8. mart 2023.
Bivši komandant ozloglašene Jedinice za specijalne operacije, Milorad Ulemek Legija, odbio je danas da odgovara na pitanja sudskog veća, tužilaštva i odbrane u procesu koji se pred Apelacionim sudom vodi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, ali je ostao iza svega što je do sada svedočio. Braća Miloš i Aleksandar Simović takođe nisu želeli da odgovaraju na pitanja, odbijajući i da učestvuju u ovom procesu
Piše: Tamara Spaić, Slavko Ćuruvija fondacija
Bivši komandant Jedinice za specijalne operacije, korišćene u brojnim političkim atentatima, Milorad Ulemek Legija odbio je da danas odgovara na pitanja sudije, tužilaštva i odbrane u procesu koji se pred Apelacionim sudom vodi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
On je potvrdio da ostaje iza svega što je do sada svedočio:
„Nemam ništa ni da dodam, ni da oduzmem u odnosu na ono što sam rekao na prvom ročištu u ovoj istoj sudnici, u ovom istom sudu. Ostajem pri svemu. Sve ovo sam već govorio. Sve je u zapisniku. Stojim iza toga“, uporno je ponavljao na sva pitanja sutkinje Vesne Petrović, koja je, kao članica petočlanog veća, vodila današnji pretres.
Članovi bivšeg zemunskog kriminalnog klana, braća Miloš i Aleksandar Simović takođe su danas dovedeni kao svedoci u postupku koji se vodi protiv čelnika ozloglašenog Resora državne bezbednosti iz vremena režima Slobodana Miloševića – Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, koji je u bekstvu.
Braća Simović su takođe odbila da odgovaraju na pitanja. Miloš Simović je rekao da se ničega ne seća i da zato ne ostaje pri onome što je do sada govorio i da „ne bih sebe izlagao neprijatnostima“.
Aleksandar Simović je rekao da ostaje pri svemu što je svedočio, ali sada „ne želi da učestvuje“.
Sutkinja Vesna Petrović je svoj trojici postavljala brojna pitanja i pored toga što su odbijali da odgovaraju. Pitala je da li imaju neka, bilo kakva saznanja o ubistvu Slavka Ćuruvije, ko je naredio, ko i kako izvršio. Takođe, da li imaju neposredna ili posredna saznanja, da li su nešto od nekog čuli.
U pojedinim trenucima je išla u detalje pominjući specifične okolnosti o kojima su ranije govorili u svedočenjima. Na sve je dobijala isti odgovor – ne žele da odgovaraju na pitanja.
Sva tri svedoka dovedena su iz zatvora Zabela u Požarevcu gde izdržavanju dugogodišnje kazne za ubistvo premijera Zorana Đinđića, bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića, ubistvo na Ibarskoj magistrali i atentat na Vuka Draškovića.
VAŽNA SVEDOČENJA ZA PODIZANJE OPTUŽNICE
Suđenje se, zbog bezbednosnih mera, odvija u Posebnom odeljenje Višeg suda za organizovani kriminal, gde su sva trojica sprovedeni u koloni policijskih marica, pod brojnom pratnjom. U sudnicu su uvedeni sa licicama, koje su im skinute pre nego što su stupili za govornicu, u zatvorskim sivim košuljama. Delovali su potpuno mirno, osim što je Miloš Simović, stojeći pred sudijama, sve vreme istezao glavu i vrat, kao pred trening.
Legija je čak, izlazeći nakon svedočenja, nonšalantno rukom pozdravio nekoga u sudnici. Mahnuo je u pravcu optuženih i publike.
Miloš Simović je svoje današnje svedočenje pred sudom završio čestitajući sudiji 8. mart:
„Mogu samo da vam čestitam 8. Mart. Izvinjavam se što to nisam uradio odmah. Svako dobro“, obratio se Miloš Simović sudiji Petrović pred izlazak.
Na pitanje sutkinje Vesne Petrović, da li im je neko pretio i da li su pod nekim pritiskom vezano za ovo pojavljivanje na sudu, sva trojica su kategorički rekli da sada nije bilo pretnji, na koje su se, inače, pozvali kada su prilikom prethodnog pojavljivanja na ročištu u procesu za ubistvo Ćuruvije, odbili da odgovaraju na pitanja.
