VIŠE OD 7200 POTPISA PROTIV DRŽAVNE KONTROLE NAD MEDIJIMA

25. oktobar 2023.

NAPOMENA: Potpisivanje peticije je završeno 26. 10. u 12.00, posle usvajanja medijskih zakona u Skupštini. Prikupljeno je 7264 potpisa za manje od 24 časa.

Skupština Srbije izlasala izmene Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima. 

Iako je novim zakonima trebalo da se unapredi nezavisnost medija u Srbiji, u nacrtima zakona, koje je Vlada Srbije usvojila, ostaju sporne tri ključne tačke koje poništavaju pozitivne promene. 

1. Novi zakoni dozvoljavaju državnom Telekomu Srbije da osniva i kupuje medije, čime se omogućava još jača kontrola države nad informisanjem građana i medijskim tržištem
2. Novi zakoni nisu obavezali REM da postupa po žalbama građana, pa tako ovo telo može da nastavi da žmuri  na kršenja svih pravila profesije i širenje nasilja u interesu velikih medija i da za to ne polaže računa nikome
3. Novi zakoni nisu rešili problem zloupotrebe državnih institucija i funkcija u izbornim kampanjama, niti su obavezali REM da prati da li se, koliko i kako predsednik države i Vlade, ministri i drugi javni funkcioneri pojavljuju u najgledanijim medijima tokom kampanje i da o tome obaveštavaju građane

Zato smo zahtevali da se u nacrtima Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima koji će se naći pred poslanicima Srbije: 

1. Hitno obrišu članovi kojima se državnim preduzećima poput Telekoma Srbija omogućava da imaju medije u svom vlasništvu
2. Hitno unesu odredbe koje omogućavaju sudsku i građansku kontrolu postupanja REM-a po žalbama građana i organizacija
3. Hitno unesu odredbe kojima se ograničavaju funkcionerske kampanje i propisuju kriterijumi i metodologija na osnovu koje REM prati izveštavanje medija tokom izbornih kampanja

S obzirom da će poslanici o predlozima zakona glasati u vrlo kratkom roku, imamo jako malo vremena da reagujemo i promenimo zakone u korist poštenog i profesionalnog novinarstva, te vas molimo da potpišete ovu peticiju što pre i dodatno je podelite sa svojim kolegama!

Iako predstavnici Ministarstva informisanja i telekomunikacija, premijerka i poslanici vladajuće stranke neprestano tvrde da su predlozi dva medijska zakona dobila podršku svih učesnika u procesu, Koalicija za slobodu medija i CRTA ostaju pri stavu da tri ključne sporne tačke mogu proizvesti nesagledive posledice po slobodu izražavanja u Republici Srbiji i poništiti sva unapređena rešenja koja nacrti ovih zakona sadrže. 

Ceo tekst peticije nalazi se u nastavku. Ova peticija je bila upućena Predsednici Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, ministru za informisanje i telekomunikacije Mihajlu Jovanoviću i narodnim poslanicima Skupštine Srbije.

Tekst peticije

Na osnovu člana 56. Ustava Republike Srbije, dole potpisani građani, podnose i zahtevaju odgovor na

PETICIJU

Skupština Srbije će uskoro glasati o izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima. 

Iako je novim zakonima trebalo da se unapredi nezavisnost medija u Srbiji, u nacrtima zakona, koje je Vlada Srbije usvojila, ostaju sporne tri ključne tačke koje poništavaju pozitivne promene. 

1. Novi zakoni omogućavaju državnom Telekom Srbije da osniva i kupuje medije, čime se omogućava još jača kontrola države nad informisanjem građana i medijskim tržištem
2. Novi zakoni nisu obavezali REM da postupa po žalbama građana, pa tako ovo telo može da nastavi da žmuri  na kršenja svih pravila profesije i širenje nasilja u interesu velikih medija i da za to ne plaže računa nikome
3. Novi zakoni nisu rešili problem zloupotrebe državnih institucija i funkcija u izbornim kampanjama, niti su obavezali REM da prati da li se, koliko i kako predsednik države i Vlade, ministri i drugi javni funkcioneri pojavljuju u najgledanijim medijima tokom kampanje, i da o tome obaveštavaju građane

Zato zahtevamo da se u nacrtima Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima koji će se naći pred poslanicima Srbije: 

• Hitno obrišu odredbe kojima se državnim preduzećima poput Telekoma, omogućava da imaju medije u vlasništvu

• Hitno unesu odredbekoje omogućavaju sudsku i građansku kontrolu postupanja REM-a po žalbama građana i organizacija

• Hitno unesu odredbe kojima se ograničavaju funkcionerske kampanje i propisuju kriterijumi i metodologija na osnovu koje REM prati izveštavanje medija tokom izbornih kampanja

Nezavisni i slobodni mediji koji informišu u interesu javnosti i bez cenzure, jesu ključni za razvoj demokratije i za unapređenje kvaliteta svakodnevnog života građana. 

