4. februar 2021.
Jedan od najvažnijih svedoka optužbe za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, Stevan Nikčević, u vreme zločina zamenik šefa beogradskog centra RDB-a – koji je tokom svedočenja rekao da je okrivljeni Milan Radonjić bio prvi načelnik u istoriji Službe koji je rukovodio nečijim praćenjem – danas je od strane odbrane okrivljen i za to da zbog njega još uvek nije rešeno ovo ubistvo.
Piše: Tamara Spaić
Sudija Snežana Jovanović je, uz nekoliko opomena da se ne ulazi u analizu dokaza, ipak omogućila okrivljenima i njihovim advokatima da ekstenzivno analiziraju i osporavaju optužnicu. Danas je zato razmotreno svega 10 od predloženih 108 svedoka.
Ako se nastavi ovim tempom, umesto očekivanog brzog prolaženja kroz ceo predmet, samo za davanje primedaba na svedoke biće potrebna bar dva meseca (budući da se mesečno zakazuju po četiri zasedanja) i ko zna još koliko za prolazak kroz priložene dokumente iz suđenja koje je prethodno trajalo četiri godine.
Odbrana: Ubistvo Ćuruvije nije rešeno zbog Nikčevića
Današnji fokus odbrane na Stevana Nikčevića – u aprilu 1999. zamenika načelnika beogradskog centra RDB-a Milana Radonjića – ni najmanje ne čudi jer je upravo ovaj svedok ukazao na to da je okrivljeni Radonjić, optužen da je neposredno organizovao ubistvo Slavka Ćuruvije, naloge dobijao od nekog van Službe i čudno i neprofesionalno se ponašao na dan ubistva, posebno kada je, kako je Nikčević svedočio, naglo prekinuo praćenje i nagovestio „primenu drugih mera“ koje su u ovom slučaju mogle značiti ubistvo.
Okrivljeni i njihovi advokati iskoristili su današnju sednicu da u različitim varijantama kažu da je Nikčević „lagao“, da je u pitanju „bezbednosno“ problematičan radnik Službe koji je kršio propise i zakon, radio za Amerikance, čak i da je glavni razlog što ni 22 godine nakon ubistva nemamo rešen taj slučaj.
Verovatno i zato što je Nikčević bivši visoki funkcioner Službe koji nije imao problem da pred sudom izjavi kako nije video „nikakav razlog da se Radonjić izveštava iz minuta u minut i da načelnik Centra lično izda nalog, a da ostali samo prosleđuju“.
„Mi smo taj događaj doživeli sa strahom i zebnjom, nismo imali slobodu ni da komentarišemo sa kolegama kao što smo ranije radili“, rekao je Nikčević svedočeći u novembru 2015. godine, dodavši da tada „prvi put u istoriji Službe načelnik Centra rukovodi akcijom i vrši konsultacije sa nekim van Centra“.
„Zbog toga što je Stevan Nikčević ispred SPO-a došao na poziciju koministra policije posle 5. oktobra, mi do danas nemamo rešeno ubistvo Slavka Ćuruvije“, konstatovala je povišenim glasom Zora Dobričanin Nikodinović, advokatica koja brani okrivljene Milana Radonjića i Ratka Romića.
Okrivljeni i njihovi advokati iskoristili su današnju sednicu da u različitim varijantama kažu da je Stevan Nikčević „lagao“, čak i da je glavni razlog što ni 22 godine nakon ubistva nemamo rešen taj slučaj
Da podsetimo, i tokom svedočenja Stevana Nikčevića u prvostepenom postupku advokati odbrane su se ponašali na granici incidenta.
Advokat Vladimir Marinkov, koji zastupa prvooptuženog Radomira Markovića, bivšeg šefa republičkog DB-a, diskvalifikaciju Nikčevića kao svedoka počeo je konstatacijom da je on imao „jake subjektivne stavove prema okrivljenima“ i da je bio „posebno kivan na Markovića i Radonjića“.
