22. avgust 2024.
Višednevna hajka na novinarku Tamaru Skrozzu ilustrativan je primer kako vrh vlasti, prorežimski mediji i analitičari koordinisano iniciraju i vode kampanje protiv neistomišljenika.
Autorka: Danica Đokić
Koordinisane kampanje koje se u Srbiji vode protiv neistomišljenika godinama ciljaju i novinare i novinarke. U izveštaju o monitoringu tabloidnih tekstova o kritičkim novinarima Slavko Ćuruvija fondacije uočeno je da postoji pravilnost u napadima na one koji kritikuju režim – političari i prorežimski tabloidi koriste isti rečnik i narativ kada se obračunavaju sa medijima i novinarima. Očigledno je da predstavnici vlasti i njima naklonjeni mediji na isti način učestvuju u sinhronizovanim kampanjama protiv novinara i novinarki.
Nedavni primer višednevne orkestrirane kampanje protiv zamenice glavnog urednika agencije FoNet, saradnice Cenzolovke i članice Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamare Skrozze jasno ilustruje navedeni zaključak. U kampanju protiv Tamare Skrozze jednoglasno su bili uključeni: državni funkcioneri, organi vlasti, televizije sa nacionalnom pokrivenošću, prorežimski tabloidi i analitičari naklonjeni vlasti.
Cilj ove analize jeste da se na slučaju Tamare Skrozze prikaže kako funkcioniše kampanja blaćenja koju inicira i sprovodi vrh vlasti, uz pomoć sebi naklonjenih medija i analitičara.
Za potrebe ove studije analizirani su video i tekstualni zapisi iz medija, zatim saopštenja, izjave za medije i obraćanja državnih funkcionera i organa vlasti od 29. jula do 1. avgusta 2024. godine. Sadržaj sa društvenih mreža nije analiziran.
Zbog čega je vođena kampanja?
Emisija „Da sam ja neko“ Televizije N1, u kojoj je gostovala novinarka Tamara Skrozza, emitovana je iz dva dela 3. i 4. juna 2024. godine.
Govoreći o Petom oktobru i smeni vlasti Slobodana Miloševića, Skrozza je izjavila:
„Da je ta noć bila drugačija i da smo se probudili u jednoj drugačijoj Srbiji, Srbiji bez nekih ljudi, mislim da bi ovo danas bilo sasvim druga priča, a mi zapravo živimo devedesete.“
Krajem jula, gotovo dva meseca kasnije, zbog Skrozzine izjave u ovoj emisiji, protiv nje je pokrenuta orkestrirana kampanja blaćenja.
Televizije sa nacionalnom pokrivenošću i tabloidi manipulisali su i zloupotrebili Skrozzinu izjavu, predstavljajući je kao da ona smatra da je predsednika Srbije Aleksandra Vučića „trebalo ubiti u noći između 5. i 6. oktobra 2000”.
Tamara Skrozza – iako su to predstavnici vlasti i prorežimski mediji i analitičari pokušali da joj pripišu – u navedenoj emisiji nije spominjala Vučićevo, niti bilo čije ime, niti je pozivala na nasilje ili ubistva.
Kako je objasnila za portal Cenzolovka, Skrozza je mislila na to da je trebalo da svi predstavnici tadašnje vlasti, koji su zaslužni za događanja iz devedesetih godina, budu izvedeni pred pravosudne organe i da za to odgovaraju.
HRONOLOGIJA KAMPANJE
Prvi dan: Ponedeljak, 29. jul
Iako su pojedini mediji kao početak napada na Tamaru Skrozzu navodili prilog u Nacionalnom dnevniku TV Pink ili naslovnu stranu lista Informer, kampanja je počela nešto ranije.
U segmentu „(Ne)zapaženo” emisije Novo jutro na TV Pink (između 9 i 10 časova ujutru), kod voditelja Predraga Sarape, gostovao je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Pričajući o iskopavanju litijuma i razgovoru o tome u Skupštini Srbije, Dačić je istakao da litijum „uopšte više nije tema”, nego „se raspravlja sada o Vučiću, raspravlja se o vlasti…” On je naglasio da se traži „političko gorivo” da se objedine „politički zahtevi opozicije”, na šta je Sarapa dodao da se građani ubeđuju da je to „najveća pošast po Srbiju i da treba blokirati puteve i praviti haos po Srbiji”.
