23. januar 2019.
Nastavak iznošenja završne reči zamenika tužioca Milenka Mandića obeležiće njegov predlog sudu na koje kazne da se osude optuženi za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije
Piše: Denis Kolundžija
Na prvom ročištu u 2019. godini na suđenju za ubistvo novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije, zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić nastaviće iznošenje završne reči koje je započeo 25. decembra prošle godine.
U tih sat – sat i po, koliko mu je još preostalo vremena za iznošenje završne reči, očekuje se da će Mandić saopštiti koje kazne Tužilaštvo predlaže za optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije.
Mandić je, inače, očekivao da će za iznošenje završne reči imati četiri sata, i tome je i bio prilagodio svoj govor, pošto će, kako je rekao na prošlom ročištu, optuženi i njihovi branioci na kraju moći da govore ukupno osam sati. Predsednica sudskog veća Snežana Jovanović ga je, međutim, podsetila da je već ranije najavila da će svi učesnici u postupku imati po sat vremena i da to važi i za njega.
Izlaganje zamenika tužioca na prošlom ročištu na kraju je trajalo sat i po, a sudija Jovanović mu je sugerisala da ostatak svoje završne reči sažme u sat – sat i po, što je tužilac prihvatio.
Da li će se na sutrašnjem ročištu, osim one tužiočeve, čuti i druge završne reči, odlučiće sudsko veće. Prema redosledu, svoje završne reči nakon zamenika tužioca izneće Slobodan Ružić, branilac dece Slavka Ćuruvije Jelene i Radeta, Rajko Danilović, zastupnik porodice Ćuruvija, te Nikola Barović, advokat Branke Prpe, koja je bila sa Ćuruvijom na dan ubistva, 11. aprila 1999. godine. Potom nastupaju branioci optuženih i, na kraju, sami optuženi.
„Jedino država može da ubije čoveka čiji svaki korak prati i prisluškuje svaku reč“
Zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić u prvom delu svoje završne reči rekao je da su tokom ovog postupka, koji traje od sredine 2015. godine, svi navodi iz optužnice potvrđeni i da je dokazano izvršenje krivičnog dela ubistva Slavka Ćuruvije.
Za to ubistvo Tužilaštva za organizovani kriminal optužilo je bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti Radomira Markovića, načelnika CRDB Beograd Milana Radonjića, nekadašnjeg glavnog obaveštajnog inspektora u Drugoj upravi RDB-a Ratka Romića, i pripadnika rezervnog sastava RDB-a Miroslava Kuraka, kojem se sudi u odsustvu.
Mandić je u svom govoru podsetio na to da Služba nije radila samostalno i da je naređenja dobijala od vrha vlasti, posebno od kada su, posle smene Jovice Stanišića 1998. godine, na čelo RDB-a postavljeni isključivo ljudi u koje su tadašnji predsednik države Slobodan Milošević i njegova supruga Mirjana Marković imali poverenja.
Tužilac je podsetio da je ubistvu Slavka Ćuruvije prethodio njegov sukob sa Slobodanom Miloševićem i Mirjanom Marković, koji su mnoge državne institucije stavili u pogon radi obračuna sa Ćuruvijom godinu dana pre njegovog ubistva. To je trajalo još od vremena kada su počeli da ga prisluškuju, preko drastičnog kažnjavanja njegovih medija uz pomoć Zakona o informisanju iz 1998. godine, do 24-časovnog praćenja i likvidacije u nedelju, 11. aprila 1999. godine, na Uskrs.
U svojoj završnoj reči tužilac Milenko Mandić ukazao je na to da je ova kriminalna grupa likvidaciju Ćuruvije dugo planirala, te da je „klopka mučki pripremljena“ tako da bude ubijen odmah pošto je prekinuto višednevno danonoćno praćenje novinara, u kome je učestvovalo 27 pripadnika Devetog (pratećeg) odeljenja beogradskog centra RDB-a.
Mandić je rekao da je u to ratno vreme (NATO bombardovanje) ceo jedan deo Službe pratio čoveka koji je prethodno ostao bez medija, kome je zaplenjen deo imovine, koji nikakvu realnu moć nije imao, te da je režim očigledno zazirao od njega kao potencijalne opasnosti u političkom smislu.
„Ko može da ubije čoveka čiji je život država potpuno kontrolisala – koja je znala za svaki njegov korak, koja je prisluškivala svaku njegovu reč, koja je videla svaki njegov kontakt?“, pitao je Mandić i odgovorio – jedino država!
„U svakom trenutku su znali da li je kod kuće, znali su s kim je razgovarao na ulici, videli su da li je svoju ženu uhvatio za ruku. Na kraju su mu uzeli život“, dodao je zamenik tužioca.
Sporni medijski izveštaji
Jedan deo Mandićeve završne reči, koji su preneli pojedini mediji, izazvao je reakcije u javnosti, pored ostalih, i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Reagujući na medijske izveštaje u kojima je bilo navedeno da je tužilac izjavio da je „cela Vlada Srbije bila porota“ kada je državni vrh 1999. godine doneo odluku da se ubije izdavač Ćuruvija, Vučić, koji je u to vreme bio član vlade, izjavio je u intervjuu za Espreso da tužilac nije tvrdio da iza ubistva Slavka Ćuruvije stoji tadašnja vlada.
„Ne tvrdi on to. Kažu da je to falsifikat, da je on samo ponovio ono što je Tijanić govorio. A da je to rekao, rekao bih mu: ‘Sram te bilo, barabo jedna’, jer ja ni u kakvom ubistvu nisam učestvovao. Pošto kažu da je falsifikat, onda ću tražiti da to proverim“, rekao je Vučić.
Nakon toga se oglasila Komisija za istraživanje ubistava novinara koja je u svom saopštenju navela da je „u potpunosti rekonstruisala taj deo završne reči koju je tužilac Mandić počeo da iznosi 25. decembra prošle godine“ i da „iz izvornog teksta tužiočeve završne reči, javnost može i sama da se uveri da tužilac nije optužio Vladu Srbije za ubistvo izdavača Evropljanina i Dnevnog telegrafa“.
Komisija je medijima dostavila i transkript dela završne reči zamenika tužioca, prema kojem je tužilac Mandić u spornom delu zaista citirao novinara i Ćuruvijinog prijatelja Aleksandra Tijanića.
„Tijanić tvrdi da je Slavka Ćuruviju mogla da ubije samo država, jer je država u to doba imala monopol nad fizičkom likvidacijom, da je presuda doneta na najvišem mestu, da je bila kolektivno delo, da sastav porote odgovara sastavu tadašnje vlade, da je državni mehanizam za odstrel organizovao i izveo to ubistvo“, stoji u transkriptu završne reči zamenika tužioca Milenka Mandića.
Pored sutrašnjeg ročišta, planirano je da ovog meseca budu održana još dva – 25. i 29. januara.
