5. decembar 2022.
U Apelacionom sudu danas je počelo razmatranje žalbi na prvostepenu presudu kojom su optuženi za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije osuđeni na ukupno 100 godina zatvora. Tužilac za organizovani kriminal Milenko Mandić oštro je kritikovao tu presudu, istakao da je sud odbacio važne dokaze i svedočenja i zahvaljujući tome dosudio neprimereno niske kazne četvorici bivših čelnika bivšeg Resora državne bezbednosti.
Piše: Tamara Spaić
„Presuda sadrži bitne povrede krivičnog postupka, pogrešno utvrđene činjenice i prekoračenje optužnice. Tražim da sud preinači presudu i da optužene oglasi krivim, onako kako je opisano u krivičnoj prijavi iz 2014. godine i osudi ih na kazne zatvora od po 40 godina”, rekao je danas na javnoj sednici Apelacionog suda zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić, nakon što je gotovo 40 minuta iznosio argumente protiv prvostepene presude za ubistvo Slavka Ćuruvije.
Tužilac Mandić traži od Apelacionog suda da otvori pretres, izvede „brojne dokaze koje je prvostepeni sud odbacio kao suvišne”, da se sve „činjenice izvedu i nesporno utvrde” i da donese presudu koja odgovara težini zločina koji je izvršen, a koji, kako je naglasio Mandić, spada u okvir organizovanog kriminala.
Isti zahtev, iste kritike, mada slabije argumentovane, tužilac Mandić izneo je i pre gotovo dve i po godine na Apelacionom sudu, kada je prvi put razmatrana presuda kojom su na ukupno 100 godina zatvora osuđeni Radomir Marković, bivši načelnik Resora državne bezbednosti, Milan Radonjić, načelnik beogradskog centra DB-a, Ratko Romić, glavni inspektor Drugog odeljenja beogradskog RDB-a, i Miroslav Kurak, pripadnik rezervnog sastava zloglasne Jedinice za specijalne operacije.
Nijedan od svedoka ne navodi neko treće lice kao izvršioca ubistva. Ne postoji neki drugi izvršilac, nego su to radili Romić i Kurak. Neosnovan je zaključak o N. N. licu kao neposrednom izvršiocu. To je konstrukcija koja se ne temelji ni na jednom dokazu
Presuda Posebnog odeljenja Višeg suda za organizovani kriminal (tzv. Specijalni sud) se od optužnice razlikuje u dva bitna elementa: optužnica kaže da su ubistvo neposredno izvršili Kurak, koji je pucao, i Romić, koji je pomagao i drškom pištolja udario u glavu Branku Prpu, koja je u trenutku ubistva bila sa Ćuruvijom, dok presuda kaže da je neposredni izvršilac nepoznato lice (N. N.), a Kurak i Romić su pomagači koji su na terenu omogućili ubistvo.
Druga bitna razlika je u pogledu nalogodavca ubistva. Dok optužnica ukazuje na to da je ubistvo naručio „sam vrh vlasti”, aludirajući na Slobodana Miloševića i njegovu suprugu Mirjanu Marković, u presudi se neodređeno kaže da je nalog dalo N. N. lice, a da je cilj bio „održanje na vlasti”.
Repriza tužilačkih zahteva i kritika na Apelacionom sudu bila je očekivana, budući da su dve prvostepene presude protiv četvorice čelnika Miloševićeve tajne službe gotovo identične, kao i da su na njih podnete gotovo identične žalbe svih stranaka u postupku.
Apelacioni sud je u slučaju prve presude odlučio da je „optužnica prekoračena” i vratio slučaj na ponovno suđenje. Ono je trajalo duže od godinu dana i nije donelo baš ništa novo jer je sud odlučivao na isti način kao i prvog puta. Jedina razlika je što apelacija sada više ne može da vrati slučaj, nego može da potvrdi presudu, da je ukine ili da je preinači nakon što otvori pretres.
Tužilac Milenko Mandić je detaljno obrazlagao kako je sud izbacivao dokaze, odnosno delove svedočenja ključnih svedoka koji ukazuju na to ko su ubice novinara Slavka Ćuruvije. Na primeru odbacivanja dela svedočenja Milorada Ulemeka Legije to se najbolje vidi. Evo šta je Mandić danas rekao:
„U obrazloženju presude sud prvo opisuje i izvlači zaključke iz dela iskaza Milorada Ulemeka Legije od 8. 1. 2014. godine, a zatim dalje kaže da je odbio da izvede kao dokaz iskaz Milorada Ulemeka od 8. 1.2014. godine (zapisnik i prepis audio-snimka) kao ‘suvišan’, obrazlažući da su izjave svedoka iz 2007. godine i 2014. godine inkorporirane u njihove iskaze sa glavnog pretresa date pod zakletvom i uz upozorenje o obavezi iznošenja istine.