U tom kontekstu, Sarapa prelazi na temu „pretnji ubistvom” i postavlja pitanje Dačiću u vezi sa izjavom Tamare Skrozze. Dačić dodaje da mu je za tu izjavu „sinoć neko javio”.
„Kada se desi tako nešto da postoje neke pretnje za ugrožavanje života najviših državnih funkcionera, ali i svakog građanina… Policija reaguje, znači policija uhapsi svakog, privede ga. (…) Intencija je uvek bila da to ide u redovnom postupku, da neko sutra ne bi mogao da kaže da, eto, sada mi hapsimo po Srbiji svakoga ko kaže nešto protiv, a ovde nije reč ni o kome ko kaže protiv, ovde je reč o pretnjama”, rekao je Dačić.
U isto vreme, između 9 i 10 časova ujutru, hajku na Tamaru Skrozzu proširuju portali prorežimskih novina.
U samo deset minuta, na portalima Informera, Aloa i Večernjih novosti pojavljuju se tekstovi sa identičnim naslovom „Vučića je trebalo ubiti još u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine!“, kao i sa istim podnaslovom u kome se Skrozza naziva „opozicionom novinarkom“ koja je „indirektno poručila da je ljude iz vlasti trebalo pobiti tokom prevrata 5. oktobra“.
Deset minuta kasnije, u neznatno izmenjenoj formi i s drugačijim naslovom, tekst je objavljen i na portalu lista Politika.
Ni u jednom od ovih članaka nije potpisan autor, a svaki medij je kao izvor naveo – sebe.
Analiza tabloidnih tekstova SĆF za 2023. godinu pokazala je da prorežimski portali, u čak trećini tekstova u kojima napadaju kritičke novinare, objavljuju identičan ili gotovo identičan sadržaj, a svi kao izvor navode sopstveni medij.
Istog dana – u terminu od 18.30 do 19.30 – emitovana je centralna informativna emisija TV Pink Nacionalni dnevnik. Treći prilog bio je posvećen izjavi Tamare Skrozze.
I u ovom prilogu je novinarkina izjava netačno citirana, istrgnuta iz konteksta i predstavljena kao pretnja predsedniku Srbije.
U optužbama na račun Skrozze učestvovali su voditeljka emisije Nacionalni dnevnik i analitičar, vlasnik i urednik lista Informer, Dragan J. Vučićević.
Voditeljka dnevnika ocenila je da „monstruozne izjave ne jenjavaju” i da je „opoziciona novinarka poručila da je Vučića trebalo ubiti između 5. i 6. oktobra 2000”.
„Ona bi za ovo možda morala i krivično da odgovara, to je pitanje za tužioca. Dakle, vi pozivate na masovno ubistvo i je l’ to dozvoljeno i, druga stvar, da li se neko oglasio – neki NUNS, neki UNS, neki sindikat novinara, neko strukovno udruženje, neka nevladina organizacija, neka ambasada? Da li je neko rekao: ‘Ej, to što je rekla Tamara Skrozza je nedopušteno, to što je rekla gospođa Skrozza je straobalno, strašno, jezivo, poziv na streljanje, poziv na revolucionarnu pravdu. Ona bi izgleda ovde da sprovodi ono što su neki sprovodili ovde ’44-’45 godine – ono ubij po viđenju, otmi, ukini, zabrani, uništi. To je to. Dakle i…, negde možda i hvala Tamari Skrozzi što je sve to rekla, jer je pokazala ko su i šta su zapravo oni i šta je njihova politika. Njihova politika je bolesna mržnja, njihova politika je sada već, dakle… Oni više i ne kriju da je njihova politika ubijanje i poziv na ubijanje onih koji se politički ne slažu s njima, njihova glavna meta je, naravno, predsednik Vučić”, rekao je u prilogu Dragan J. Vučićević.