Prilikom prvog svedočenja na sudu, u septembru 2016. godine, sva trojica su rekla da ostaju pri svemu što su svedočili pred tužiocem, u januaru 2014. godine. A ta svedočenja su, posebno iscrpno svedočenje Milorada Ulemeka Legije, potvrđeno iskazima braće Simović, bila ključna karika za podizanje optužnice. Ova svedočenja, zajedno sa izveštajem o mobilnoj komunikaciji optuženih Romića i Kuraka u vreme ubistva, koji ih smešta na mesto zločina, dovela su i do dve presude od ukupno 100 godina zatvora, koliko im je odredilo prvostepeno sudsko veće.
Zato su tokom njihovog svedočenja, a posebno nakon što su Ulemek i braća Simović izvedeni iz sudnice, optuženi i njihovi advokati stavljali primedbe i tražili da se ova svedočenja izuzmu iz procesa za ubistvo Slavka Ćuruvije i optužnica protiv njih odbaci.
Kako je govorio Legija?
Podsetićemo zašto je Milorad Ulemek Legija ključni svedok optužnice iako nema, kako je i danas rekao, neposredna i direktna saznanja o tome ko je naredio i izvršio ubistvo novinara. Ali i da ima – posredna, kako je na pitanje sudije potvrdio.
Prema Legijinom svedočenju pred zamenikom tužioca za organizovani kriminal Milenkom Mandićem, obavljenom u Zabeli 8. januara 2014. godine u šest popodne (iako advokatica Zora Dobričanin Nikodinović uporno na sudu i novinarima ponavlja da je saslušanje obavljeno „u to gluvo doba noći“ prim. nov.) bivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković ga je pozvao u Beograd na sastanak i nakon njega, u hodniku, pitao „da li je jedinica može i da li je sposobna da izvrši jedan poseban zadatak“. Kada je Ulemek pitao o kakvom zadatku je reč, Marković je odgovorio „da je potrebno da se ukloni jedno lice koje trenutno svojim neprijateljskim delatnostima ozbiljno ugrožava bezbednost države“.
Ulemek, prema svom tadašnjem svedočenju, nije saznao o kome se radi, ali je precizirao da se taj razgovor dogodio u vreme NATO bombardovanja, 29. ili 30. marta. Legija je tada rekao da zbog angaživanja JSO na Kosovu ne može da odvoji ljude da dođu u Beograd i „desetak dana“ učestvuju u operaciji koju je Marković tražio.
ADVOKAT SLOBODAN RUŽIĆ: SVEDOČENJA LEGIJE I BRAĆE SIMOVIĆ SU LEGALNA
Advokat Slobodan Ružić koji zastupa oštećene, Jelenu i Radeta, decu Slavka Ćuruvije, nakon današnjeg ročišta zaključio je da „nije bilo realno očekivati od Legije da danas nešto više priča“. Pogotovo se, smatra Ružić, nije moglo očekivati da kaže nešto novo.
„Odbrana sve vreme negoduje zbog svedočenja Legije i braće Simović. Međutim, njihove izjave su potpuno zakonite i odbrana nema osnova da ih osporava. Sve je urađeno po zakonu, na osnovu naloga istražnog sudije, tužilac je imao naredbu, dao im je neophodna upozorenja“, ističe Ružić.
Kada je ponovo, u drugoj polovini aprila, pozvao Markovića da kaže da može da se prihvati zadatka, Marković mu je odgovorio da je on izvršen. Ćuruvija je, da podsetimo, ubijen 11. aprila 1999. godine.
Prvi put je, svedoči dalje Legija, od Markovića čuo za Ćuruviju, 2000. godine, kada su bili angažovani da pomognu u nekom „hapšenju na Čukarici“ i kada su Ratko Romić i Miroslav Kurak bili određeni kao takozvani „navigatori“ (operativci iz Službe koji ukazuju na licu mesta ko treba da se uhapsi). Kada je Ulemek pitao Markovića ko će biti „navigatori“, on je odgovorio „ona dvojica Radonjinih što su ubili Ćuruviju“.
Takođe, Ulemek je svedočio i da mu je Marković, kad je već bio uhapšen, iz zatvora naručio da se „ukloni“ Kurak jer suviše priča, a on je za to angažovao pripadnike „zemunskog klana“. Konkretno, Miloš Simović je bio zadužen da prati Kuraka i Romića i ubije ih, po naređenju šefa „zemunaca“ Dušana Spasojevića.
