Šolakovih portala” – čak 80% od ukupnih negativnih pominjanja kritičkih medija ili novinara odnosi se na one iz kompanije Junajted grupa (ukupno 704).
Portal Direktno.rs negativno je pomenut 21 put, a za njim sledi nedeljnik Vreme sa osam negativnih pominjanja.
O nedeljniku NIN i portalu KRIK tabloidi su negativno pisali po četiri puta, o BIRN-u tri puta, portalima Kossev i Cenzolovka po dva puta, dok su po jednom spomenuti: Radio Slobodna Evropa, Al Džazira, Peščanik, Insajder, agencija Beta, Autonomija i Ozon pres.
Pored medija, tabloidi su po tri puta negativno pisali o Udruženju novinara Srbije, Nezavisnom udruženju novinara Srbije i Savetu za štampu.
Na meti tabloida najčešće se nalaze medijske kuće, ali su uočeni i tekstovi u kojima se negativno pominju pojedinačni kritički novinari ili medijski radnici.
To je najčešće bio slučaj sa direktorom vesti TV Nova Slobodanom Georgievim (14) i glavnim i odgovornim urednikom lista Danas Dragoljubom Dražom Petrovićem (12).
Tabloidi su po nekoliko puta negativno pisali o Žaklini Tatalović (8), Stevanu Dojčinoviću (6), Marku Vidojkoviću (6), Predragu Koraksiću Koraksu (5), Nenadu Kulačinu (5), Jeleni Obućini (5), Željku Veljkoviću (5), Dinku Gruhonjiću (5), Ivanu Ivanoviću (5), Slobodanu Stuparu (4), Zoranu Kesiću (3).
Na meti tabloida najmanje jednom ili dva puta bili su: Danica Vučenić, Snežana Čongradin, Branko Čečen, Antonela Riha, Nikola Krstić, Dušan Čavić, Milan Ćulibrk, Jugoslav Ćosić, Vuk Cvijić, Ranko Pivljanin, Milojko Pantić, Olja Bećković, Slobodan Stupar, Dušan Čavić, Mihailo Jovićević, Pero Jovović, Petar Gajić, Goran Dimitrijević, Dragan Todorović, Sena Todorović, Biljana Stepanović, Tomislav Marković i Boško Savković.
3. Dominantni narativi tabloidnih kampanja protiv kritičkih novinara
Analiza svih 628 tekstova pokazuje da postoje četiri glavna narativa koja tabloidi koriste kada pišu o kritičkim medijima ili novinarima: odbrana kulta ličnosti Aleksandra Vučića; demonizacija i dehumanizacija novinara; etiketiranje novinara kao izdajnika i plaćenika; diskreditacija i širenje nepoverenja prema mediju. Često se u jednom tekstu prepliću dva ili više navedenih narativa.
3.1. Odbrana kulta ličnosti Aleksandra Vučića
Veliki broj tekstova pisan je tako da prikaže kritičke medije ili novinare kao neprijatelje aktuelne vlasti na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Tako se u tabloidima može čitati o „prljavim kampanjama tajkunskih medija”, „novim udarima na Vučićevu porodicu”, „hajkama na Vučića koje ne prestaju”, ali i „kriminalizaciji Vučića i njegove porodice”.
U 7% tekstova tabloidi ne napadaju direktno medije, već opoziciju ili kritičare vlasti, a medije predstavljaju kao sredstva ili partnere za navodno postizanje određenih ciljeva.
„Zajednički neprijatelj ume da zbliži, a njihov zajednički neprijatelj su predsednik Vučić i jaka Srbija”, pisao je Alo o opoziciji i kritičkim medijima.
Osim toga, kritički mediji su za tabloide i promoteri nasilja, za koje Republika kaže da „vole da pucaju u vlast”, a Informer da „oni samo šire mržnju i paniku među građanima i pokazuju da im je bitno samo nasilno da sruše predsednika Vučiča, a ne da se bore protiv nasilja kako oni sve vreme pričaju”.
3.2. Demonizacija i dehumanizacija novinara
Osim što je izraz „tajkunski mediji” postao već normalizovan, postoji i niz drugih pogrdnih, uvredljivih i negativnih naziva koje tabloidi, ali i njihovi sagovornici ili kolumnisti (novinari, analitičari, političari) koriste za opisivanje kritičkih medija i novinara.
Tako su u monitoringu zabeležena i pominjanja „mrziteljski nastrojenih medija”, „kanalizacionih medija”, „hejterskih medija” i „plaćeničkih medija”.
Za Informer su kritički mediji „ološi”, „izjednačavaju dželate i žrtve, opravdavajući ranjenu srpsku decu”, „relativizuju zločine nad nedužnim Srbima na Kosovu”, dok Republika tvrdi da im „ništa nije sveto”, a Kurir ih naziva „nezavisnim sejačima mržnje”.