Drugi dan: Utorak, 30. jul
U utorak, drugog dana kampanje, gotovo polovinu naslovne strane dnevnog lista Informer činili su nadnaslov „Tajkunski mediji žale što nije bilo građanskog rata”, veliki naslov „Skroza: Vučića je trebalo ubiti još u oktobru 2000”, tvrdnja da je Skrozza izjavila da je „tokom tzv. Petooktobarske revolucije trebalo napraviti pokolj i da bi danas sve bilo drugačije da su tada likvidirani Aleksandar Vučić i još neki ljudi” i fotografija Skrozze i Aleksandra Vučića.
Dok je Vučićeva fotografija umerenih boja i dominantna na naslovnoj strani, fotografija Tamare Skrozze obrađena je filterom koji tabloidi gotovo po pravilu koriste kada pišu o kritičarima i kritičarkama režima, a kojim ih poružnjuju i dehumanizuju.
Ova vest je u izdanju Informera tog dana dobila status „udarne”, zauzevši prve strane novina.
U segmentu „Prelistavanje” emisije Novo jutro na TV Pink, gde voditelj Predrag Sarapa sa gostima analizira teme štampanih medija, u utorak su gostovali ministar bez portfelja Đorđe Milićević i advokat Pavle Stančić.
I u ovoj emisiji nastavljeno je širenje lažnih i manipulativnih izjava o Tamari Skrozzi, a novinarka je označena i kao neko ko „radi za interese drugih, a protiv interesa Srbije”.
Predrag Sarapa citirao je navode Informera o tome da je Skrozza izjavila „da je tokom revolucije oktobra 2000. trebalo likvidirati političke protivnike”, a kasnije se pitao da li to ima „karakter prizivanja nečeg, kao ‘nismo tada, mogli bi sada’”. On je pitao goste „da li su to huškači, oni koji inspirišu i oni koji podstiču, podstrekavaju”, zaključujući da je to „krivično delo”.
U okviru iste emisije, u segmentu „(Ne)zapaženo”, gostovao je narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović.
Voditelj Predrag Sarapa nastavio je da interpretira Skrozzinu izjavu kao pretnju Aleksandru Vučiću i pripisuje joj da je poželela „likvidaciju političkih protivnika”. Đukanović je rekao da postoji „jedan deo te takozvane lažne elite”, koja se „zalaže da sve one koji drugačije misle treba pobiti”.
Kampanja protiv Skrozze nastavljena je i kroz nacionalne dnevnike TV Pink, takođe u okviru jutarnjeg programa (oko 6 i oko 10 časova), kada je reemitovan prilog iz jučerašnje centralne informativne emisije o Skrozzinoj izjavi.
Uveče, u terminu od 18.30 do 19.30, u novom izdanju Nacionalnog dnevnika TV Pink, jedan od priloga bavio se pretnjama predsedniku Srbije.
Za potrebe tog priloga – u delovima kada novinarka TV Pink govori o pretnjama i govoru mržnje upućenim predsedniku – kao pokrivalice su korišćeni kadrovi iz gostovanja Tamare Skrozze u emisiji „Da sam ja neko” sa TV N1.
Montirajući prilog tako da uz novinarkine tvrdnje o pretnjama predsedniku idu pokrivalice iz Skrozzinog gostovanja, gledaocima se jasno nameće utisak da Skrozza saučestvuje u pozivanju na linč predsednika. Ovu nameru TV Pink dodatno potkrepljuje izjava sagovornika Darka Glišića, predsednika Izvršnog odbora Srpske napredne stranke i ministra za javna ulaganja, koji Skrozzinu izjavu interpretira kao poziv na „fizičku eliminaciju političkih protivnika”.