Rekao je da je on lice koje je izdalo nalog za praćenje Slavka Ćuruvije, iako to negira, kao i da je upravo Nikčević „dokaz o nelegalnosti svih materijala koji se koriste u postupku“ jer u listinzima svih mobilnih telefona ljudi koji su povezani sa ubistvom – samo njegovog telefona nema.
„On po listinzima nije imao nijedan ni dolazni ni odlazni poziv, a rekao je da je sigurno tog dana koristio mobilni telefon, pogotovo što je i radio tog dana. To dokazuje sve o nelegalnosti“, rekao je Marinkov.
On je, između ostalog, pozvao sud da posebno obrati pažnju na iskaz operativca Predraga Gikića koji je bio jedan od policajaca koji su pratili Ćuruviju, a svedočio je da u trenutku ubistva Ćuruvija nije više bio interesantan Službi, jer su njegove novine bile ugašene. Ali, kako je rekao Marinkov, „ono što Gikić nije znao, to su Ćuruvijini kontakti sa strancima“.
Podsetimo, Gikić – koji je bar pola godine prisluškivao Ćuruviju – pred sudom je rekao i sledeće:
„Slavko Ćuruvija nije bio izdajnik zemlje, na osnovu onoga što ja znam, ali jeste bio bezbednosno interesantno lice…“, objasnivši da je tako bilo prema tada važećim kriterijumima Službe, dok danas Ćuruvija ne bi bio bezbednosno interesantan.
Marinkov je istakao i svedočenje Radomana Božovića koji je rekao da je pratnja Ćuruvije prekinuta 20-30 minuta pre nego što se navodi u optužnici i da je prekid naložio Zoran Pavić, tada načelnik Devetog (pratećeg) odeljenja, koji mu je to i rekao.
Takođe je istakao svedočenje Nebojše Sokovića i Ratka Ljubojevića, koji su bili vozači i kuriri pri štabu Centra RDB-a, i tvrdili da je Radomir Marković imao samo jedan sastanak sa Legijom, „što znači da je Ulemekov iskaz o sastanku sa Markovićem netačan“.
Zora Dobričanin Nikodinović je kao veoma značajno istakla svedočenje Jelene Ćuruvije Đurica, ćerke ubijenog novinara, o ponašanju pripadnika Ćuruvijinog ličnog obezbeđenja koji nisu bili s njim tog dana i govorila o njihovim navodnim pretnjama povodom nekog duga koji im nije isplaćen.
I advokati i okrivljeni se pozivaju na svedočenje Branke Prpe
„Ona je u startu dala pravac koji nikog nije zanimao dok ja nisam postavila pitanje o tome na glavnom pretresu“, rekla je Zora Dobričanin Nikodinović, a zatim prešla na isticanje značaja svedočenja Branke Prpe, koja je jedini direktni svedok i oštećena u postupku, a koja je svedočila da je videla samo jednog napadača i, kako kaže advokatica, dala opis koji je u suprotnosti sa onim kako izgledaju okrivljeni Ratko Romić i Miroslav Kurak.
„Njen iskaz ničim nije opovrgnut, osim spekulacijama. Njeno sećanje je autentično i dobro očuvano. Ona nema problem sa vidom na toj distanci i svedoči da Kurak nije ubio i da Romić nije bio tamo“, rekla je advokatica Dobričanin Nikodinović.
Najviše se zadržala na ocrnjivanju Stevana Nikčevića i rekla da je Branko Crni (zamenik načelnika RDB-a Radomira Markovića) ispričao da je Nikčevićeva porodica izbegla u Budimpeštu i tamo bila pod obradom Amerikanaca.
Rekla je da je upravo Nikčević kršio zakon kad izveštaj „Ćuran“ nije dostavio tužilaštvu, a suprotno pravilima je taj izveštaj „izneo i dostavio Dušanu Mihajloviću (ministru policije u prvoj DOS-ovoj vladi, prim. aut.), da je jedini bio „nedodirljiv“ kada je komisija istraživala ko je i kako radio u Službi vezano za Ćuruviju, da jedino njegov mobilni telefon nije zabeležen u listingu.
