6. mart 2023.
Ubistvo je epilog permanentnih progona Slavka Ćuruvije. On nije bio praćen zato što se viđao sa stranim agentima, on se družio sa novinarima, rekla je Branka Prpa, pred Apelacionom sudom koji je danas otvorio pretres na suđenju optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije
Piše: Tamara Spaić, izvor: Slavko Ćuruvija fondacija
Užas i strah širili su se iz reči Branke Prpe, jedine neposredne svedokinje ubistva novinara Slavka Ćuruvije, dok je danas, po ne zna se koji put, opisivala događaj od pre 25 godina.
„To su trenuci metafizički, magnovenja, smrti. Taj čovek je jedno vreme stajao nadamnom i razmišljao da li i mene da ubije“, rekla je Branka Prpa, koja je danas odgovarala na pitanja sudija, tužioca Milenka Mandića i advokata odbrane.
Opis traumatičnog susreta sa smrću, dok se ubica naginje nad njom i razmišlja da li da je ubije, toliko je živopisan da ne ostavlja mesto sumnji. Sve drugo iz Prpinog svedočenja više postavlja pitanja, nego što daje odgovore.
Prpa: Bila su dvojica. Ubica ne liči ni na Kuraka, ni na Romića
Saslušanjem za optužnicu najnezgodnije svedokinje protiv visokih funkcionera i operativaca Resora državne bezbednosti Radomira Markovića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića, počelo je danas novo suđenje, odnosno, izvođenje dokaza pred petočlanim sudskim većem Apelacionog suda. Posle dva prvostepena suđenja, ovo je treće u mučnom procesu koji traje četvrt veka.
Branka Prpa je ostala pri svojim ranijim tvrdnjama da ubica koga je videla ne liči na Miroslava Kuraka, koga optužnica tereti da je pucao u Slavka. Tvrdi veoma decidirano da ga je dobro videla, iako su joj spale naočare (ona tvrdi da je tada njena dioptrija bila minus 1.7), bilo je oblačno kasno poslepodne, od rafala se digao oblak prašine, a ubica je stajao u kontra – svetlu.
Lice ubice je ponovo opisala kao „izrazito belo“ u kontrastu sa crnom kapom koju je imao i crnim očima (Kurak ima plave oči). Rekla je da je „amorfno, bejbi fejs“, bez ikakvih karakteristika i dodala da ne može da ga opiše.
Decidirano je ponovila da u sudnici među prisutnima ne vidi lice koje pamti kao ubicu, ali je, suprotno toj izrazitoj decidiranosti, ponovila i da je sigurnost njenog sećanja samo 60 odsto u trenutku kada je kao ubicu preopznala pokojnog kriminalca Luku Pejovića.
Na pitanje predsednice sudskog veća da odgovori da li je isti napadač nju udario pištoljem u glavu a potom pucao u Ćuruviju, Prpa odgovara: „Ne, ali njega nisam videla, jedan je mene udario u glavu, a drugi je pucao u Slavku u glavu dok je ležao“.
„U prvom momentu nisam bila sigurna da pucaju. Digla se ogromna prašina i u pomislila sam da je vetar. Ne pada vam na pamet da neko mitreljira, da puca. Slavko je počeo da pada i tada sam shvatila“, rekla je Prpa i na pitanje advokata Miroslava Kuraka koliko je napadač bio visok, odgovorila:
„Percepcija… Nije bio naročito visok. Bio je nabijen, Bila je zima i na sebi je imao debelu jaknu i kapu, pa mi se zato činilo da je bio zdepast. Nije bio visok i mršav“, opisala je Prpa i u jednom trenutku ubeđeno primetila da bi se, da je videla lice za koje su joj policajci rekli da je Kurak, sigurno sećala.
Ona je opisala i da je 2000. godine videla u novinama osmrtnicu jednog lica koje joj najviše liči na ubicu (u pitanju je kriminalac Luka Pejović koji je te godine ubijen).