„Oni su sada potpuno ogolili ono što, de fakto, jeste njihov, da kažem, politički stav – nešto što dakle zaista preferiraju, a to je dolazak na vlast ne na način da vi pobedite planom, programom ili nekom idejom na korist građana Republike Srbije, već da na vlast dođete nasiljem ili, kako je rekla to Tamara Skrozza, fizičkom eliminacijom svih onih koji su vam politički protivnici. To nije više slučajno, to sada postaje jasno iskazana namera i u narednom periodu možete očekivati još eksplicitnije, još brutalnije, još odvratnije izjave koje idu u prilog ovome što govorim, jer obzirom da Srbija ne da nestaje već, rekao bih, dodaje gas u svom razvoju, njihova frustracija biće neuporedivo veća i na neuporedivo višem nivou”, rekao je, između ostalog, Glišić.
Treći dan: Sreda, 31. jul
Iako je praksa TV Pink da svoje priloge iz centralnog dnevnika ponavlja u dnevnicima narednog dana u neizmenjenom obliku, u sredu je reemitovan prilog od utorka, s neobjašnjenim i minimalnim izmenama.
U okviru jutarnjeg programa, u Nacionalnom dnevniku oko 6 časova prikazan je ponovo isti prilog iz jučerašnjeg dnevnika, ali su ovog puta izbačene pokrivalice sa likom Tamare Skrozze u delu u kom novinarka TV Pink govori o pretnjama i govoru mržnje prema predsedniku Srbije.
Međutim, u prilogu je ostala izjava ministra Darka Glišića, koji je interpretirao Skrozzinu izjavu kao poziv na fizičku eliminaciju političkih protivnika, čime je nastavljena kampanja protiv novinarke.
Darko Glišić gostovao je u sredu, trećeg dana kampanje, u segmentu „(Ne)zapaženo” emisije Novo jutro na TV Pink. On je Skrozzinu izjavu ocenio kao da je rekla „da svako ko drugačije misli treba da bude likvidiran” i istakao da je „vrlo opasna”.
Na konstataciju voditelja Predraga Sarape da Skrozza kaže da su to „izvrnute reči”, Glišić odgovara:
„Ma da, da, ja nisam čitao, ja sam slušao, dakle nemam šta ko da mi izvrće reči, nisu njene reči prenete tekstualno, pušten je video-snimak, valjda imate taj video-snimak, ja sam ga isto juče video na jednoj od televizija… Dakle, ja sam slušao njen govor šta je rekla, njihov plan je: nema veze što većina nije na našoj strani, nema veze što nas većina ne podržava, mi treba da otmemo vlast kroz ove laži i dezinformacije koje plasiramo, a onda ćemo da likvidiramo sve koji drugačije misle.”
I u jutarnjem programu TV Prva, u segmentu „Aktuelno”, voditelj Miloš Radenković pokrenuo je temu izjave Tamare Skrozze.
Sa gostima, analitičarom Nebojšom Krstićem i savetnikom premijera Predragom Rajićem, voditelj je razgovarao o pretnjama premijeru Milošu Vučeviću, nakon što je objavljeno da je pozitivan na koronavirus.
U studiju se govorilo o društvu u kom se stvara atmosfera nasilja, a jedna od poruka razgovora je da je u takvoj atmosferi normalno pretiti i želeti smrt predsedniku i premijeru države.
Na pitanje voditelja, u kontekstu Skrozzine izjave, „kakve posledice mogu da ostave takvi postupci uopšte”, Predrag Rajić je odgovorio:
„To je normalizacija nasilja, dakle, normalizacija nasilja. Jasno je dakle ko je meta – Aleksandar Vučić je meta, Miloš Vučević je meta zato što je najbliži saradnik Aleksandra Vučića. Oni njega sada mrze, preziru, žele mu sve najgore zato što radi odgovorno svoj posao i zato što prati politiku predsednika Aleksandra Vučića. I oni žele time da pošalju poruku da ko god je blizak Aleksandru Vučiću i ko god prati politiku Aleksandra Vučića, treba da završi isto kao on, a već su elaborirali kako treba da završi Aleksandar Vučić – tako što će biti ubijen. (…) I što je monstruoznije, to bolje. Što je morbidnije, to bolje. Što je sadističkije, to bolje. (…) Šta se dešava time i šta se time radi? Normalizuje se nasilje…”
U ovom razgovoru na TV Prva, izjava Tamare Skrozze je ubačena u kontekst aktuelnih pretnji funkcionerima i istovremeno predstavljena kao podrška normalizaciji nasilja u društvu. Voditelj TV Prva nije se ogradio od iznetih tvrdnji sagovornika, niti je Skrozzi omogućeno ravnopravno učešće u ovom razgovoru, iako je to zakonska i profesionalna obaveza emitera.