Iskaz svedoka Milorada Ulemeka sa glavnog pretresa od 26. 9. 2016. godine sadrži činjenice koje se odnose na događaj iz 2000. godine, kada je svedok ispred kancelarije Radomira Markovića zatekao Ratka Romića i Miroslava Kuraka i kome je Radomir Marković za pomenuta lica rekao: ‘Ovi Radonjini što su ubili Ćuruviju’, i ne sadrži činjenice iz 1999. godine o kojima svedok nije želeo da govori, jer je dobijao pretnje povodom predstojećeg svedočenja na glavnom pretresu, a koje sud navodi u izreci i u obrazloženju presude.
S druge strane, sud u presudi, njenoj izreci i obrazloženju opisuje, navodi i izvlači zaključke samo iz iskaza svedoka Milorada Ulemeka od 8. 1. 2014. godine koje se odnose na 1999. godinu (strane 93-95 obrazloženja presude) i koji navodi svedoka očigledno nisu inkorporirani u njegov iskaz sa glavnog pretresa od 26. 9. 2016. godine, kako sud tvrdi, i koji je izveden kao dokaz.
Pored navedenog, iskaz svedoka Milorada Ulemeka sa glavnog pretresa od 26. 9. 2016. godine nije sadržan u presudi, ni u jednom svom delu i sud na stranama 93-95 obrazloženja presude zapravo, netačno interpretira iskaz svedoka Milorada Ulemeka, iz kojih razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika o iskazu datom u postupku i samog tog zapisnika, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude, pa je sud i ovom prilikom učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP.”
Identična situacija je i sa iskazima svedoka oštećene Branke Prpe od 11. 1. 2007. godine i 16. 5. 2014. godine, svedoka Miloša Simovića od 10. 1. 2014. godine i svedoka Dejana Milenkovića od 31. 1. 2014. godine.
Presuda se zasniva na pogrešno utvrđenim činjenicama
„Dan mrmota” u Apelacionom sudu obeležila je vrlo oštra i sistematska kritika prvostepene presude koju je izneo tužilac Milenko Mandić.
„Prvostepena presuda zasniva se na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju i zato su kazne blage. Sud je propustio da utvrdi činjenice”, rekao je Mandić i objasnio da prilikom presuđivanja nisu uzeta u obzir sva svedočenja.
Mandić je izneo brojne primere u kojima je sud, kako tužilac ocenjuje, „pogrešno odbio da razmatra i analizira različite izjave ključnih svedoka” koje su oni davali u istražnom postupku, a uzeo je u obzir samo njihovo svedočenje na glavnom pretresu.
Dok optužnica ukazuje na to da je ubistvo naručio „sam vrh vlasti”, aludirajući na Slobodana Miloševića i njegovu suprugu Mirjanu Marković, u presudi se neodređeno kaže da je nalog dalo N. N. lice, a da je cilj bio „održanje na vlasti”
Mandić je posebno naglasio da se to dogodilo sa svedočenjima Milorada Ulemeka Legije i pripadnika zemunskog klana – braće Aleksandra i Miloša Simovića, Milana Suvajdžića i Dejana Milenkovića Bagzija. Oni su dali jedan iskaz pre suđenja, a potpuno drugačiji na samom suđenju, na kome su istakli i da su zabrinuti za svoju bezbednost u zatvoru. U pitanju su svedoci koji su direktno ukazali na to da su ubistvo izvršili upravo Romić i Kurak.
Tužilac je pomenuo i identično odbacivanje svedočenja nekih pripadnika Resora državne bezbednosti, koji su iznosili bitne podatke tokom istrage, a neki od njih su kasnije preminuli i sud nije imao prilike da ih sasluša, a njihova svedočenja je odbacio. Zbog toga je, tvrdi Mandić, sud propustio da precizno utvrdi činjenično stanje. Mandić je ocenio da je u svim tim slučajevima sud „bitno povredio krivični proces”.
„Iskazi svedoka su jedinstveni, kad god da ih je dao, i zato nijedan iskaz nije suvišan. Sud je napravio nejasan i protivrečan izbor i stvorio procesnu mogućnost koja ne omogućava da se odredi pravo činjenično stanje”, rekao je Mandić.
Sud izmislio treće lice i doneo blažu presudu
Tužilac je insistirao da niko od svedoka nije nijednom rečju pominjao postojanje „trećeg lica”, a svi su (posebno Ulemek, Simović i Milenković) direktno ukazali na izvršioce ubistva.