O tome je pred tužiocem svedočio Miloš Simović koji se danas „ničega ne seća“ i objasnio da je likvidacija i bila naručena zbog toga što su Kurak i Romić ubili Ćuruviju.
Legijino svedočenje pred tužiocem u Zabeli završeno je pre osam sati uveče i prepuno je, kako smo saznali iz prethodnog procesa, uverljivih detalja i opisa susreta sa Radomirom Markovićem, koji je kao njemu nadređen u to vreme, na njega ostavljao snažan utisak.
Svedočenje je takvo da sudsko veće koje je u prvostepenom postupku odlučivalo o ovom slučaju, nije moglo da ga izbaci kao što to već osam godina traži odbrana. Sada je na Apelaciji da odluči da li će svedočenja Legije i braće Simović ostati u predmetu. Njihovo današnje pojavljivanje u sudu neće im mnogo biti od pomoći.
TUŽILAC MANDIĆ O MISTERIOZNOM USB-u
Tokom celog procesa ubicama Slavka Ćuruvije, odbrana se trudi da iz spisa predmeta izbaci izveštaje o mobilnoj komunikaciji optuženih, tvrdeći da sadrže podatke kojima je „manipulisano“. Takođe, tvrde da izveštaj o komunikaciji krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima jer je, navodno, bez odluke suda, prečešljavana komunikacija građana na dan ubistva.
Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović je, na prethodnom ročištu, predložila da se kao novi dokaz izvede dopis tužioca iz koga se vidi da on povlači neki USB. Kako je objasnila, tog USB-a sa podacima o mobilnoj komunikaciji nema u spisima predmeta. To je dokaz, smatra Dobričanin Nikodinović, koji pokazuje da je tužilaštvo manipulisalo podacima, „nameštalo“ ih i „štimovalo“.
Sudskom veću nije bilo jasno na šta je advokatica tačno mislila, pa su danas pozvani i advokatica i tužilac da to razjasne.
„Tražimo da se svi nosači podataka, uključujući i taj USB donesu ovde“, rekla je Dobričanin Nikodinović.
Sutkinja Vesna Petrović: Tužioče, koja je sadržina USB-a?
Tužilac Milenko Mandić: Od 2005. g. sam lično radio na tom predmetu. Hiljade provera, razgovora sa zatvorenicima po Zabeli, sa pripadnicima BIA i MUP… tražili smo podatke vezano za ovaj događaj. Gledalo se na svaki način da se otkriju počinioci. Taj USB je jedan mali nosač podataka, memorije svega 8 gigabajta. Na tom USB-u su dostavljeni BIA Ivici Petroviću iz BIA izveštaji sa podacima o licu mesta. To je sve bilo pre nego što smo dobili kompletnu dokumentaciju o mobilnoj komunikaciji.
Taj USB je potpuno nebitan, na njemu nije bio procesno vredan izveštaj koji bi tužilaštvu nešto govorio. Mislim da je bio listing sa lica mesta, pre nego što se pristupilo čitanju svih podataka od svih mobilnih operatera. Kompletan izveštaj sa svim podacima o svim telefonima dobijen je srećnim okolnostima. To je bila ogromna količina podataka. Ne bi mogao da stane na 100 tih USB-ova.
Osim paušalne izjave da je tim podacima manipulisano, nismo dobili objašnjenje kako je moguće manipulisati tim podacima. Nama je samo godinu dana trebalo da pronađemo softver, program za čitanje tih podataka. Odbrana je uvek išla površno, nikad nijedno objašnjenje zašto su nezakoniti. Članovi komisije koji su na tome radili su stručna lica, kriminalistička policija, inspektori BIA, godinama je rađeno da se ti podavci uvežu“, objasnio je tužilac Mandić, koji je iskoristio i priliku da doda da su snimci sa kamera u hodniku tužilaštva, koje takođe traži ova advokatica, zahtev koji bi neke zaštićene svedoke mogao da košta života .