Pored televizija sa nacionalnom pokrivenošću, kampanja je nastavljena i na prorežimskim portalima.
Nakon što je pružio podršku Tamari Skrozzi, na meti Informera našao se profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski, koji je, gostujući na TV Nova S, izjavio da to što je Skrozza rekla nije ni za kakvu osudu i da to govore i misle i mnogi drugi ljudi.
Nedugo zatim na portalu Informera osvanuo je tekst pod naslovom „Veljanovski: To što je Tamara Skroza poručila da je 5. oktobra trebalo ubiti Vučića je sasvim normalno i to mislimo mnogi mi iz opozicije!“
Informer je u ovom tekstu citirao Veljanovskog uz tvrdnju da je „praktično poručio da su za njih pretnje upućene predsedniku Vučiću gotovo normalne i da je poziv na nasilje sasvim normalna stvar”.
Na ovaj način Informer je još jednom izneo neistine i manipulisao izjavama, što je iz Koalicije za slobodu medija ocenjeno kao nastavak „organizovane kampanje blaćenja koja se preliva i na druge medijske profesionalce”.
Ni ovaj Informerov tekst nije potpisan imenom autora ili autorke.
Saopštenje Ministarstva informisanja i telekomunikacija
Trećeg dana, kampanji protiv Skrozze pridružilo se i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.
U saopštenju koje potpisuje ministar Dejan Ristić, kao primer za „manifestaciju govora mržnje i otvorenog poziva na nasilje i/ili čak i na ubistva neistomišljenika kojima je ispunjen naš javni prostor” navodi se upravo Skrozzina izjava iz emisije „Da sam ja neko”. U saopštenju se dodaje:
„Teško je oteti se utisku da je gđa Skroza, u delu prethodno citirane izjave koja se odnosi na to da je Srbija u noći između 5. i 6. oktobra 2000. godine trebalo da ostane ‘bez nekih ljudi’, te da je ta noć trebalo da bude ‘nešto nalik onome što smo učili u knjigama istorije’, implicitno izrazila žaljenje zbog toga što u tim dramatičnim okolnostima pojedini državni zvaničnici nisu bili lišeni života. Svako naknadno pojašnjavanje ovog poprilično jasnog iskaza predstavljalo bi učitavanje u reči gđe Skroza onoga što one izvorno ne sadrže.”
Na ovaj je način Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, na čelu sa ministrom Ristićem, stalo na stranu tabloida i u saglasju sa njima manipulisalo i proizvoljno tumačilo izjavu Tamare Skrozze, s ciljem diskreditovanja i lažnog optuživanja novinarke. Istovremeno iz Ministarstva su potpuno zanemarili očigledne neistine iznete u prorežimskim medijima i njihovo neprofesionalno izveštavanje.
Povodom ovog saopštenja, Koalicija za slobodu medija ocenila je da ministar Ristić, „suprotno onome što je na sastancima sa novinarskim i medijskim udruženjima obećao, a to je zalaganje za profesionalno novinarstvo i očuvanje informisanja u javnom interesu, otvoreno staje u odbranu tabloidnog novinarstva čiji je uređivački koncept zasnovan na nepoštovanju pravila profesije, a guši svaku pristojnu kritičku misao”.
Zbog učešća u hajci na novinarku, Koalicija je tražila ostavku ministra.
Četvrti dan: Četvrtak, 1. avgust
U četvrtak se manipulacija izjavom Radeta Veljanovskog, u kontekstu Skrozzine izjave za N1, sa portala prenela u štampano izdanje Informera, dobivši mesto i na naslovnoj strani. Uz to je stajao i nadnaslov: „Skroz prsli hejteri podržavaju bolesne pretnje”.
