7. jun 2016.
U sredu bi trebalo da svedoče i policijski inspektori Slaviša Sovtić i Milisav Spasojević, koji su godinama učestvovali u istrazi o ovom zločinu. Sovtić je 2013. godine, po formiranju Komisije za istraživanje ubistava novinara, postao njen član
Piše: Zoran B. Nikolić
Na suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije u Specijalnom sudu, koje se nastavlja u sredu, 8. juna, po treći put je pozvan nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije Franko Simatović, koji se prethodna dva puta nije odazvao pozivu. Videćemo da li će se ovo moljakanje svedoka da se pojavi nastaviti, ili će sud konačno iskoristiti svoje zakonsko ovlašćenje i narediti da Simatović bude priveden.
Simatović bi trebalo da svedoči o susretu Milorada Ulemeka, bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije, sa prvooptuženim Radomirom Markovićem, tadašnjim načelnikom RDB, koji se navodno odigrao u Simatovićevoj kancelariji. Ulemek tvrdi da je, po izlasku iz kancelarije, Marković od njega tražio da izvrši ubistvo „državnog neprijatelja“, te da je kasnije zaključio da je reč o Slavku Ćuruviji.
Simatović bi imao šta da kaže i o razgovorima koje je mobilnim telefonom na dan ubistva vodio sa Miroslavom Kurakom, tadašnjim rezervistom RDB, koji je optužen da je bio neposredni izvršilac ubistva Slavka Ćuruvije.
Simatović ima pravo da odbije svedočenje, pozivajući se na odluku Haškog tribunala da protiv njega obnovi postupak za zločine počinjene tokom ratova i raspada Jugoslavije. Ali da bi to učinio, prvo mora da se pojavi na sudu.
Za ubistvo su, osim Markovića i Kuraka, optuženi i Milan Radonjić, tada načelnik beogradskog centra RDB, kao organizator, i Ratko Romić, u vreme ubistva glavni obaveštajni inspektor Druge uprave RDB, koji je optužen da je, kao saučesnik u ubistvu, drškom pištolja udario Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu u glavu.
Dva rafala i 14 čaura
U sredu bi trebalo da svedoče i policijski inspektori Slaviša Sovtić i Milisav Spasojević, koji su godinama učestvovali u istrazi o ovom zločinu. Sovtić je 2013. godine, po formiranju Komisije za istraživanje ubistava novinara, postao njen član.
Vlasnik listova Dnevni telegraf i Evropljanin ubijen je 11. aprila 1999. godine, u pasažu zgrade u Svetogorskoj ulici broj 35, gde je živeo. Ćuruvija se tog dana vraćao iz popodnevne šetnje u društvu Branke Prpe.
Uviđajem na licu mesta ustanovljeno je, kako piše u optužnici, da je ubica (prema optužnici – Kurak) na Ćuruviju ispalio dva rafala iz automatskog pištolja škorpion, kalibra 7,65 mm.
Prvi rafal je pogodio Ćuruviju s leđa. Pet metaka ga je pogodilo u desnu stranu leđa, desnu ruku, desnu stranu grudi i ispred desnog uva. Ovim poslednjim metkom, koji je izašao na levoj slepoočnici, Ćuruvija je usmrćen na mestu.
Ćuruvijino telo palo je na desni bok i tako ostalo. Jedan od atentatora (prema optužnici – Ratko Romić) tada je Branku Prpu, koja je počela da okreće glavu, udario drškom pištolja i ona je pala pored već mrtvog Ćuruvije. Tada ubica prilazi Ćuruvijinom telu i ispaljuje još jedan rafal u levu stranu glave i vrat.
Prilikom uviđaja uzeti su tragovi krvi. Nađeno je 14 čaura, četiri oštećena taneta i oštećenja od metaka na zidovima i staklenim vratima automat-kluba koji se nalazio u dvorištu zgrade.
Napredovanje u službi
Posle oktobarskih promena 2000. godine, Sovtić i Spasojević su radili u okviru grupe „Poskok“, koja je kratko postojala, a koju su nove vlasti formirale radi borbe protiv organizovanog kriminala i rasvetljavanja najvećih zločina iz Miloševićevog doba, uključujući i ubistvo Slavka Ćuruvije.
U štampi se, na primer, mogu naći tvrdnje da je Spasojević u januaru 2001. godine učestvovao u ispitivanju svedoka koje bi trebalo da čujemo sledećeg meseca, u julu: Miroslava Markovića, novinara Politike ekspres i autora teksta „Ćuruvija dočekao bombe“, kojim je praktično najavljeno ubistvo, Đorđa Martića, tadašnjeg glavnog urednika Ekspresa, i novinara Milovana Brkića.
Sovtić i Spasojević su u poslednjih petnaestak godina značajno napredovali u službi.
Slaviša Sovtić je 2013. postao načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije. Učestvovao je u razbijanju zemunskog klana, bandi Darka Šarića i Luke Bojovića. Smenjen je prošle godine, mesec dana posle odlaska Rodoljuba Milovića sa mesta načelnika Uprave kriminalističke policije. Sovtić i Milović su godinama važili za bliske saradnike.
Milisav Spasojević je 2013. godine sa mesta zamenika načelnika policije u beogradskoj opštini Palilula postavljen za prvog čoveka kriminalističke policije u Nišu, gde je poslat da sredi situaciju posle otkrića o umešanosti tamošnjeg odreda Žandarmerije u kriminalne radnje. Sa tog mesta je otišao prošle godine.