Alo je u redakciji Danasa video „klasične pacere”, „gebelsovce” i „ustaše”.
Nakon masovnih ubistava u maju 2023, portal Kurira objavio je tekst u kom se zaključuje da su „poslednje nesreće i izveštavanje o njima jasno razdvojile na dve nepomirljive strane” N1, Novu i Danas od njih, koji su, kažu, na onoj strani „na kojoj je ljudskost”.
Kada su u maju krenuli masovni protesti protiv nasilja, Republika je izjavu karikaturiste Dušana Petričića da masa demonstranata treba legalno da uđe u Predsedništvo i Skupštinu i „za uši izvuče trenutne stanare i pošalje ih u zatvor ili mentalnu ustanovu” tumačila kao „poziv na nasilje”. Republika je dodala da je Danas ovu izjavu „pozicionirao kao glavnu vest na sajtu, tako da ozbiljnost namera ideologa protesta i njihovih medija ne treba da se dovodi u pitanje”.
U septembru je portal Danasa preneo tekst Dojče velea čiji je naslov u originalu glasio „Za kakvu budućnost se sprema Srbija?”. Tekst počinje sledećim rečenicama: „’Da li Srbija sprema novi rat na Balkanu’, zapitao je nedavno nemački list ‘Velt‘. ’Ne, Srbija se sprema za budućnost’, odgovorio je Beograd. A šta na sve to kažu u Berlinu?” Portal Danasa je za preneti tekst stavio naslov „Dojče vele: Da li Srbija sprema novi rat na Balkanu?“. Potom je Informer objavio tekst u kom optužuje Danas kako takvim naslovom „direktno ugrožava i naš narod na KiM i naš narod u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori”. Naslov u Danasu je kasnije promenjen u isti koji je Dojče vele napisao u originalu.
3.3. Etiketiranje novinara kao izdajnika i plaćenika
U tekstovima tabloida kritički mediji i novinari često su predstavljeni kao izdajnici i strani plaćenici koji rade na destabilizaciji Srbije.
Tako je istraživački portal KRIK za Informer „ozloglašen”, a ”‘krikovce’ istina ne zanima, njih činjenice ne obavezuju. Oni imaju domaći zadatak dobijen iz SAD, i za ropsku porciju čvaraka moraju da pišu onako kako im se kaže – da lažu i da bez ikakvih dokaza optužuju šefa srpske države koji smeta njihovim gazdama iz CIA”.
I „tajkunski mediji”, prema Informeru, rade „po starom scenariju” – „naneti štetu Srbiji po svaku cenu” – uz jasan cilj: „Lagati, obmanjivati i manipulisati nacionalnim osećanjima građana.”
Informer je takođe optužio „pojedine medije” da u „brutalnoj kampanji i hibridnom ratu protiv svoje zemlje ne prezaju ni od čega – prizivaju građanski rat u Srbiji, udaraju na sve institucije koje imaju prefiks ’srpsko’…”
3.4. Diskreditacija i širenje nepoverenja prema mediju
Osim što često objavljuju tekstove u kojima sami diskredituju kritičke medije i novinare, tabloidi često prenose napade koji dolaze od visokih državnih funkcionera, ali i drugih ličnosti sa političke i javne scene, a potom retoriku funkcionera nastavljaju sami kroz svoje tekstove.
Tako su Novosti prenele da je premijerka Ana Brnabić napisala da je „klasičan modus operandi opozicije i tajkunskih medija koji ih podržavaju svaki dan, bez izuzetka, plasirati novu laž. Što veća i besramnija laž, to bolje”.
Republika je objavila vest o tome da je na sednici Glavnog odbora Srpske napredne stranke, predsednik Srbije Aleksandar Vučić čitao navode iz lista Danas, nazivajući ih „brutalnom kampanjom mržnje” i dodajući kako, kada imate „ovakve priče”, „hiljadu puta dnevno morate da demantujete nešto”.
Izdvajajući baš ovakve izjave funkcionera kao posebne vesti, tabloidi utiču na kreiranje odnosa nepoverenja prema kritičkim medijima i urušavanje njihovog kredibiliteta kao medija koji se bave temama važnim za sve građane i građanke.
4. Najviše negativnih tekstova o kritičkim medijima objavljeno u tabloidu Informer
Ubedljivo najviše negativnih tekstova o kritičkim medijima i novinarima je u 2023. godini objavio portal tabloida Informer – čak 268. Ovo je više od dvostruko više u odnosu na drugoplasirani Alo, koji je objavio 119 tekstova.