Tako se u segmentu „Prelistavanje” jutarnjeg programa TV Pink, u kom voditelj i gosti čitaju štampane medije, četvrtog uzastopnog dana nastavio razgovor o Tamari Skrozzi.
Kod voditelja Predraga Sarape ovog puta su gostovali Predrag Azdejković, Nebojša Krstić i Dejan Bulatović.
Dok je prethodnih dana voditelj poklanjao apsolutno poverenje tabloidnim tvrdnjama da je Skrozza pozivala na nasilje i ubistva, ovog puta se ipak ogradio izjavom da nije bukvalno tako rekla, ali da se zna šta bi njena izjava značila.
Nakon kraćeg razgovora o odnosu opozicije i kritičara prema aktuelnoj temi iskopavanja litijuma, Sarapa se osvrnuo na temu sa naslovne strane Informera o izjavi Radeta Veljanovskog. I ovog puta je manipulisano i zlonamerno tumačena izjava.
Sarapa: Imamo tu jedan taj rečnik koji nije politički, koji je pre svega za pravosuđe – pitamo se šta ono radi, to tužilaštvo itd. po pitanju ovih pretnji… I sad na kraju dobijamo opšti napor tog dela političke scene da odbrane neodbranjivo. Evo sad brane ovu priču o tome da je neko trebalo da bude ubijen nakon Petog oktobra… Evo Rade Veljanovski: To što je rekla Tamara Skrozza apsolutno je nešto što je sasvim normalno, što ne govori samo ona, što govore mnogi drugi ljudi. Dakle, apsolutno nije ni za kakvu osudu. Ona je indirektno proučila da je ljude iz vlasti trebalo pobiti tokom prevrata Petog oktobra, on se s tim slaže…
Suprotno dosad svim iznetim tvrdnjama o Tamari Skrozzi u emisijama TV Pink, tek je u ovom razgovoru ostavljen prostor i za nešto drugačije tumačenje onoga što je izjavila na N1.
Razgovor je tekao ovako:
Krstić: Meni je zaista ovo žao za Tamaru Skrozzu, zato što ja nju znam ovlaš, dakle, ne privatno, ali znam je…
Sarapa: Veoma korektna, dobra novinarka, žao mi je.
Krstić: Učestvovao sam kod nje u emisiji, dakle, postavljala neka pitanja. To je jedna fina, pristojna, kulturna žena, inteligentna. Ja mislim da je ova njena izjava zaista nesrećna, mislim da je bolje da je nije dala.
Sarapa: Naravno.
Krstić: Ali to nije sveže, to je nešto izvučeno iz neke arhive. I sad u ovom kontekstu, kad imate svaki dan ove ludake koji vešaju Vučića, profesore, profesorku ovu uvaženu koja obećava ‘narod će mu presuditi’, je l’ Biljana Stojković na primer, i kad imate galeriju tih Jove Bakića i tih osoba koje su borderlajn, dakle vi imate kontekst koji vam onda svaku izjavu, koja je tako dvoznačna, da neki ljudi nestanu tokom noći… Ja ne znam šta je ona tačno mislila, možda nije uopšte to, možda se nespretno izrazila, možda je mislila na lustraciju. Mada, lustracija se dešava mesecima, a ne preko noći. Dakle, sad vi lustrirate mene i Dejana, i mi nestanemo, ujutru nas nema, i Srbija postaje srećna i bogata. Znači, izjava je i glupa i nesrećna, ali zato meni nije jasno zašto gospođa Skroza ne izađe i kaže: „Slušajte, jesam, malo sam rekla to dvoznačno, vidim da ima nedoumica, pogrešnog čitanja, mislila sam to, to, to i to.“ Nego imate odjednom ovu galeriju ovih nesrećnih likova koji uvek brane svoje, bez obzira, koji brane Dinka Gruhonjića kad govori šovinističke, antisrpske izjave, kada promoviše nacionalnu i versku netrpeljivost, oni ga brane, oni kažu: „Pa to je pravo na mišljenje.“ Ma nije to pravo na mišljenje, to je promocija nasilja. Nemaš pravo na to.
