2. februar 2021.
Na ponovljenom suđenju za ubistvo Slavka Ćuruvije, Radomir Marković i Milan Radonjić negirali krivicu, a sudsko veće odlučilo da tužiocu Mandiću dva puta oduzme mogućnost da postavi pitanje Radonjiću i pored toga što je njegovo objašnjenje o razlogu za obustavljanje praćenja pred ubistvo novinara ostalo nedorečeno
Piše: Tamara Spaić
Prvookrivljeni i drugookrivljeni u slučaju ubistva novinara i izdavača Slavka Ćuruvije, Radomir Marković i Milan Radonjić, nekada na čelu republičkog i beogradskog centra Resora državne bezbednosti (RDB), izneli su danas, u ponovljenom postupku, svoju odbranu.
Nijedan novi dokaz se nije čuo. Marković je insistirao na tome da nema dokaza protiv njega, a Radonjić da je besprekorno profesionalno radio svoj posao.
Marković: Ćuruvijinim pisanjem bavilo se Ministarstvo informisanja, a ne RDB
„Nisam učinio ništa što mi se optužnicom stavlja na teret. Navodi optužnice nisu utemeljeni na dokazima. Tužilac tvrdi da smo ja, Radonjić, Romić (Ratko, prim. aut) i Kurak (Miroslav, prim. aut.) bili organizovana kriminalna grupa koju je organizovao neko iz vlasti da bismo izvršili kriminalna dela i da smo dobili nalog da ubijemo Ćuruviju. Nijedan svedok nema nikakva saznanja ko je ubio Ćuruviju, niti to proizilazi iz dokaza koje je tužilac naveo“, rekao je na početku svog obraćanja Radomir Marković i ocenio da se optužnica oslanja samo na sličnosti sa drugim slučajevima ubistva, kao što su Ibarska magistrala ili pokušaj ubistva u Budvi, u delu da je Služba koristila isti metod praćenja.
Marković je insistirao na tome da je u svim tim slučajevima nevin, da „ni u jednom od tri slučaja prateći aparat RDB-a nije imao udela u izvršenju krivičnih dela“ i insinuirao da je osuđen po političkom nalogu Vuka Draškovića, koji je, navodno, zapretio da će oboriti Vladu ako Marković ne bude osuđen na 40 godina.
Da podsetimo, od svih okrivljenih u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, koje se dogodilo pre 22 godine, samo je Marković u zatvoru upravo po presudama za Ibarsku magistralu i Budvu. Radonjić i Romić su u tzv. kućnom pritvoru, dok je Kurak u bekstvu i, sudeći po odsustvu bilo kakve policijske akcije, ne mora mnogo ni da se krije.
Sudija Snežana Jovanović, koja kao predsednica sudskog veća vodi postupak, nije dozvolila tužiocu Milenku Mandiću da postavlja pitanja. Savetovala je Radonjiću da, ako to želi, odbije da odgovara ili ponovi ono što je već rekao
Marković je danas ponovo osporio svedočenje Milorada Ulemeka Legije da je od njega dobio nalog da ubije Ćuruviju i insistirao na tome da Legiju nije ni video ni čuo kad je u pitanju njihov sastanak na Senjaku. Rekao je da je jedini susret s njim imao u vezi sa promenom plana dejstava JSO u Rugovskoj klisuri tokom rata 1999. godine.
„Sa Legijom sam se prvi i poslednji put video šest dana nakon što je ubijen Slavko Ćuruvija i nikako nisam mogao da mu dam nalog za ubistvo“, rekao je Rade Marković.
Takođe je negirao da je imao bilo kakve veze sa nalogom za praćenje Ćuruvije, jer, kako je objasnio, naloge daje načelnik Centra RDB Beograda i nema potrebe da to radi načelnik, nema subordinacije.
„Niti sam naložio, niti obustavio tajno praćenje, niti sam znao da se prema Ćuruviji primenjuje ta mera sve dok nije ubijen. Čak nisam ni znao ko je taj koga prate i pitao sam Radonjića, a nakon ubistva Slavka Ćuruvije tražio sam njegov dosije da bih se upoznao s tim“, ispričao je Marković.