Zbog toga su nam potrebni medijski zakoni koji omogućavaju fer tržišnu utakmicu, neguju profesionalno i pošteno novinarstvo, brane slobodne medije od cenzure i pritisaka i obezbeđuju dosledno poštovanje prava građana da budu informisani i prava na slobodu izražavanja. 

Na dnevnom redu tekuće sednice parlamenta nalaze se Vladini predlozi Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima. 

Ovi zakoni vraćaju vlasništvo države u medijima, kroz omogućavanje Telekomu Srbija da osniva sopstvene medije. 

Važeći Zakon o javnom informisanju i medijima izričito zabranjuje Republici Srbiji, autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave, kao i ustanovama, preduzećima i drugim pravnim licima koja su u celini ili delu u državnoj svojini, odnosno koja se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda, da osnivaju medije. I pored ove zabrane, Telekom Srbija je u prethodnom periodu osnivao i kupovao medije, bez ikakvih posledica. 

Sada Vlada želi da legalizuje te medije, izuzimanjem Telekoma Srbija iz zabrane u novim predlozima zakona. 

Ukoliko ovakvo zakonsko rešenje bude izglasano u parlamentu, novcem nas, poreskih obveznika, Telekomu će biti omogućeno da remeti ionako devastirano medijsko tržište, dodatno osiromaši nezavisne medije koji su na ivici opstanka i da nesmetano prećutkuje važne vesti i informacije, širi propagandu i manipulativne sadržaje. 

Zato tražimo od Vlade i Ministarstva da povuku ove članove iz predloga zakona, a od narodnih poslanika da ne prihvate takvo rešenje. 

U delu koji se tiče postupanja REM-a po prijavama građana i organizacija, predlog zakona onemogućava građansku kontrolu odluka regulatora. 

Predlogom zakona, svim građanima čije je pravo povređeno u programima emitera, kao i organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava, onemogućen je bilo kakav mehanizam žalbe na odluke REM-a. Dosadašnja praksa je pokazala da Savet REM-a, bez ikakvog obrazloženja i suprotno mišljenjima stručne službe, odbacuje prijave. Praksa je pokazala i to da REM, takođe bez bilo kakvog obrazloženja i zvanične odluke, čak i ne raspravlja o prijavama za teška kršenja zakona u programima nacionalnih televizija. 

Zato tražimo da se podnosiocima prijave omogući da imaju svojstvo stranke u postupku, po sili zakona, što ovim predlozima zakona nije učinjeno. Pored toga što kršenje profesionalnih standarda i promovisanje nasilja u medijima, kao i odluke REM-a, utiču na sve građane Republike Srbije, razlozi za uvođenje statusa stranke u postupku su vezani za praktično nepostojanje zaštite javnog interesa. Organizacije, udruženja i pojedinci su, između ostalih, i legitimni čuvari javnog interesa, i njihova reakcija je neophodna jer Regulator i zakonom propisani zaštitnici javnog interesa u praksi ne ulažu napor da ovaj interes zaista i zaštite. 

U predlogu Zakona o elektronskim medijima, ostala su sporna rešenja koja regulišu medijsko pokrivanje izbornih kampanja i nisu usvojene odredbe koje bi zaustavile zloupotrebe. 

Posmatračke misije na prethodnim izborima identifikovale dva ključna problema: medijsko izveštavanje o aktivnostima predsednika Republike i drugih javnih funkcionera koji su istovremeno i kandidati na izborima, kao i problemi vezani za nadzor i kontrolu usklađenosti sa normativnim okvirom.

Uzevši u obzir nalaze i preporuke posmatračkih misija, u svom zajedničkom mišljenju ODIHR i Venecijanske komisije  preporučuju uvođenje zabrane medijskog praćenja određenih institucionalnih događaja i svih vrsta reklamnih kampanja vlade – sa opravdanim izuzecima – tokom čitavog izbornog perioda. 

Dodatni problem je u tome što Predlog zakona ne obavezuje REM da u metodologiju za praćenje ponašanja emitera tokom kampanje uvrsti medije sa nacionalnom pokrivenošću i da uredi način određivanja uzorka monitoringa sa fokusom na gledanost, kao i da pogledu obuhvata, ne prati isključivo izborne programe (informisanje o kampanji, intervjue i debate) već da se monitoring proširi i na izveštavanje o javnim funkcionerima.

Takođe, predlog zakona ne obavezuje REM da periodično izveštava o nalazima monitoringa tokom kampanje. Imajući u vidu da je Regulator zanemario svoju dužnost da o nalazima monitoringa obaveštava javnost (parlamentarni izbori 2016, predsednički izbori 2017, beogradski izbori 2018.) neophodno je ovim zakonom obavezati REM da transparentno i istinito obaveštava građane o nalazima monitoringa.

Potpisnici