Sve nedoumice koje su ranija svedočenja Branke Prpe nosila sa sobom, ostale su i posle današnjeg suđenja. Da podsetimo, upravo zbog Prpinog negiranja da je Kurak čovek koji je pucao, u presudi je uvedeno treće NN lice kao neposredni izvršilac, a Romić i Kurak su saizvršioci, koji su mu pomogli u zločinu.
Nasuprot tome, tužilac Milenko Mandić tvrdi da se u svedočenje Branke Prpe o izgledu ubice ne može verovati jer su joj spale naočare i zato što je bila razbijene glave pod velikim stresom.
Ubistvo je epilog permanentnog progona Slavka Ćuruvije
Prpa je danas prvi put pomenula da je tog dana, na Uskrs 1999. bilo oblačno i da se toga seća zato što su nosili kišobran. Zbog tog novog detalja danas su protestovali advokati odbrane pošto ne ide u prilog njihovim tvrdnjama da je Prpa dobro videla ubicu.
„Ono što želim danas da kažem je da je to ubistvo epilog permanentnih progona Slavka Ćuruvije. On nije bio praćen zato što se viđao sa stranim agentima, On se družio sa novinarima. Progoni su bili intenzivirani 1998, kao i sudski postupci u kojima mu je oduzeta imovina. Mora da se kaže da je bio permanentno proganjan. 8. marta 1999. bio je, sa još dva novinara, kažnjen šestomesečnom zatvorskom kaznom, a progon se završio 11. aprila 1999. njegovim ubistvom“, rekla je Branka Prpa.
ADVOKAT RUŽIĆ O SVEDOČENJU PRPE: POTVRDILA JE DA JE BILO DVA LICA NA MESTU ZLOČINA
„U svedočenju Branke Prpe jedina dobra stvar za tužioca jeste njena tvrdnja da su u trenutku ubistva bila dva lica. Što se tiče njenog opisa izvršioca, ona je pala na zemlju, svetlost dolazi sa ulice, bilo je popodne, tama… Nema tog oka koje bi u takvoj situaciji, s naočarima ili bez, moglo da kaže da li su oči plave ili crne. Svako normalan u takvom stresu tera sebe da zaboravi“, rekao je Slobodan Ružić, advokat Slavkove dece, Jelene i Radeta, za Cenzolovku.
„Ono što je najbitnije u svemu ovome su materijalni dokazi. Šta su radili Romić i Kurak 10. i 11. aprila na mestu ubistva? Romićeva priča o rođendanu ne pije vodu. Oni nisu nikad dali uverljivo objašnjenje o tome“, kaže Ružić.
Sutkinja Vesna Petrović profesionalno i nepristrasno vodila pretres
Današnji pretres održan je u Specijalnom sudu u Ustaničkoj ulici jer tu postoje bezbednosni uslovi za dovođenje osuđenih kriminalaca iz zatvora u Zabeli, kao što su Milorad Ulemek Legija i „zemunci“ Miloš i Aleksandar Simović, koji su pozvani da svedoče u pretresu, koji je otvorio Apelacioni sud nakon ukidanja i druge prvostepene presude.
Saslušavanje Milorada Ulemeka Legije najavljeno je u sredu, 8. marta, i za to je obezbeđena najveća sudnica u Specijalnom sudu, čime je, kako je predsednica sudskog veća rekla, uvažen zahtev medija.
Pretres je danas profesionalno vodila sudija Vesna Petrović ne dozvolivši nikome da zloupotrebljava suđenje, ali i ne uskrativši nikome reč. Na početku je iznela plan rada: da se neposredno izvedu neki dokazi, oni koji su najsporniji i o koje se „sapliću“ i optužnica i oborena presuda, kao i da se pročitaju dva dopisa, jedan iz 2006. gde se objašnjava zašto je predmet dodeljen tužiocu za organizovani kriminal, a drugi je dopis BIA-e od 10. aprila 2012.g.
Okrivljeni su Radomir Marković, bivši načelnik Resora državne bezbednosti, za podstrekavanje, a Milan Radonjić, bivši načelnik beogradskog centra RDB-a, Ratko Romić i Miroslav Kurak za saizvršilaštvo. Svi učesnici u postupku su danas iznosili svoje primedbe i zahteve da se predmet dopuni novim, starim dokazima, tokom pretresa koji je trajao nešto više od tri sata, uz jednu polusatnu pauzu.