Intenzitet objavljivanja tekstova na portalu Aloa opao je od juna, a ovaj portal je do kraja godine imao značajno smanjen broj tekstova u kojima se obračunava sa medijima i novinarima.
Sa prosečno 18 tekstova mesečno, koliko je Alo imao tokom prvih pet meseci 2023, od juna do kraja godine prosek je spao na četiri teksta mesečno. Nije jasno zašto je do ovog pada došlo, pogotovo ako se uzme u obzir da je u prošlogodišnjem monitoringu SĆF-a Alo prednjačio sa negativnim tekstovima protiv kritičkih novinara.
Kada govorimo o ostalim posmatranim medijima, u 2023. Republika je negativno pisala o kritičkim medijima ili novinarima najmanje 105 puta, Novosti 85 puta, a Kurir 51 put.
Čak 112 tekstova objavljeno je u svih pet posmatranih tabloida tokom aprila, a najviše ih je bilo u maju – mesecu kada su se u Srbiji dogodila dva masovna ubistva – 115 tekstova.
5. Političari na vlasti – inspiratori kampanja protiv medija
Tokom praćenja tabloidnih tekstova o kritičkim novinarima, uočeno je da i političari i tabloidi koriste isti rečnik i narativ kada se obračunavaju sa medijima. Zbog toga se može zaključiti da su političari i tabloidi jednaki učesnici u očiglednim kampanjama koje se vode protiv kritičkih novinara, odnosno da rade u saglasju.
Ova analiza pokazuje da se često dešava da neki političar ili političarka javno kaže ili napiše nešto negativno o kritičkom mediju ili novinaru, a da potom tabloidi to kampanjski šire na svojim portalima. Iz toga se može zaključiti da ciklus napada na novinare zapravo polazi od najviših državnih funkcionera, a potom prelazi u prorežimske medije, odakle se sliva među građane u onlajn i stvarni prostor.
Monitoring rađen za potrebe ove analize nije obuhvatio sve napade političara na kritičke medije ili novinare, s obzirom na to da je fokus bio isključivo na tekstovima u tabloidima, koji – iako često o tome pišu – ipak ne izveštavaju o svim objavama sa društvenih mreža ili javnim nastupima u kojima političari etiketiraju, diskredituju i napadaju novinare.
Zbog toga ovaj pregled nije precizna slika o broju napada političara na medije, ali jeste izvestan dokaz da oni – s obzirom na to na kakvim se pozicijama nalaze i kakvu moć te pozicije podrazumevaju – kreiraju negativnu atmosferu u odnosu prema novinarima koji izveštavaju kritički, što se posle preliva u prorežimske medije.
Ubedljivo najviše tekstova tabloida, kada je reč o napadima političara na kritičke medije, odnosilo se na različite negativne izjave tadašnje premijerke Ane Brnabić o medijima, pre svega onih iz Junajted grupe, ali i istraživačkih.
Tokom 2023, tabloidi su objavili čak 77 tekstova o tvitovima ili javnim nastupima Ane Brnabić u kojima se ona negativno odnosi prema novinarima/medijima.
Za njom sledi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, o čijim su, pre svega, javnim nastupima i targetiranjima novinara tabloidi pisali 37 puta.
Na trećem mestu je ministar Goran Vesić, koji se najčešće oglašava na društvenim mrežama, a o čijim su napadima tabloidi pisali najmanje 14 puta.
Pored njih troje, u tekstovima kojima se napadaju kritički mediji ili novinari tabloidi su prenosili izjave, reakcije i objave sa društvenih mreža 19 predstavnika vladajuće Srpske napredne stranke koji su tokom 2023. bili na visokim pozicijama: predsednika izvršnog odbora SNS Darka Glišića, ministara Mihaila Jovanovića, Miloša Vučevića, Tomislava Momirovića, Bratislava Gašića, Siniše Malog i Nikole Selakovića, ministarke Irene Vujović, narodnih poslanika Milenka Jovanova, Nebojše Bakareca i Vladimira Đukanovića i narodne poslanice Sandre Božić, gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića i gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, predsednika Skupštine Vladimira Orlića, savetnice predsednika Srbije Suzane Vasiljević, šefice informativne službe SNS Vladanke Malović, članova GO SNS Aleksandra Markovića i Bobana Birmančevića.
Tabloidi su često razgovarali ili prenosili izjave i nestranačkih ličnosti koje javno podržavaju vlast. Najčešće su se oglašavali: analitičar Nebojša Krstić, vlasnik Informera Dragan J. Vučićević, direktor i suvlasnik Srpskog telegrafa Saša Milovanović i voditelj Predrag Sarapa.
Među onima koji su se našli u tekstovima tabloida koji negativno predstavljaju kritičke medije i novinare su i Regulatorno telo za elektronske medije, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, udruženje Savet za medije, ali i ličnosti sa domaće estrade poput pevača Željka Joksimovića, koji je i vlasnik novinske agencije Tanjug i TV K1, kao i pevačice Jelene Karleuše.