Sarapa: To je krivično delo.
Krstić: Imaš pravo da misliš, ali ne da promovišeš nasilje. Tako da mislim da gospođa Skrozza treba to da objasni, ako nije mislila ovo što joj se tvrdi da je mislila, a da se smanji ta histerija u javnosti…
Tamara Skrozza je još 30. jula za portal Cenzolovka izjavila:
„Ja zaista mislim da bi sve drugačije bilo da je ta noć 5. oktobra prošla drugačije. Pritom nisam mislila ni na kakva ubistva. Mislim da je trebalo pred nadležne pravosudne organe dovesti sve ljude iz tadašnje vlasti koji su zaslužni za događanja 90-ih godina. Ti ljudi nisu odgovarali na bilo koji način. I to je sve što se krije iza moje izjave.“
Obraćanje Aleksandra Vučića
U četvrtak, 1. avgusta, tokom obraćanja javnosti, u hajku protiv Skrozze se uključio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
U delu u kom mediji postavljaju pitanja, novinarka TV Pink pokrenula je temu Skrozzine izjave, ističući da ona tvrdi da se protiv nje vodi hajka, a da je „izjavila da je još Petog oktobra trebalo da se završi sa svima vama i to na isti način kako se završavalo kroz istoriju”.
Aleksandar Vučić odgovorio je:
„Ja mislim da je ona u pravu. Hajku sam vršio tako što sam ćutao i slušao šta je rekla o meni, reč nisam izgovorio do ovog trenutka, dok me vi niste pitali. Ja sam saglasan, trebalo je da me ubiju. Odmah da vam kažem, trebalo je da me ubiju. Eto, vidite, pogrešili su što me nisu ubili. Ja im i sada kažem, jedino rešenje da me pobedite je da me ubijete, drugo rešenje nemate. Požurite s tim.”
Podrška domaće i međunarodne zajednice
Redakciju Novinske agencije FoNet su u četvrtak posetili predstavnici Delegacije EU u Srbiji, Misije OEBS-a u Srbiji i ambasade Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke. Ovu posetu organizovali su na sopstveni zahtev u znak solidarnosti i podrške novinarki Tamari Skrozzi.
Oni su najavili da će o svemu obavestiti svoje pretpostavljene i diplomatske krugove u Beogradu, saopštio je tada FoNet.
Prethodno su, tokom kampanje, reagovale brojne ugledne međunarodne organizacije: Međunarodna i Evropska federacija novinara, Reporteri bez granica, OEBS, Koalicija za žene u novinarstvu…
Podršku Skrozzi pružile su mnoge medijske organizacije i novinarska udruženja, novinarski deo Stalne radne grupe za bezbednost novinara, polaznice i polaznici Škole digitalnog novinarstva u kojoj je Skrozza mentorka, organizacije civilnog društva, kolege i koleginice, veliki broj pojedinaca kroz kampanju „Skroz uz Skrozzu”…
Prvi avgust je ujedno bio i poslednji dan ove višednevne kampanje protiv novinarke.
Zaključak
Analiza kampanje protiv Tamare Skrozze jasno pokazuje kako funkcioniše sinhronizovani ciklus napada na novinare u Srbiji koji inicira državni vrh.
Kampanja protiv novinarke započela je gostovanjem ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića na TV Pink, kome je, kako je rekao, neko noć pre toga javio za njenu spornu izjavu.
Narednih dana u kampanji su učestvovali i drugi predstavnici vlasti: Ministarstvo informisanja i telekomunikacija na čelu sa Dejanom Ristićem, ministar za javna ulaganja Darko Glišić, ministar bez portfelja Đorđe Milićević, savetnik premijera Predrag Rajić, narodni poslanik Vladimir Đukanović i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Na ovaj način su državni funkcioneri i organi vlasti iskoristili svoje pozicije moći za javnu diskreditaciju višestruko nagrađivane novinarke.
