Suđenje za ubistvo Ćuruvije: Odbrana nastavlja da diskredituje sve koji su svedočili o ulozi Službe u zločinu

20. april 2021.


Danas su se odbrana i optuženi posebno bavili svedočenjima Zorana Mijatovića, zamenika načelnika Službe posle Petog oktobra, zatim Milorada Ulemeka Legije, koji je jedini direktno sa zločinom povezao bivšeg načelnika RDB-a Radomira Markovića, kao i svedočenjima pojedinih visokih oficira policije, koji su pripadnike tajne službe okrivili za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije

Piše: Tamara Spaić

Okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije predstavili su se danas sudu kao nevine žrtve zavere čiji je cilj bio da se Resor državne bezbednosti u vreme režima Slobodana Miloševića po svaku cenu, kako tvrde, bez ikakvih dokaza, okrivi za ubistvo novinara i izdavača Dnevnog telegrafa i Evropljanina.

Kao spiritus movens te zavere okrivljeni i njihovi advokati označili su Zorana Mijatovića, zamenika načelnika RDB-a posle demokratskih promena u oktobru 2000. godine. Tom scenariju poslužile su, kako su rekli, kontradiktorne i netačne izjave ključnih svedoka u postupku, Milorada Ulemeka Legije i braće Miloša i Aleksandra Simovića, kriminalaca iz zemunskog klana.

Zoran Mijatović kao pokretač zavere protiv optuženih

U nastavku ponovljenog postupka koji se vodi pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal, danas su dva sata iznošene primedbe na izjave tridesetak svedoka, odnosno na neka od najvažnijih svedočenja.

Uprkos upozorenjima predsedavajuće sudskog veća, sudije Snežane Jovanović da ne analiziraju svedočenja, već da samo stave primedbe na njih, odbrana je ekstenzivno iznosila svoje sa prethodnog suđenja uglavnom poznate analize i diskreditacije svedoka.

Advokat Vladimir Marinkov, koji zastupa prvookrivljenog Radomira Markovića, bivšeg načelnika RDB-a, izjavio je da odbrana „u celosti primedbuje“ na svedoka Zorana Mijatovića i sve što je izjavio, jer je „relativizovao svaku svoju izjavu, bio u suprotnosti sam sa sobom“, a to je „radio svesno, da bi ispunio neke svoje ciljeve“.

Sve žrtve Miloševićevog režima bile su na isti način praćene i prisluškivane pred ubistvo, oklevetane u javnosti kao neprijatelji i strani plaćenici, a nakon ubistva su kroz režimske medije dodatno kriminalizovani

On je dodao da je Mijatovićev cilj „očigledno bio da prikrije bilo kakve informacije vezane za Stevana Nikčevića (bivšeg visokog funkcionera RDB-a koji je svedočio protiv optuženih u ovom procesu, prim. nov.)“ i ponovio tezu koja se čula tokom prvostepenog suđenja da je Mijatović navodno manipulisao tako što je govorio 90 odsto istine, ali je za „deset odsto ključnih stvari namerno izneo dezinformacije“.

Radomir Marković je za Zorana Mijatovića rekao da je bio „progonilac RDB-a“.

„Njegov cilj je bio da se po svaku cenu dokaže da su krivi pripadnici RDB-a, a sve je bilo usmereno ka tome da se okrivi Slobodan Milošević. Mijatović je bio spiritus movens našeg progona. Čudno se ponašao, odbijao je sve pravce istrage ubistva. Čim zine, on slaže, kao, na primer, da on nije naručio da se istraži ubistvo Ćuruvije, da me nije tajno izvodio iz zatvora. Sud je za njega utvrdio da je poturao lažne dokaze protiv nas. Uz sve njegove napore i trud da nađe bilo koje dokaze protiv nas, nisu našli dokaze da smo mi počinili krivično delo“, rekao je prvookrivljeni Marković, nekada šef RDB-a.