Radomir Marković: Veran Matić hoće da abolira NATO za bombardovanje
Radomir Marković je ponovio da nema dokaza da je počinio zločin za koji se tereti, da je tužilac pozvao „96 ili 98 svedoka i svi su rekli da nemaju nikakva neposredna saznanja, nego sve potiče iz medija“:
„Tako da se tužilac oslonio na svedočenje Milorada Lukovića Legije, mada ni on nema neposredna saznanja i svedoči na osnovu uličnog ogovaranja, kako sam kaže. Jedini neposredni svedok je Branka Prpa, a njenu izjavu je tužilac pokušao da diskredituje kroz medije, što je radio i Veran Matić. Braća Simović takođe nemaju neposredna saznanja, dali su kontradiktorne izjave. Sad su te manipulativne osobe kapitalni svedoci. A kako je tužilac došao do njihovih izjava, o tome u završnoj reči“, rekao je na početku Marković.
Zatim je ponovio svoje stare tvrdnje, na kojima se i zasniva njegova odbrana, da Ćuruvija nije praćen i prisluškivan da bi bio ubijen nego zato što je sarađivao sa stranim agentima i dobio novac od njih.
Uobičajeno oštro Marković se obrušio i na Verana Matića, predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara, optuživši ga da radi za NATO i da želi da „abolira organizatore Milosrdnog anđela“ (to nije bio zvaničan naziv NATO operacije bombardovanja Srbije 1999. prim. nov.).
„Formiranje radne grupe u potpunosti je devalviralo ulogu tužilaštva koje je jedino ovlašćeno da rukovodi istražnim postupkom. Odbacivali su dokaze ‘to nas ne interesuje ako se ne pominju Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić. Kad više ne može da se sudi Miloševiću, da se onda sudi DB-u i preko nje da se sudi vlasti’. Zamaglili su istinu. (…) Ova optužnica nije smela da stupi na pravnu snagu“, rekao je, između ostalog, Marković i dodao da se zbog toga konstantno vrši pritisak na sud:
„Gospodin Matić gostuje po televizijama i traži da potvrdite presudu za koju i sam kaže da nema dovoljno dokaza i kaže da će to biti primer borbe za slobodu medija“, rekao je Marković, ali ga je prekinula sutkinja Vesna Petrović konstatacijom da mu neće dozvoliti dalje da govori na takav način i primedbom da je „sud nezavisan“.
Tužilac uhvatio Radomira Markovića u laži
Tužilac Milenko Mandić je ispitivao Radeta Markovića o njegovom poznanstvu i odnosu sa Miloradom Ulemekom, da li su bili u sukobu, a posebno ga je interesovalo šta je istina od dve kontradiktorne izjave koje je Marković dao vezano za Legijino korišćenje helikoptera tokom rata.
Naime, Legija je u svom svedočenju rekao da je krajem marta 1999. sa Kosova, gde je Jedinica za specijalne operacije poslata tokom NATO bombardovanja, doleteo helikopterom hitno u Beograd, na poziv Radomira Markovića.
Marković sve vreme suđenja tvrdi da Legija ne govori istinu i da nije došao helikopterom, nego džipom i to na sopstvenu inicijativu, a da se nije sreo sa Legijom u Drugoj upravi, nego u štabu. Takođe, tvrdi da su se sreli 17. aprila, dakle, nakon ubistva Ćuruvije, a ne krajem marta.
Mandić ga je podsetio da je u svojoj knjizi „Sećanja“ pisao potpuno drugačije o Legijinom letu helikopterom, upravo onako kako Legija tvrdi.
„Na 140. strani Sećanja pišete da je Ulemek doleteo helikopterom. Pošto kažete da ostajete pri svim svojim iskazima tokom suđenja i svemu što ste izjavljivali, pri kojoj izjavi ovde ostajete. Pri tome da je leteo ili došao džipom?“, pitao je tužilac Mandić.