„Nijedan od svedoka ne navodi neko treće lice kao izvršioca ubistva. Ne postoji neki drugi izvršilac, nego su to radili Romić i Kurak. Neosnovan je zaključak o N. N. licu kao neposrednom izvršiocu. To je konstrukcija koja se ne temelji ni na jednom dokazu izvedenom u prvostepenom postupku”, rekao je tužilac Mandić.
On se posebno osvrnuo na svedočenje Branke Prpe, jedinog neposrednog svedoka ubistva, koja je prilično uzdrmala optužnicu, a kojoj je prvostepeni sud poklonio poverenje. Naime, Branka Prpa je decidirano na sudu negirala da lice koje je pucalo na Slavka, a koje je ona videla kad je pala i nakon što su joj naočare spale, liči na Miroslava Kuraka, koga optužnica označava kao počinioca zločina. Mandić je Branku Prpu, kao i nekoliko puta do sada, ocenio kao nepouzdanog svedoka kome ne treba verovati.
„Kako je prolazilo vreme od ubistva, tako se Branka Prpa različito izjašnjavala. Sud nije cenio sve njene iskaze, nego samo onaj na glavnom pretresu. Izostavljeni su njeni iskazi iz 2007. i 2014. godine. Neočekivanost napada i strah za vlastiti život bitno su smanjili svest o zaključivanju”, rekao je, između ostalog, Mandić i ukazao i na problem sa dioptrijom koja je bila minus 2,5, ali i na to da je i Prpa uvek dosledno govorila o dva lica koja su bila prisutna.
Mandić je istakao i da na osnovu povreda na glavi Prpe od udarca ne može da se govori o tome da je isto lice i pucalo u Slavka i nju udarilo, kako se to navodi u presudi.
Iako je u pitanju značajno suđenje za sve novinare iz Srbije na kome se odlučuje o slobodi novinara da slobodno izveštavaju i kritikuju, kao i da budu bezbedni u svom poslu, na današnje suđenje došlo je malo njih.
Bili su prisutni predstavnici UNS-a, Međunarodne federacije novinara, Veran Matić, predsednik Komisije za istragu ubistava novinara, a izveštavali su novinari TV N1, Danasa, Politike, KRIK-a i Cenzolovke.
Suđenju je prisustvovao i predstavnik OEBS-a.
Isti modus kao kod drugih ubistava
Mandić je posebno kritikovao presudu u delu u kome je odbačen navod optužbe da je u pitanju „organizovana kriminalna grupa”.
„Sud nije prihvatio da se radi o organizovanoj kriminalnoj grupi, kao i da je primenjen isti modus operandi kao i u ubistvima na Ibarskoj magistrali i ubistvu Ivana Stambolića. Pripadnici RDB-a pružaju logistiku tako što se zloupotrebljava Služba, a zatim se prelazi na izvršenje. Postoji frapantna sličnost između svih tih ubistava. Te činjenice su potpuno bile dokazane, sud je na površan način pristupio tim činjenicama. Iz izvedenih dokaza je jasno da je reč o organizovanom kriminalu. Pripadnici JSO su takođe učestvovali u ubistvu na Ibarskoj magistrali i ubistvu Stambolića. Sud ima činjeničnog osnova da izvede zaključak da je ubistvo Slavka Ćuruvije delo organizovane kriminalne grupe”, istakao je tužilac Mandić.
Mandić je ukazao i na bitan propust suda da izvede dokaze koji upućuju na motiv ubistva Slavka Ćuruvije koga je režim Slobodana Miloševića označio kao svog glavnog kritičara i najveći rizik za opstanak na vlasti.
Tražim da sud preinači presudu i da optužene oglasi krivim, onako kako je opisano u krivičnoj prijavi iz 2014. godine i osudi ih na kazne zatvora od po 40 godina (zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić)
Tužilac je ukazao na to da je sud neosnovano odbio da izvede dokaze o kojima su govorili novinari, svedoci na suđenju. Pre svega o tome da je ubistvo Slavka Ćuruvije najavljeno u Politici ekspres tekstom „Ćuruvija dočekao bombe” i da je naručilac bio glavni urednik Politike Dragan Hadži Antić, koji je bio blizak prijatelj Mirjane Marković. I sam pisac tog sramnog teksta je svedočio da je pisao po nalogu i da je naslov menjan.
„Nije uzeto u obzir svedočenje novinara da je Ćuruvija imao veliki kapacitet da ugrozi vlast. On je bio istaknut i opasan za vrh političke vlasti. To sve ukazuje ko stoji iza ubistva. Sve te dokaze je sud izdvojio i time doprineo povoljnijoj presudi. Presuda se zasniva na pogrešnom i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju. Stanje opisano presudom je povoljnije za optužene”, naglasio je Mandić.