Napadi na kritičke medije koje su tabloidi prenosili dolazili su i iz opozicionih stranaka. O kritičkim novinarima i medijima negativno su govorili ili pisali Vuk Jeremić i advokat Vladimir Gajić iz Narodne stranke, Miša Vacić iz Srpske desnice, Vojislav Šešelj i Vjerica Radeta iz Srpske radikalne stranke, kao i Boris Tadić i Duško Vujošević iz Socijaldemokratske stranke Srbije.
6. Trećina tekstova gotovo identična
Tokom monitoringa zabeleženo je 86 tema u okviru kojih je objavljeno 199 tekstova (31% ukupnog broja) koje su bar dva, a nekad i svih pet posmatranih portala objavljivala identično ili gotovo identično, ali je svako kao izvor navodio – sebe.
U ovakvim tekstovima tabloidi su često koristili isti naslov ili podnaslov, delove ili ceo tekst, ili identične fraze unutar teksta, na osnovu čega je moguće posumnjati da analizirani mediji dobijaju gotove tekstove iz nekog centralnog izvora, a potom ih prilagođavaju svojoj uređivačkoj politici i tako objavljuju.
Prevucite graničnik na infografici da biste videli naslove u tabloidima
7. Tokom dva dana u novembru 27 napadačkih tekstova
Tokom letnjih meseci prosečan mesečni broj tekstova u kojima tabloidi napadaju kritičke novinare opao je za tri puta.
Od septembra su se tabloidi vratili u uobičajenu produkciju. U novembru je u svih pet tabloida zabeleženo 98 tekstova kojima se napadaju mediji i medijski radnici.
U prva dva dana predizborne kampanje, 2. i 3. novembra, objavljeno je čak 27 tekstova u kojima su napadnuti mediji Junajted grupe – što je gotovo trećina ukupnih tekstova tog meseca.
Naime, tokom ova dva dana većina sadržaja tabloida koja je usmerena na kritičke medije odnosila se na dokumentarnu emisiju „Ja, Aleksandar: Državni gambit”, emitovanu na TV N1, kao i na tekst portala Danas „’Albanac u Beogradu’: Ko je Fahri Musliu, za koga Vučić govori da mu nije otac?”.
U 16 od ukupno 27 tekstova protiv medija nizale su se reakcije državnih funkcionera pre svega na emisiju sa N1 i teksta Danasa, a potom i na druge tekstove i priloge ovih medija. Naime, sami tabloidi, ali i državni funkcioneri, institucije i analitičari naklonjeni vlasti su ta dva dana govorili o N1 i Danasu iz različitih uglova, ali po pravilu negativno i diskreditujući ih.
Tadašnji državni funkcioneri (u analizi su navedene funkcije koje su spomenuti političari i političarke obavljali do izbora u decembru 2023, prim. aut), analitičari i institucije čije su izjave, reakcije ili objave na društvenim mrežama inspirisale tabloide da napišu tekstove protiv kritičkih medija su: premijerka Ana Brnabić, ministar informisanja i telekomunikacija Mihailo Jovanović, ministar finansija Siniša Mali, Vlada Srbije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ministar trgovine Tomislav Momirović, ministar odbrane i predsednik SNS-a Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić, ministar bez portfelja Đorđe Milićević, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, kao i lider radikala Vojislav Šešelj i prorežimski analitičar Dragoslav Bokan.
8. Tabloidni napadi na medije najčešće objavljeni u nepotpisanim tekstovima
Tabloidi najčešće kao izvor negativnih tekstova o kritičkim medijima navode – sebe. Ovakvi tekstovi su u samo nekoliko slučajeva potpisani imenom i prezimenom, nešto češće inicijalima autora ili autorke, a najčešće – samo imenom redakcije.
Ponekad su se osim imena analiziranih portala kao izvori pominjali sajtovi srpskiportal.rs, nsuzivo.rs, vojvodinauzivo.rs i objektiv.rs.
U najmanje 7,5% tekstova (47) analizirani portali su kao izvor – iako to nisu naveli, već samo embedovali unutar teksta – koristili objave sa naloga Detektor laži na društvenoj mreži X (@LaziDetektor). Na ovom profilu se svakodnevno objavljuju isečci TV emisija ili delovi intervjua sa akterima i analitičarima društveno-političke scene u Srbiji. U opisu ovog profila piše: „Proveravamo informacije koje se objave u medijima i na društvenim mrežama. Podsećamo na izgovoreno i obećano.” Objave sa ovog naloga uvek su negativne prema kritičarima režima i kritičkim medijima.
