12. april 2022.
Godišnji izveštaji Slavko Ćuruvija fondacije i Centra za pravosudna istraživanja „Zaštita slobode govora u pravosudnom sistemu Srbije” i „Sloboda izražavanja pred sudom” predstavljaju pokušaj da se utvrdi činjenično stanje kada je reč o zaštiti medijskih sloboda i medijskih profesionalaca u pravosudnom sistemu Srbije. Izveštaji su nastali na osnovu temeljne analize sudskih postupaka koji su vođeni kako u parničnim postupcima prema Zakonu o javnom informisanju i medijima tako i u oblasti krivičnopravne zaštite novinara u slučajevima pretnji, zastrašivanja i fizičkih napada.
Građanskopravna zaštita slobode izražavanja
#medijinasudu
Za potrebe prvog istraživanja o zaštiti slobode izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije, analizirano je 305 predmeta (2017-2019) u kojima su tuženi mediji koji, prema podacima Saveta za štampu, najčešće krše Kodeks novinara Srbije – Informer, Srpski telegraf, Kurir, Blic i Alo. U drugom istraživanju, predmet analize bilo je 27 predmeta (2017-2020) vođenih protiv medija koji, prema podacima SZŠ, imaju mali broj prekršaja Kodeksa – Danas, NIN, Žig info, KRIK i Peščanik. U ovim parnicama tužioci su novinari, nosioci vlasti, javne i političke ličnosti, ličnosti koje nisu poznate opštoj javnosti, ali jesu poznati u mestima u kojima žive kao lokalni funkcioneri, po profesiji koju obavljaju ili lica koja su označena kao izvršioci krivičnih dela. U odnosu na prvu grupu medija bio je pokrenut daleko veći broj postupaka pred Višim sudom u Beogradu, jedinom nadležnom sudu u Republici Srbiji za postupanje po tužbama za naknadu nematerijalne štete po Zakonu o javnom informisanju i medijima.
Krivičnopravna zaštita novinara i medijskih radnika
#novinarnijemeta
Polazni dokument za analizu krivičnopravne zaštite novinara i medijskih aktera u Srbiji bio je bilten Republičkog javnog tužilaštva o toku predmeta i postupanju javnih tužilaštava po krivičnim delima izvršenim na štetu novinara u vezi sa obavljanjem poslova u oblasti javnog informisanja. Prema biltenu RJT s podacima zaključno sa 15. decembrom 2020. godine, broj aktivnih predmeta za period obuhvaćen analizom iznosio je 99.
Upoređivanjem dobijenih podataka od RJT s podacima i bazama novinarskih udruženja i Portala pravosuđa Srbije, kao i neposrednim kontaktom sa oštećenim novinarima i njihovim advokatima, istraživački tim identifikovao je 20 sudski pravosnažno okončanih predmeta u kojima su oštećeni novinari za period od 2017. do kraja oktobra 2020. godine. Predmeti su se odnosili na sledećih pet različitih krivičnih dela: ugrožavanje sigurnosti; izazivanje opšte opasnosti; proganjanje; nasilničko ponašanje i izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.
Drugi deo analize u oblasti krivičnopravne zaštite odnosi se na pravnosnažno okončane postupke zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti lica koja obavljaju posao od javnog značaja iz člana 138, stav 3 Krivičnog zakonika. Osim lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, ovaj član Zakonika se odnosi i na predsednika Republike, narodne poslanike, predsednika i članove Vlade, sudije, javne tužioce i njihove zamenike, advokate i policijske službenike. Kako je prva analiza obuhvatila isključivo pravnosnažne presude za krivična dela na štetu novinara, nametnulo se pitanje jednake pravne zaštite i jednakog tretmana pred sudovima i drugim državnim organima svih lica na koje se ovaj član Zakonika odnosi, kako je to zajemčeno Ustavom Republike Srbije.
