26. oktobar 2022.
Predsednik Aleksandar Vučić je od aprila do jula napao kritičke medije i novinare 16 puta, rame uz rame sa Vladimirom Đukanovićem i drugim funkcionerima SNS-a. Najčešće su (četiri od pet puta) napadali medije Junajted grupe – N1, Novu S i Danas, pokazuje monitoring Slavko Ćuruvija fondacije
Piše: Danica Đokić
Od aprila do jula ove godine Slavko Ćuruvija fondacija je u medijima i na društvenim mrežama uočila da su političari 68 puta napali kritičke medije ili novinare. Kako je u pojedinim slučajevima pominjano više redakcija ili njihovih zaposlenih, zabeležena su ukupno 84 negativna pominjanja kritičkih novinara.
Napadi su u 83,8 odsto slučajeva dolazili od članova vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), iz koje su se, po brojnosti, istakli napadi Aleksandra Vučića, Vladimira Đukanovića i Ane Brnabić.
Medije su napadali i Nikola Nikodijević (Socijalistička partija Srbije), Aleksandar Vulin, lider Pokreta socijalista, Žika Gojković (Pokret obnove Kraljevine Srbije), Miša Vacić (Srpska desnica), Vojislav Šešelj (Srpska radikalna stranka), Duško Vujošević (Socijaldemokratska stranka), Mlađan Đorđević (Pokret oslobođenje), Nenad Čanak (Liga socijaldemokrata Vojvodine) i Vladimir Gajić (Narodna stranka).
Iz vladajuće stranke kao napadači su se pokazali i Goran Vesić, Milenko Jovanov, Zdravko Mladenović, Tomislav Momirović i Aleksandra Tomić.
Četiri petine napada na medije Junajted grupe
I političari, kao i tabloidi, najčešće napadaju medije Junajted grupe – čak 81 odsto svih napada odnosi se na njih. Novine, portal i televizija Nova napadnuti su najmanje 28 puta, TV N1 bar 24, a dnevni list Danas 14 puta.
Političari su napadali i KRIK, odnosno glavnog i odgovornog urednika tog portala Stevana Dojčinovića (3 puta). Po jednom ili dva puta istakli su konkretne novinare: Marka Vidojkovića, Antonelu Rihu, Vukašina Obradovića, Snežanu Čongradin, Vuka Cvijića, Nedima Sejdinovića, Jelenu Zorić…
Predsednikova antiteza
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i vladajućeg SNS-a, 16 puta je od aprila do jula napao kritičke medije i novinare.
Njegovi napadi najčešće počinju ciničnim obraćanjem, kritikom medija ili omalovažavanjem novinarki i novinara, nakon čega sledi pohvala na sopstveni račun, na račun stranke ili na račun države (koje on vodi).
Predsednik Aleksandar Vučić je od aprila do jula napao kritičke medije i novinare 16 puta, po istom šablonu: cinično obraćanje ili kritike upućene mediju, nakon čega obično sledi pohvala na sopstveni račun ili samosažaljenje
Na primer:
„Pa vas sa N1 kad slušam, meni je u poslednjih sedam godina došlo 700 ultimatuma i svaki put se čudite kako preživim te ultimatume. Štitim i čuvam svoju zemlju.”
„Žao mi je što to vi na N1 ne vidite, i žao mi je što za vas srpska deca nisu mnogo važna, za mene jesu, mnogo važnija od mene i od moje političke i bilo kakve druge sudbine.”
Ponekad bi, umesto pohvale, usledilo – samosažaljenje:
„Moj sin, za koga tvrdite da je menadžer fudbaleru Dušanu Vlahoviću, sram vas bilo, lažete i uništavate život i jednom i drugom. Izgleda možete sve kad se neko preziva Vučić.”
„Istrgli ste dve reči iz šest reči i napravili spin. Umoran sam od laži, umoran sam da moram da objašnjavam koliko izmišljate svakog dana.”
Predsednik je, dok bi odgovarao novinarima, umeo i da se pravi glup. Pardon, da ne razume pitanje:
„Znam da je nešto protiv Srbije, ne znam tačno šta. Ili protiv njenih interesa, u to sam siguran, ali šta je tačno ne mogu da dokučim. Biće da sam glup, što nije strašno, samo nikako ne shvatam šta je u svemu tome vaš interes”, odgovorio je on na pitanje N1.
A iako znamo da nema vremena, jer mnogo radi, izgleda da ipak uspe da isprati ponešto i iz medija, čiji rad njegova stranka otvoreno kritikuje. Tako je, recimo, tekst Danasa nazvao „najbesmislenijim tekstom koji je ikada pročitao”.
To je, ujedno, među analiziranim napadima, bio i jedini Vučićev osvrt na medij koji nije ni N1 ni Nova.
METODOLOGIJA
Monitoring Slavko Ćuruvija fondacije o napadima političara na kritičke medije i/ili novinare vođen je od aprila do jula 2022. godine – u istom periodu kada je vođen i monitoring takvih napada provladinih tabloida. Ideja monitoringa bila je da se vidi kako se političari odnose prema onima koji o njihovom radu izveštavaju kritički.
Kako ovaj monitoring nije podrazumevao neprekidno (24/7) praćenje aktivnosti političara (društvenih mreža, svih javnih nastupa i slično), dobijeni rezultati se ne mogu smatrati njihovim celokupnim odnosom prema kritičkim medijima i/ili novinarima. Ovo je važno naglasiti, jer to znači da je moguće da je različitih napada bilo i više.