Sutkinja Vesna Petrović se nakon toga obratila advokatici Zori Dobričanin Nikodinović više konstatacijom, nego pitanjem: „Dakle, to su ti dokazi? To je razlog zašto tražite taj dokaz.“
Ratko Romić (desno) ispred suda (foto: Danica Đokić / Slavko Ćuruvija fondacija)
Marinkov traži da se iskazi ova tri svedoka odbace
Optuženi Ratko Romić danas je, nakon svedočenja Aleksandra Simovića istupio sa primedbom da je tužilac Milenko Mandić lažno „insisnuirao“ da se svedocima preti i danas, a posebno prilikom njihovog pojavljivanja na sudu 2016. godine. U nameri da diskredituje braću Simović kao pouzdane svedoke, Romić je rekao:
„I MUP i BIA i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija istraživali su, po naredbi suda, da li neko preti svedocima. Iz njihovih izveštaja se vidi da im niko nije pretio. Iz njih se vidi da su Simovići lagali da im je neko pretio. I tužilac je insisnuirao da je ovim svedocima prećeno. To je potpuno nekorektno od strane tužioca“, rekao je Romić.
Advokat Vladimir Marinkov, koji zastupa Radomira Markovića je, citirajući „Što se grbo rodi, to vreme ne ispravi“, zatražio da se iskazi ova tri svedoka izuzmu iz predmeta.
Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović je podvukla da je iz njihovih današnjih svedočenja „jasno da oni ništa ne znaju vezano za ubistvo Ćuruvije“.
„Oni nikad nisu slobodno pričali i izmišljali, nego su naterani i na njih je vršen pritisak. Oni to dok su u zatvoru ne mogu da kažu. Možete da preslušate, ne da čitate, njihova svedočenja u zatvoru, bez branioca, vidi se nisu slobodni, na trpe pritisak. Preslušajte kako su zvučali njihovi iskazi u toj gluvoj noći 2014. godine“, rekla je Dobričanin Nikodinović.
Kurakov advokat Stevan Protić insistirao je da je priča o tome da je Kurak pucao u Ćuruviju „ulična, čaršijska priča“. Tvrdio je i da su „ovi svedoci bili manipulisani“, a za manipulaciju je optužio predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara Verana Matića, nazvavši ga „šabačkim gimnazijalcem“.
„Tražim da sud naloži tužiocu da kaže od koga je čuo da je Kurak pucao u Ćuruviju. Šta god da je rekao Ulemek, ne postoji to da je rekao da je Kurak ubio Ćuruviju. Ko su ovi Radonjini? Taj dokaz o pucanju Kuraka je manipulacija i izmišljotina tužioca“, rekao je advokat Protić.
Na kraju je Milan Radonjić zatražio da sud pribavi podatke iz BIA koja će dokazati da Franko Simatović, u vreme ubistva zamenik načelnika RDB-a, nije imao kancelariju u Drugoj upravi, na način kako je to Milorad Ulemek Legija opisao u svom svedočenju o sastanku sa Radomirom Markovićem.
„Molim vas i da od BIA zatražite bilo kakav podatak o bilo kakvom angažovanju JSO od 1. januara do 2. oktobra 2000. godine. Apsolutna je izmišljotina o hapšenju na Čukarici“, dodao je Radonjić trudeći se da još jednom pobije svedočenje Milorada Ulemeka, iako je on danas odbio da svedoči.
Sutkina Vesna Petrović je nakon toga prekinula pretres i rekla da će se on nastavili 28. marta, što je bio rezervni datum za ovaj postupak pred apelacijom.
Prvobitno je sud zakazao suđenja tokom cele ove nedelje, ali nije dato objašnjenje zašto se ne nastavlja sutra i preksutra. Deo razloga je u tome što sudsko veće nije još donelo odluku o zahtevima tužilaštva i odbrane da se dokazni materijal dopuni.
Tužilaštvo je predložilo da se u predmet uvrste svedočenja pripadnika pratećeg odeljenja RDB-a, koji su uoči ubistva 24 sata neprekidno izveštavali o svakom kretanju Slavka Ćuruvije, da bi, po naredbi Milana Radonjića ono naglo bilo prekinuto neposredno pred ubistvo. Odbrana, pak, traži da se u sud donesu svi zapisi na kojima je zabeležena mobilna komunikacija između optuženih u vreme ubistva Slavka Ćuruvije i to da bi dokazala da ti zapisi nisu verodostojni i da je njima „manipulisano“.
Marković, Radonjić, Romić i Kurak dva puta su u prvostepenom postupku osuđeni na ukupno 100 godina zatvora za ubistvo Ćuruvije. Apelacioni sud je obe, gotovo identične, presude ukinuo. Proces se sada vodi pred apelacijom posle žalbi tužioca i odbrane na drugu presudu