On je ponovio da je od Ministarstva policije i javnog tužilaštva dobio zahteve da ispita sve oko izveštaja o praćenju Slavka Ćuruvije, poznatom pod imenom „Ćuran“. Tačnije, da li je iz Službe neko u oktobru 2000. godine izneo originalni izveštaj ili falsifikat, kao i sve po osnovu krivične prijave koju je protiv njega podnela Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo.
Kako je rekao, naredio je da se osnuje komisija koja će to da ispita i u okviru te istrage saslušana su 22 pripadnika Službe. Izveštaj nije došao do tužilaštva, kako je trebalo, a podnet je predsednicima Srbije i Jugoslavije – Milanu Milutinoviću i Vojislavu Koštunici. Komisija nije došla do podataka koji bi, rekao je Marković, „ukazali da postoji uzročno-posledična veza između praćenja i ubistva“.
Takođe je rekao da je komisija utvrdila da je izveštaj „Ćuran“ bio originalan, ali nije utvrđeno ko ga je izneo iz Službe.
„Nismo ništa krili, postupali smo po pravilima Službe“, insistirao je Marković.
On je rekao da nikada nije štitio vlast, jer to i nije bila njegova dužnost, već je štitio bezbednost države i to na isti način kad je Slobodan Milošević bio na vlasti, kao i kad se vlast promenila i kada je došao Vojislav Koštunica.
„Niti sam znao šta Ćuruvija piše, niti me je interesovalo. Nije bio ni jedini, ni najoštriji kritičar vlasti. Njegovim pisanjem bavilo se Ministarstvo informisanja“, rekao je Marković i dodao da je drakonskim kaznama Ćuruvija već bio onemogućen da izdaje novine Dnevni telegraf i magazin Evropljanin, pa se zbog toga njegovo pisanje ne može uzeti kao motiv za ubistvo koje je usledilo šest meseci nakon prestanka izlaženja novina.
Ako se nedostatak dokaza kompenzuje tvrdnjom o motivu, nikad nećemo doći do istine. Ceo postupak je dat u ruke novinarima. Zato se potenciralo da je ubijen novinar, glavni i odgovorni urednik i izdavač (Marković)
Bivši šef srpskog RDB-a zatim je prešao na kritikovanje Milenka Mandića, tužioca u ovom postupku, i optužnice i ocenio da je ona podignuta na pretpostavkama, a ne na činjenicama, te optužio novinare za vođenje postupka.
„Motiv je pretpostavka na osnovu koje su traženi dokazi. Ako se nedostatak dokaza kompenzuje tvrdnjom o motivu, nikad nećemo doći do istine. Ceo postupak je dat u ruke novinarima. Zato se potenciralo da je ubijen novinar, glavni i odgovorni urednik i izdavač“, rekao je na kraju Rade Marković i poručio da ako oni budu osuđeni: „Nikada se neće saznati ko je ubio Ćuruviju, jer mi nismo“.
Marković je, odgovarajući na pitanja zamenika tužioca Milenka Mandića, ispričao da je Milorada Ulemeka upoznao u Kuli 1998. godine, kada je došao na proslavu JSO, čiji je komandant bio Legija. Takođe je rekao da su bili u kontaktu jer mu se Legija obraćao poslovno u vezi sa materijalnim potrebama JSO, ali da je JSO pre svega bila pod komandom ministra policije, odnosno Jovice Stanišića, i direktno je odgovarala Vladi.
Tokom ispitivanja Marković je ispričao i da je Legiju upozorio da prilikom kažnjavanja pripadnika JSO mora da se drži pravila Službe i da ne primenjuje praksu kažnjavanja koju je naučio u Legiji stranaca, što je ovaj radio, ali da nije bio u neprijateljskim odnosima s njim.
Marković je takođe negirao da je on lično doveo Milana Radonjića na čelo beogradskog DB-a i insistirao na tome da mu je Radonjić zvanično predložen kao dobro kadrovsko rešenje za deo Službe koji je do njegovog dolaska, kako je rekao, „bio u haosu“. Radonjić je, po njemu, beogradski centar „doveo u red“ i zahvaljujući njemu „sačuvali smo ljude, tehniku i sve što je bilo u našoj moći“.