Mijatović govorio o zloupotrebi tajne službe

Zašto je odbrani toliko važno da diskredituje Zorana Mijatovića kao svedoka?

Pre svega zato što je Mijatović otkrio vezu između političkih ubistava iza kojih je stajao državni vrh, odnosno bračni par Slobodan Milošević i Mirjana Marković, i mehanizma zloupotrebe delova tajne službe za ubistvo Ćuruvije, ubistvo Ivana Stambolića, četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali i atentat na Vuka Draškovića u Budvi.

Naime, sve žrtve Miloševićevog režima bile su na isti način praćene i prisluškivane pred ubistvo, oklevetane u javnosti kao neprijatelji i strani plaćenici, a nakon ubistva su kroz režimske medije dodatno kriminalizovani kao žrtve mafijaškog obračuna, nedostojni preljubnici ili manipulatori i lažovi.

Njegov cilj bio je da se po svaku cenu dokaže da su krivi pripadnici RDB-a, a sve je bilo usmereno ka tome da se okrivi Slobodan Milošević. Mijatović je bio spiritus movens našeg progona (Radomir Marković)

U svom svedočenju na glavnom pretresu prvostepenog suđenja Mijatović je, između ostalog, rekao i da je do prekida praćenja Slavka Ćuruvije došlo neposredno pred ubistvo, kada se Ćuruvija sa Brankom Prpom nalazio na pola puta između Radio Beograda i svog stana (odbrana tvrdi da je do naredbe o povlačenju došlo dosta ranije, dok je sedeo u kafani Kolarac u Knez Mihailovoj).

„Tog trenutka pešaku koji ih prati, sa radio-stanice stiže naredba: ‘Ostavi! Beži’ i njega kupi automobil i oni odlaze u pravcu Kalemegdana, gde pišu izveštaj“, rekao je tada Mijatović.

Odbranu i okrivljene najviše je i tokom prvostepenog suđenja „žuljala“ izjava Mijatovića da je nalog za praćenje Ćuruvije dao drugookrivljeni Milan Radonjić, načelnik beogradskog centra RDB-a, a ne njegov tadašnji zamenik Stevan Nikčević. Radonjić, naime, tokom celog procesa tvrdi da je on samo formalno dao nalog za praćenje Slavka Ćuruvije, a da je predlog potekao od Nikčevića.

Zoran Mijatović je svedočio da je tokom istrage koju je 2001. godine vodio beogradski centar RDB-a utvrđeno da je nalog za praćenje došao od okrivljenog Milana Radonjića.

„Nikčević je rekao da ni na jedan način nije uticao na to da se Ćuruvija prati i da ta dva ključna dana nije ni znao da se novinar prati, kao i da načelnik može dati nalog da se neko prati a da ne konsultuje svog zamenika, što je tačno, znam to i iz prakse“, kazao je Mijatović.

Diskreditacija Ulemekovog svedočenja

Važan predmet diskreditacije kao svedoka danas je, kao i tokom prvostepenog postupka, bio i Milorad Ulemek Legija, bivši komandant Jedinice za specijalne operacije pri RDB-u.

Da podsetimo, Ulemek je u januaru 2014. godine u Zabeli, gde je služio jedinstvenu kaznu od 40 godina za ubistvo premijera Zorana Đinđića, Ivana Stambolića, ubistvo na Ibarskoj magistrali, kao i atentat na Vuka Draškovića i zločine zemunskog klana, tužilaštvu dao ključnu izjavu za istragu ubistva Ćuruvije.

On je tada rekao da mu je Radomir Marković u razgovoru 2000. godine rekao da će sa njim na nekom zadatku raditi „ovi Radonjini što su ubili Ćuruviju“, a da je u hodniku ispred kancelarije zatekao Ratka Romića i Miroslava Kuraka. Tvrdio je da je to razumeo da su Romić i Kurak „ovi Radonjini“, ali i da mu je Romić tada potvrdio da će baš on voditi akciju o kojoj je razgovarao sa Markovićem.