Tužilac je danas u više navrata navodio primere pristrasnog presuđivanja suda na osnovu pogrešne, nedozvoljene metodologije odbacivanja važnih, bilo čitavih, bilo delova svedočenja. Jedan od takvih primera je odluka suda da izdvoji svedočenja nekoliko pripadnika Devetog odeljenje beogradskog centra RDB-a iz koga se vidi nezakonito postupanje njihovog načelnika, drugooptuženog Milana Radonjića.
Ta svedočenja, koja je sud izdvojio, bitna su, tvrdi tužilac, za utvrđivanje motiva, odnosno govore o tome da praćenje i prisluškivanje Ćuruvije nije bilo preduzimano da bi se utvrdilo njegovo postupanje, već je bilo usmereno na to da ubiju Slavka.
„DB nije imao nikakvog zakonskog razloga da prati i prisluškuje Ćuruviju, već je to radio radi utvrđenja njegovih životnih navika, s ciljem da ga liši života”, rekao je tužilac Mandić.
Sudija izvestilac referisala o presudi tri sata
Postupak suđenja četvorici bivših čelnika Resora državne bezbednosti na današnjoj javnoj sednici u Apelacionom sudu počelo je referisanjem sudije izvestioca Vesne Petrović koja je potanko iznela sve najvažnije detalje odbrane optuženih, ali i najznačajnije detalje same presude.
Istakla je da svi optuženi negiraju krivicu i umešanost u zločin. U korist odbrane Romića i Kuraka ona je iznela dokaze na koje sud ukazuje kada kaže da je neposredni izvršilac N. N. lice. Naime, na trakama na kojima je zabeležena komunikacija mobilnim telefonima, intenzivna baš u vreme ubistva, zabeleženo je da su u vreme ubistva Kurak i Romić komunicirali telefonom. Ovo navodno ukazuje na činjenicu da nisu mogli biti zajedno, u ulazu u zgradu u kojoj je živeo i gde je ubijen Slavko Ćuruvija.
Slušanje žalbi na presudu, donetu 2. decembra 2021. godine, nastaviće se sutra u 10.30 sati i trajaće skraćeno – do 13 sati. Nastavlja se iznošenjem odbrane optuženih, pre svega Radomira Markovića.
Marković danas nije bio prisutan zbog bolesti, a njegov advokat Vladimir Marinkov je rekao da bivši načelnik RDB-a želi da prisustvuje suđenju i da će se priključiti, ukoliko mu bude bolje. U sudnici je bila i Markovićeva supruga Ivančica Marković, koja je takođe podnela žalbu na presudu.
Advokatica Zora Dobričanin Nikodinović, koja zastupa Radonjića i Romića, rekla je danas da će joj trebati više od pola sata, koliko je sud odredio za iznošenje žalbi svakog klijenta. Po njenim rečima, njena žalba ima više od 130 strana (toliko ih je bilo i prošlog puta na Apelacionom sudu). Predsednica sudskog veća Nada Hadži Perić odgovorila je da neće biti problema.
Članovi apelacionog sudskog veća na kojima je težak zadatak da okončaju proces za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije su: Nada Hadži Perić, predsednica, Vesna Petrović, sudija izvestilac, i članovi sudije Dragan Ćesarević, Marko Jocić i Dušanka Đorđević.
Tužilac Milenko Mandić danas je naveo svedočenje Branke Prpe kao dokaz da je presuda činjenično pogrešna u delu zaključka da je postojao jedan neposredni izvršilac:
„Svedok oštećena Branka Prpa u svom svedočenju 11. 1. 2007. godine pred istražnim sudijom Posebnog odeljenja, tada Okružnog suda u Beogradu izričito navodi, citiram: ‘Napravljen je foto-robot, ja sam identifikovala među svim onim fotografijama koje su oni meni dali, osobu za koju pretpostavljam da je izvršilac ubistva, dakle ne mogu stoprocentno da tvrdim da je to ta osoba, ali ta osoba najviše liči na tu osobu koju sam ja videla 11. aprila, jer ovog drugog nisam videla, on mi je bio iza leđa i udario me, njega nisam videla, nego sam videla ovog koji je ispred mene pucao Slavku Ćuruviji u glavu’ kao i ‘… oni su nama zapravo pucali s leđa…’.
U svedočenju od 16.05.2014. godine, Branka Prpa navodi i ‘ja sam imala utisak da je mene neko udario u glavu kog nisam videla, znači tog drugog nisam videla nikako…’.”