Advokat Slobodan Ružić, koji u postupku zastupa decu Slavka Ćuruvije, Radeta i Jelenu, kaže za Cenzolovku da se danas ništa novo nije čulo prilikom iznošenja odbrane Markovića i Radonjića.
„Oni ne iznose ništa novo i očekujem da će ovo sad da ide ubrzano. Sutra još Ratko Romić iznosi odbranu, a očekujem da će ostali dokazi da se čitaju i da vrlo brzo dođemo do završnih reči“, kaže Ružić za Cenzolovku.
On dodaje da mu je danas jedino bilo interesantno ono što je Rade Marković izneo da je Služba napravila komisiju da utvrdi šta su radili njeni radnici vezano za praćenje Ćuruvije.
Posebno da je taj izveštaj Služba dostavila predsednicima Srbije i Jugoslavije Milanu Milutinoviću i Vojislavu Koštunici, koji nemaju nikakve nadležnosti u toj oblasti, a nisu dostavili Vladi i premijeru Srbije Zoranu Đinđiću, koji su jedino mesto na koje je trebalo da dostave.
„To je bilo protivzakonito. Kad sam ga pitao, Marković je odgovorio da je njegov zamenik to dostavio, a ne on. Opšte je poznata činjenica da je posle 5. oktobra, pre nego što se formirala Vlada, traženo da on podnese ostavku. On je tada rekao da će ostavku podneti ’jedino ako to od bude tražio Koštunica’. Radomiru Markoviću je tada ostavljeno dovoljno vremena da skloni sve dokaze, pa i ono što je vezano za ubistvo Slavka Ćuruvije“, kaže Ružić.
Radonjić: Uvredljivo da se praćenje uzima kao dokaz protiv mene
I Milan Radonjić, koji je nakon toga izneo svoju odbranu, negirao je svoju krivicu i ponovio mnoštvo već izgovorenih detalja o profesionalnosti i rutini sa kojom je dao, kako je rekao, „preko 200 naloga za praćenje u Centru beogradskog RDB-a i još na stotine“ tokom svoje karijere.
„Za mene je uvredljivo da se primena mera (praćenja, prim. aut.) uzima kao dokaz protiv mene. To je nepoznavanje rada Službe. Bez primene mera ne može da se radi“, rekao je Radonjić i izneo podatak da je nalog za praćenje Slavka Ćuruvije izdao nakon što je dobio informaciju da Ćuruvija „treba da ima kontakt primopredaje sa nekim licem“ i to nakon što je mesec i po dana pre toga u svom stanu primio novac od neke „institucije“. On nije precizirao na osnovu kojih dokaza je dao nalog za praćenje.
Radonjić je Kecmana nazvao neznalicom i čovekom „loše volje“ i poručio da će „kad-tad odgovarati zbog izmišljanja nepostojećih razgovora“
„Ne interesuje me da li je lice sveštenik, automehaničar ili kosmonaut. Koliko ja znam, ništa ne može džabe. Te strane institucije, ambasade nisu banke, ne rade bez svojih razloga. Neću da ulazim u njih, ali je moja obaveza da vidim o čemu se tu radi. Svako od vas bi se tako poneo na mom mestu. Mogu da razumem dobru volju stranaca da nekom pomognu, ali se to radi transparentno, preko računa, a ovo je sve osim toga“, rekao je Radonjić.
Radonjić je izneo da je on lično dao nalog za prekid praćenja Slavka Ćuruvije, pošto je u restoranu Kolarac sreo izvesnog čoveka (reč je o bivšem glavnom uredniku NIN-a Dušanu Veličkoviću, prim. aut.), koji mu je predao neki koverat. Deo agenata je nastavio da prati Veličkovića, dok su, prema Radonjiću, prestali razlozi za praćenje Ćuruvije.
On nije ništa detaljnije objasnio okolnosti prestanka praćenja koje su inače veoma bitne za ovaj slučaj. Pre svega nije ništa rekao na osnovu kojih dokaza, činjenica i procena je naglo obustavljeno praćenje Slavka Ćuruvije, odnosno zašto njegovo kretanje i aktivnosti nisu više bili zanimljivi Službi tog dana, i pored toga što je prethodnih dana on praćen sve do povratka u svoj stan.