Prema optužnici, Rade Marković je u martu 1999. od Legije tražio da likvidira Slavka Ćuruviju, što je Legija tek kasnije shvatio. Prema Legijinom prvom iskazu, Marković mu je tada rekao:

„Potrebno je da se ukloni jedno lice koje trenutno svojim neprijateljskim delatnostima ozbiljno ugrožava bezbednost države.“

Legija je ovo odbio pravdajući se, po sopstvenim rečima, da ne može jedinicu da ostavi samu na Kosovu u prvim danima bombardovanja.

U svedočenju na sudu Legija je potvrdio svoju izjavu iz 2014. godine, ali je odbijao da odgovori na neka pitanja tužioca i advokata odbrane, pozivajući se na pravo da ne daje izjave koje bi mogle da ga izlože krivičnom gonjenju.

Istakao je da se „njemu i njegovoj deci preti posle svedočenja o ubistvu Ćuruvije“. Nije precizirao ko mu preti, ali je jasno insinuirao da pretnje dolaze od okrivljenih.

Advokat Vladimir Marinkov je danas insistirao na tome da Milorad Luković Legija nije imao nikakva direktna saznanja ili dokaze da poveže Radomira Markovića sa ubistvom Ćuruvije.

„Sve su to Ulemekova razmišljanja i pretpostavke bazirane na netačnim činjenicama. Njegov iskaz je neistinit. Većina stvari koje je rekao su proverive. Susret njega i Radomira Markovića nije se mogao odigrati na mestu i u vreme koje je Legija naveo. Sve je to interpretacija i uklanjanje dokaza i ništa ne ukazuje na krivičnu odgovornost Radomira Markovića. Ulemek je formalno na glavnom pretresu ostao kod svog prvog iskaza, ali ga je relativizovao i u dobroj meri od njega odustao“, zaključio je advokat Marinkov.

Zašto je odbrani toliko važno da diskredituje Zorana Mijatovića kao svedoka? Pre svega zato što je Mijatović otkrio vezu između političkih ubistava iza kojih je stajao državni vrh i mehanizma zloupotrebe tajne službe

Inače, današnjem pretresu nije, zbog oporavka nakon bolesti, prisustvovala advokatica Zora Dobričanin Nikodinović. Njene primedbe iznosio je advokat Marinkov. Primedbe su se pre svega ticale diskreditacije Ulemekovog svedočenja: da je Ulemekov iskaz „uzet na nelegalan način jer nije bio oslobođen državne tajne kad ga je davao“, a u takvim situacijama se takvi iskazi izuzimaju iz predmeta.

Ona je pobijala i druge detalje Ulemekovog prvog svedočenja, tvrdeći da je bio pod nedozvoljenim pritiskom, budući da je nepotrebno saslušavan noću iako je saslušanje obavljeno oko 18 sati, a da je pre toga vođen u Klinički centar, gde se, između ostalog, susreo sa tadašnjim tužiocem za organizovani kriminal Miljkom Radosavljevićem.

Okrivljeni Milan Radonjić je zatražio od suda da od BIA uzme podatke koji dokazuju da „apsolutno ništa što je Ulemek izjavio ne stoji“.

„Molim vas da uzmete podatke od BIA i sve će vam biti jasno. Kakav je to ekskluzivni svedok koji ima ekskluzivno pravo da se njegov iskaz ne proverava?“, rekao je Radonjić.

U vezi sa pobijanjem delova iskaza Legije koje se čulo na današnjem pretresu, podsećamo da su neki od drugih svedoka potvrđivali tokom suđenja detalje koje je on iznosio. Jedno od tih svedočenja dao je na sudu i nekadašnji zamenik načelnika RDB-a Milorad Bracanović, tvrdeći, između ostalog, da su se stvari za koje odbrana tvrdi da „nisu bile moguće“, zaista i dogodile. Pored ostalog, i let helikopterom kojim je Legija došao na sastanak sa Radetom Markovićem u prvim danima bombardovanja 1999. godine.