Predstavnici vlasti su amplifikovali tvrdnje tabloidnih medija, kroz tumačenje izjave Tamare Skrozze i optuživanje novinarke za pozive na nasilje i ubistva. Takvim narativom uticali su na kreiranje negativnog odnosa javnosti i prorežimskih medija prema Skrozzi, čime su doprineli dodatnom širenju i pogoršanju kampanje koja je protiv nje vođena, a posledično i ugrožavanju njene bezbednosti.
Diskreditujući i optužujući stavovi državnih funkcionera i organa vlasti postavili su temelj prorežimskim medijima i analitičarima za dalje napade na Skrozzu.
Intenzivna i koordinisana kampanja blaćenja trajala je puna četiri dana na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću i u najtiražnijim dnevnim novinama i njihovim portalima.
Manipulisanjem i izvrtanjem izjave Tamare Skrozze, prorežimski mediji i njihovi sagovornici kontinuirano su diskreditovali i lažno optuživali novinarku za pozive na nasilje i ubistva.
Baveći se ovom temom, voditelji nisu prekidali goste, upozoravali ih na moguće kršenje ljudskih prava, niti se ograđivali od spornih izjava. Na taj način su televizije prekršile obaveze koje emiterima nalaže član 4 Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga. Interpretirajući Skrozzinu izjavu kao pretnju ubistvom, televizije su prekršile i stav 1 člana 61 Zakona o elektronskim medijima, koji kaže da je „pružalac medijske usluge, u odnosu na svoj programski sadržaj, u skladu sa svojom programskom koncepcijom, dužan da obezbedi slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje”.
Uprkos svojoj profesionalnoj i zakonskoj obavezi, prorežimski mediji nijednom nisu dali prostor Tamari Skrozzi da se izjasni povodom teme čija je glavna učesnica. Televizije su time prekršile član 8 Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, koji nalaže emiteru da, ako se u programu objavljuju informacije u vezi sa kojom određeno lice ima opravdan interes da se izjasni, pruži mogućnost tom licu da odgovori na objavljenu informaciju, odnosno da učestvuje u raspravi na ravnopravan način.
Kršeći profesionalne standarde i zakonske obaveze, mediji su tokom ova četiri dana koristili zapaljivu retoriku kojom su, potpomognuti izjavama predstavnika vlasti i analitičara, direktno uticali na kreiranje negativne slike o Tamari Skrozzi, čime su potencijalno mogli da ohrabre širu javnost da nastavi napade i time ugrozi njenu bezbednost.
Pošto ovakve kampanje očigledno polaze iz državnog vrha, teško je očekivati reakcije državnih organa kojima će se sprečiti ili adekvatno sankcionisati oni koji pokreću i sprovode kampanje protiv neistomišljenika u Srbiji.
Za regulaciju sadržaja na televizijama zaduženo je Regulatorno telo za elektronske medije, koje u slučaju kampanje protiv Tamare Skrozze nije reagovalo, ili – ukoliko jeste – to nije transparentno objavilo i o ishodu obavestilo javnost.
Kad je reč o štampanim medijima, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija moglo bi da inicira prekršajne postupke protiv novina i portala koji šire sporan sadržaj, onaj kojim se krše zakonske obaveze. Međutim, u slučaju Tamare Skrozze, ovo ministarstvo odabralo je da saučestvuje u koordinisanoj kampanji.
Kraj kampanje protiv Skrozze koincidira sa podrškom velikog dela domaće javnosti i važnih aktera međunarodne zajednice, mada se ne može utvrditi njen stvaran uticaj na prestanak hajke.
U tom smislu, preporuka je da međunarodne organizacije nastave da vrše pritisak na vlasti u Srbiji kako bi se poboljšao položaj novinara i osiguralo poštovanje medijskih sloboda. Istovremeno, medijska zajednica u ovakvim slučajevima treba da pokaže veću solidarnost kroz zajedničke inicijative, javne osude i podršku ugroženim kolegama i koleginicama.
Rad na povećanju svesti javnosti o važnosti slobode govora i medija, i posledično podrška građana, takođe može pomoći smanjenju efekta koordinisanih kampanja blaćenja protiv novinara i novinarki.