Da podsetimo, nakon što su povučeni pripadnici Službe, koji su ga pratili i javljali njegov položaj iz minuta u minut (kako je Radonjić lično naredio prethodnog dana, nezadovoljan izveštavanjem agenata na terenu), usledilo je mučko ubistvo, praktično bez svedoka.
Radonjić insistira na tome da je naredio prekid praćenja dok je „objekat“ – Ćuruvija – sedeo u restoranu Kolarac, ali ga iskazi pripadnika pratećeg odeljenja, koji su svedočili pred sudom, demantuju. Naime, trojica agenata – Srđan Jovanović, Saša Đurđević i Predrag Krivokuća – rekli su da su Ćuruviju pratili do Doma omladine (pojedini agenti nisu bili sigurni da li je to bilo kada je Ćuruvija bio kod zgrade Politike, odnosno Radio Beograda), dakle svega nekoliko minuta pre nego što je ubijen.
Bivši zamenik načelnika DB-a Zoran Mijatović svedočio je pred sudom da je do prekida praćenja došlo između Radio Beograda i stana Slavka Ćuruvije (dakle, stotinak metara od mesta ubistva), dok je policijski inspektor Dragan Kecman tvrdio da je to praćenje nastavljeno „svega nekoliko sekundi pre ubistva“. P. G.
Sudija ne dozvoljava tužiocu da postavi dva pitanja Radonjiću
Sudija Snežana Jovanović, koja kao predsednica sudskog veća vodi postupak, nije dozvolila tužiocu Milenku Mandiću da postavi dva pitanja. Savetovala je Radonjiću da, ako to želi, odbije da odgovara ili ponovi ono što je već rekao, i na kraju donela odluku u ime sudskog veća da se Mandiću oduzme pravo da postavi pitanje.
Mandić je upravo pokušao da od Radonjića dobije više informacija o razlozima prekida praćenja kod restorana Kolarac. Sudija Snežana Jovanović je insistirala na tome da je Radonjić na to pitanje odgovorio, iako je mnogo toga oko prekida praćenja ostalo nejasno. Na primer, zašto je naredio prekid praćenja kada je postojala mogućnost da Ćuruvija tokom tog popodneva ima i drugih kontakata ili susreta ili zašto to isto nije urađeno i prethodnih dana.
Niti sam znao šta Ćuruvija piše, niti me je interesovalo. Nije bio ni jedini, ni najoštriji kritičar vlasti. Njegovim pisanjem se bavilo Ministarstvo informisanja (Marković)
Nakon što je izneo da svoju odbranu zasniva na „ukazivanju na nestvarne, neverovatne i neprofesionalne aktivnosti“ nekih pripadnika policije, koje nazvao i kriminalnim, Radonjić se obrušio na inspektora Dragana Kecmana koji je javnosti poznat upravo po tome da je najviše doprineo rasvetljavanju ubistva Slavka Ćuruvije.
Radonjić je Kecmana nazvao neznalicom i čovekom „loše volje“ i poručio da će „kad-tad odgovarati zbog izmišljanja nepostojećih razgovora“. Pripadnike zemunskog klana, čija svedočenja ga direktno dovode u vezu i okrivljuju za ubistvo Ćuruvije, Radonjić je nazvao „najgorim svedocima u ovom postupku“, za svedočenje Karleuše je rekao da je deo „gluposti i laži policajaca koji su svedočili“. On je takođe odbacio i izveštaje sa baznih stanica kao verodostojan dokaz.
„Ko je, kako i zašto ovo uradio morate da pitate Dragana Kecmana. Siguran sam da on nije smislio ovu priču, ali je učestvovao u njenom plasiranju. Ako to otkrijete, dobićete odgovor na pitanje kojim se ovde bavimo“, rekao je Radonjić. On je i ključno svedočenje Legije o sastanku, na kome je naručeno ubistvo Slavka Ćuruvije, označio kao netačno i kao izmišljen događaj čiju verodostojnost niko nije proveravao.
Ponovljeni postupak u suđenju okrivljenima za ubistvo Slavka Ćuruvije nastavlja se sutra u Specijalnom sudu iznošenjem odbrane Ratka Romića.