„On je lično izdao preko 20 naloga za prisluškivanje telefona Slavka Ćuruvije i to nije rekao Radonjiću kad ga je obavestio da je Ćuruvija u stanu primio novac. Nenormalno, nemoguće i neverovatno je da neko ko je u trenutku ubistva zamenik načelnika CRDB-a, posle 5. oktobra postane koministar policije. Baš u njegovo vreme komisija ispituje šta je rađeno, ali je on za komisiju bio nedodirljiv. Na mnoga moja pitanja je rekao ‘ne znam’, ‘ne sećam se’ i videlo se da na konkretna pitanja neće da odgovori. Bio je privilegovan svedok“, rekla je, između ostalog, Romićeva i Radonjićeva advokatica.
Marković ističe Prpu, Radonjić – Nikčevića
Prvookrivljeni Rade Marković najviše je insistirao na tačnosti i važnosti svedočenja Branke Prpe, za koju je rekao da je dala „opis Luke Pejovića“ kao lica koje je ubica i istakao značaj svedočenja Nebojše Sokovića i Ratka Ljubojevića koji su, kao što je već napomenuo njegov advokat, u potpunosti potvrdili Markovićeve navode o samo jednom susretu sa Legijom nakon ubistva Ćuruvije.
Drugookrivljeni Milan Radonjić se takođe fokusirao na ocrnjivanje Stevana Nikčevića. Rekao je da je to „svedok koji je lagao“. Predstavio ga je kao nedoličnog, rekavši da je „bio pod merama dok je bio u Službi“ i dodao da je, pošto je sam tražio da napusti Službu, Nikčević hteo da se zaposli u Ministarstvu spoljnih poslova, ali mu je Služba dala negativno mišljenje „zbog bezbednosnih razloga“. Rekao je da njihovi odnosi nisu bili loši iz privatnih razloga.
Ako se nastavi ovim tempom, umesto očekivanog brzog prolaženja kroz ceo predmet, samo za davanje primedaba na svedoke biće potrebna bar dva meseca (budući da se mesečno zakazuju po četiri zasedanja) i ko zna još koliko za prolazak kroz priložene dokumente iz suđenja koje je prethodno trajalo četiri godine
S druge strane, Nikčević je, svedočeći pred istim ovim sudom o ponašanju Radonjića na dan ubistva Ćuruvije, rekao:
„Načelnik (Radonjić) kaže: ‘Možda ćemo morati da primenimo druge mere, sačekajte da se konsultujem’, tri minuta kasnije prekida mere, neposredno potom je Ćuruvija ubijen. Govorim o atipičnim nalozima sa kojima se nikada nisam susreo. U analima Službe od 1945. nikad se to nije desilo, da ja znam.“
Okrivljeni Ratko Romić pozvao se na svedočenje Nebojše Sokovića, za koga je rekao da je u trenutku ubistva bio šef ekipe na terenu koja je pratila Ćuruviju, i koji se nalazio kod Doma omladine kad je pozvao Zorana Pavića, načelnika Devetog odeljenja, koji ga je tada telefonom obavestio da je praćenje obustavljeno.
Ovo je posebno značajno za utvrđivanje trenutka do kad je Ćuruvija praćen. Tužilac tvrdi da su operativci sa terena povučeni samo koji minut pre nego što su Romić i Kurak ubili Ćuruviju ispred kuće u kojoj je živeo, dok okrivljeni Radonjić kaže kako je praćenje prekinuto dok je Ćuruvija sedeo u restoranu Kolarac, nekih pola sata pre ubistva.
Kao i prethodna dva dana, suđenje je prekinuto posle samo dva sata. Naredna četiri zasedanja zakazana su za 1, 3, 22. i 23. mart, kada će biti nastavljeno izjašnjavanje o svedocima. Sudija Snežana Jovanović je danas najavila da će za završne reči svima ostaviti mnogo više vremena nego što je to bio slučaj u prvostepenom postupku, zato što se sada, kako je rekla, po ubrzanoj proceduri prolazi kroz ceo predmet.