Danas su na tapetu odbrane bili i iskazi pripadnika zemunskog kriminalnog klana – braće Miloša i Aleksandra Simovića. Odbrana tvrdi da ova dva svedoka, koje, po njima, pre svega diskredituje kriminalni dosije, govore sve suprotno i drastično drugačije od Legije, a posebno su insistirali na tome da su braća odbila da svedoče i odgovaraju na pitanja na glavnom pretresu. Okrivljeni Radomir Marković je ovu činjenicu uzeo kao krunski dokaz za to da braća Simović ne govore istinu.

„Miloš i Aleksandar Simović su znali da njihovo izjašnjavanje ne može da izdrži unakrsno ispitivanje odbrane. Bili su svesni da su lagali i nisu hteli da se to javno pokaže na sudu“, rekao je Radomir Marković.

Ratko Romić je danas izjavio da „Ulemek ništa ne zna o ubistvu Ćuruvije, a svedoci iz zemunskog klana (braća Simović, Milan Suvajdžić i drugi, prim. nov.) to su i potvrdili“.

Da podsetimo, braća Simović su odbila da svedoče pozivajući se na pravo da sebe dodatno ne kriminalizuju, kao i zbog straha od pretnji i zato što su bili „nezadovoljni tužilaštvom“, ali su sva njihova svedočenja tužilaštvu potvrdila navode Milorada Lukovića Legije.

Romić: Karleuša izmislio beli golf

Okrivljeni Ratko Romić iskoristio je današnje izlaganje da iznese primedbe na svedočenja policajaca koji su učestvovali u istrazi o ubistvu Slavka Ćuruvije. On je istakao da su policajci nezakonito ispitivani. Posebno je negirao tačnost svedočenja Dragana Karleuše koji je na sudu izneo da je u blizini mesta zločina bilo vozilo beli golf, u optužnici označeno kao vozilo koje je Ratko Romić koristio da bi prisluškivao komunikaciju operativaca koji su pratili Ćuruviju i da bi odredio pravi trenutak za ubistvo.

„Indikativno je svedočenje Dragana Karleuše (nekadašnji visoki funkcioner MUP-a i član Poskoka, jedinice koja se bavila i istragom ubistva Ćuruvije, prim. nov.) da je neposredno na mestu ubistva viđen beli golf, ali nije preduzeo radnje da proveri da li je ta informacija tačna. Karleuša čak ne zna ni ko je izvor te informacije. On je izmislio informaciju o postojanju belog golfa čime je istragu usmerio u drugom pravcu. Posledice ove izmišljene informacije su duge i teške, a izmišljena informacija je plasirana i u optužnici“, rekao je okrivljeni Romić.

On je istakao i da su svedočenja drugih visokih oficira MUP-a, poput Mileta Novakovića i Bore Banjca, načelnika UBPOK-a u jednom periodu, koji su takođe pominjali da je beli golf viđen na mestu ubistva, takođe neistinita i kontradiktorna.

Da podsetimo, Karleuša je bio jedan od ključnih svedoka optužbe. Tvrdio je da je u istrazi utvrđeno da je vozilo RDB-a – beli golf – korišćeno u ubistvu Ćuruvije.

„Od kolega iz Službe državne bezbednosti saznao sam da je nad Ćuruvijom rađena ozbiljna i dugotrajna operativna obrada, sa primenom svih mera. Sećam se da je u toku procedure praćenja objekta, dan pre, dan posle ili na taj dan neko od pripadnika policije uočio beli golf i da su se lica iz tog vozila legitimisala kao pripadnici Službe državne bezbednosti“, rekao je Karleuša.

Suđenje se nastavlja sutra kada će biti završeno davanje primedaba na svedočenja, a preći će se, prema ranijoj sudskoj najavi, na pisanu dokumentaciju.

 

#EU ZA TEBE
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zaštita prava na slobodu izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.