„Ulemek je uvek bio na svoju ruku, tako da je on koristio taj helikopter kako je i gde hteo. Ne znam kako je došao sa Kosova. Ali pouzdano znam da je došao kod mene džipom sa dva pratioca. Da li je došao helikopterom do Beograda, pa onda džipom, ja to ne znam“, odgovorio je Marković, prvi put tokom suđenja za ubistvo Ćuruvije, priznavši da Ulemek nije izmislio priču o helikopteru.
Da podsetimo, sastanak Markovića i Legije na Senjaku važan je u dokaznom postupku jer je, po Legijinom svedočenju, tada prvi put Marković tražio da se ubije Ćuruvija, mada to nije eksplicitno rekao.
Milan Radonjić, drugookrivljeni, ukazao je sudijama da svedok Ratko Ljubojević, koji je tokom 1999.g. radio u Drugoj upravi, nije mogao videti Ulemeka na Senjaku krajem marta, kada je po Ulemekovom svedočenju došlo do sastanka sa Markovićem, na kome ga je pitao da li bi mogao da „ukloni jedno lice koje ugrožava bezbednost“ što je Legija kasnije povezao sa Slavkom Ćuruvijom.
Milan Radonjić tvrdi da je Ljubojević počeo da radi na Senjaku kao kurir tek nakon 12. aprila, kada je Slavko već bio ubijen. Radonjić je ukazao i na navodne greške u danu i vremenu kada je Ratku Romiću predao, odnosno primio službeni „beli golf“ od njega. Prema optužnici, beli golf je korišćen prilikom Slavkovog ubistva.
Ratko Romić je takođe ponovio da „nema materijalnih dokaza, nema DNK, nema otisaka, nema svedoka, nema oružja…a jedini pravi svedok Branka Prpa kaže da to definitivno nije Kurak i da to nisam ja.“
Odbrana traži rekonstrukciju događaja
Tužilaštvo i odbrana predložili su pri kraju današnjeg pretresa da se uvrste neki odbačeni dokazi i izvedu novi. Uglavnom su svi predlagali dokaze koje je do sada sud odbacivao. Tužilac traži da se u predmet uvrste svedočenja operativaca koji su do pred egzekuciju pratili Ćuruviju, a svoje iskaze su dali 2001. godine, kad je sećanje bilo još sveže. Njihova svedočenja su izuzeta jer su navodno, po starom ZKP-u, operativci govorili u „svojstvu građanina“. Tužilac tvrdi da to nije tačno zbog toga što su oni izjave dali kao službena lica dok su obavljali svoju dužnost.
Odbrana se tome protivi i traži da se iz spisa izbace dokazi koji najviše terete okrivljene. Pre svega, svedočenja Ulemeka i braće Simović jer su data bez mogućnosti da im prisustvuje Radomir Marković, pa su time njegova prava pogažena. Odbrana najviše inistira da se iz spisa izbace dokazi o mobilnoj komunikaciji koji i Romića i Kuraka lociraju u neposrednoj blizini mesta zločina dan uoči ubistva i na dan ubistva.
Traže da se svi zapisi o mobilnim komunikacijama donesu na sud i da se veštači šta postoji od dokaza i šta je od njih može da se „pročita“.
Advokatica drugokrivljenog i četvrtookrivljenog Zora Dobričanin Nikodinović traži da se izvede rekonstrukcija zločina:
„Predlažem da se obavi rekonstrukcija događaja. Na isti dan i u isto vreme ubistva, obzirom da se približava 11. april“, rekla je Dobričanin Nikodinović na sudu, a kasnije novinarima objasnila da će „rekonstrukcija dokazati da ono što piše u optužnici nije moguće.
„Da je bilo koje lice u trenutku ubistva bilo iza Branke Prpe, bilo bi na liniji vatre. To je nemoguće. Pasaž je suviše uzan“, rekla je Dobričanin Nikodinović.
Predsdnica veća Vesna Petrović je, zaključujući današnji pretres, najavila da će sudsko veće o predlozima dopune dokaza odlučivati sutra, na nejavnom delu zasedanja. Javno suđenje nastavlja se u sredu.