Kao najčešći izvori informacija o napadima korišćeni su medijski prilozi o samim napadima ili oni u kojima se napadi spominju, kolumne političara u kojima oni napadaju novinare, medijski prilozi u kojima političari napadaju novinare kao sagovornici/analitičari, Tviter nalozi političara…
NAPOMENA: U ovom monitoringu reč „napad” podrazumeva svaki oblik pritiska, targetiranja, diskreditacije, omalovažavanja i negativnog govora o kritičkom mediju ili novinaru.
Đukanović: Neki mediji bestidno kriminalizuju Vučićevu porodicu
Samo jednom manje od Vučića – ukupno 15 puta – medije je prozivao visoki funkcioner SNS-a, član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, advokat Predraga Koluvije i Dijane Hrkalović, šef skupštinske delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO, podkaster portala Objektiv i dežurni napadač na kritičke novinare – Vladimir Đukanović.
Đukanović je dnevni list Danas nazvao „dokazom najgore i najprimitivnije propagande i apsolutnog odsustva profesionalizma”.
Samo jednom manje od Vučića (15), medije je prozvao funkcioner SNS, član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, šef delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO, podkaster Objektiva, advokat Koluvije i Hrkalović i dežurni napadač na novinare – Vladimir Đukanović
Za medije N1, Nova i KRIK istakao je da vrše pritisak na pravosuđe, „vatreno brane Nebojšu Stefanovića” i zapitao se zašto ti mediji „imaju potrebu da sponzorišu na Fejsbuku” svoje tekstove o ovoj temi.
Njemu je zasmetalo i gostovanje stranačkog kolege Bratislava Jugovića u podkastu „Dobar, loš, zao”.
„Vidim da je izvesni Bratislav Jugović, gostujući u emisiji kod Vidojkovića i Kulačina, bez blama zatražio da Nova S dobije nacionalnu frekvenciju. Sasvim po zasluzi, zar ne? Psovali su majku Vučiću, dete mu proglašavali za kriminalca, satanizovali mu porodicu i sve saradnike. Užas!”, napisao je Đukanović na Tviteru.
Nakon što je članica Predsedništva SNS-a Zorana Mihajlović dala izjavu Novoj, Đukanović je prokomentarisao da je „jezivo i nemoralno” davati izjave za medije koji su počeli da „bestidno kriminalizuju porodicu Vučić i sve nas, da izmišljaju i lažu”.
Lažeš kao…
Izjava Zorane Mihajlović Novoj izazvala je buru u vladajućoj stranci. Oglasio se i predsednik Izvršnog odbora SNS-a Darko Glišić, dok za staru-novu premijerku Anu Brnabić to što je rekla Mihajlović „nije fer i nije ljudski”.
Premijerka je u još jednom navratu napala Novu, nazvavši je i mernom jedinicom za laž:
„Ej, postaće jedinica mere ’lažeš kao Nova’ – npr. kad malo slažeš, onda si slagao 0,2 Nove”, napisala je ona na Tviteru.
Za četiri meseca Ana Brnabić je najmanje 10 puta napala kritičke medije, a pokazala se, pre svega, kao ekspertkinja za prozivanje lista Danas. Prema njenom mišljenju, „vređanje građana” je „uređivačka politika Danasa”. A osim uređivačke politike, zasmetao joj je i Danasov izbor sagovornika, koji je za nju nastavak „poniranja” tog lista.
„Mržnja prema Srbiji”, „tajkunski mediji” – opet i opet…
Retoriku, inače tipičnu i za tabloide, kojom se kritički mediji predstavljaju kao oni koji rade protiv Srbije, Ana Brnabić primenila je rekavši da „deo medija u Srbiji ima neverovatnu želju da prenese svakog i svašta ukoliko ima da kaže nešto protiv Republike Srbije ili Srba na Kosovu i Metohiji”.
Toj retorici pridružio se i Vučić izjavom da „umire od sreće” kada „ga napadaju hrvatski mediji ili N1”, jer „onda zna da je uradio nešto dobro za svoju zemlju i svoj narod”.
„Tajkunski medij Nova S u svojoj bezumnosti ne preza da otvoreno pokazuje mržnju prema Srbiji i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću”, smatra član SNS-a Nebojša Bakarec.
Ovakav odnos prema kritičkim medijima član SNS-a Lav Pajkić ilustrovao je objavom na Instagramu, kojom je uporedio Danas, Novu i N1 sa vođama ustaških logora u Jasenovcu.
Nivo dalje otišao je Vojislav Šešelj, koji je u jutarnjem programu nacionalne TV Pink predstavio knjige u kojima brutalno vređa i etiketira kao izdajnike novinarku Danasa Snežanu Čongradin i novinara Milojka Pantića.
Kao i tabloidi, i političari vole da istaknu da kritički mediji vode kampanje protiv Vučića i/ili njegove porodice. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić nazvao je to „medijskim klanjem”.
Upravo te „kampanje” koje spominju, razlog su zašto članovi SNS-a ne govore za pojedine medije.
Aleksandar Vučić je istakao da „neko ko je odlučio da bude popularan” ide u te medije, „neko drugi misli da je to greška”, ali da im on ne daje izjave jer bi time „gazio sopstvenu decu koja su bila meta njihovih laži i neistina i brutalne kampanje” protiv njegove porodice.
Monitoring tabloida pokazao je kako sve nazivaju kritičke medije, a tome doprinose i sami političari. Recimo, Sandra Božić (SNS) nazvala je medije Junajted grupe „Šolakovom centrifugom”, a Ana Brnabić se drži poznate konstrukcije – „tajkunski mediji”.
Nenad Čanak nazvao je ove medije „propagandnim glasilima svojih gazda”, Duško Vujošević je rekao da je N1 u Đilasovom vlasništvu, a Vladimir Gajić da nacionalnu frekvenciju traže televizije (N1, Nova S) „kojima čizmaški upravlja Dragan Šolak i u kojima je cenzura legitimno sredstvo rada”.
